Que viva España i Majka Srbija!

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

To je to, sad je jasno, nema šta tu da se priča, dokazali smo da smo uz „Crvenu furiju“ najmoćnija nacija u kolektivnim sportovima i tačka. Moramo da budemo ponosni na naše „Orlove“.

Que viva España i Majka Srbija!
Kao što je običaj u Srbiji, prednost prvo dajemo gostima, pa da pođemo od bratske nam Španije, koja je, kad već moram da pominjem, u istim problemima kao i mi. (nadam se da znate na šta mislim).

„Crvena furija“ prolazi kroz najuspešniji period ove vekovima podeljene zemlje. U košarci su prava velesila, Gasol, Riki i Navaro se poigravaju sa protivnicima na svakom većem takmičenju. Rukomet im je jedan od nacionalnih sportova, a koliko znaju i umeju pokazali su nedavno u  Srbiji. U vaterpolu, takođe, uvek igraju završnice na skoro svim takmičenjima, dok u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu polako stvaraju kompleks čitavom svetu. Uvek je zemlja koride imala vrhunske talente ali ta podeljenost naroda na Pirinejima, jednostavno nije dozvoljavala da se napravi veći uspeh, sve dok se tu nisu nastanili momci sa druge planete. Ćavi, Inijesta, Ramos, Pike, Kasiljas, Buskets, Vilja, Fabregas i mnogi drugi su toliko nadmoćni da se jaz između pripadnika različitih pokrajina u korenu potire.

No, da se vratimo na ono zbog čega sam i poželeo da podelim svoje misli sa vama. Naravno da sam bio svestan da smo jedna od najvećih svetskih sila u kolektivnim sportovima, ali svoju vrednost shvatite tek kad vam neko drugi ukaže na to. Drugar iz Španije mi je rekao: „Divim se Srbiji, tako mala zemlja a jedna od najboljih na svetu“.

Ono što su rukometaši uradili na Evropskom prvenstvu je ostvarenje sna, to je jedan od največih uspeha srpskog sporta u 21. veku. Ne mislim na sjaj medalje, već na konkurenciju u kojoj je ovaj poduhvat napravljen. Vaterpolisti su na dobrom putu da nas razmaze. Osim činjenice da iz godine u godinu osvajaju medalje na skoro svim takmičenjima, još više raduje činjenica da to čine paralelno sa smenom generacije. Svaki put se pojavi neki novi Igor Milanović. U odbojci smo standardno u vrhu, u košarci nam najbolji stručnjak na svetu (uz Željka Obradovića) Duda Ivković ne da da „potonemo“. O fudbalu ne želim da trošim reči, jer stvarno nisu zaslužili. Ona utakmica protiv Slovenije neka služi na čast većini fudbalera koji su nosili srpski dres, čast izuzecima, naravno. Nemojte da mislite da sam zaboravio na Novaka Silnog, samo on nije tema ove priče.

Svaka čast Špancima, ali zna se za koga moje srce kuca, „Orlovi“, hvala vam što ste me učinili ponosnim po ko zna koji put u životu...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari