Ljudi koji su se proslavili ni krivi, ni dužni...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Svako u životu pronađe svoje mesto pod Suncem, jedni to zasluže, drugi su "Bogom dani", dok su oni treći jednostavno miljenici sreće. Ovo je priča o ljudima kojima je Fortuna izašla u susret.

Ljudi koji su se proslavili ni krivi, ni dužni...
Od kako je sveta i veka postojala je dilema ko je zaslužniji za uspeh nekog kluba, trener ili igrači. Postoje primeri gde je jednostavno očigledno da je trener posložio sve kockice na svoje mesto, i oni drugi, gde bi i moj deda (Đole legenda) bio uspešan trener.

E, taj drugi primer su "vanzemaljci" iz Katalonije, kao i "crvena furija" (što je ovih dana isto). Ako se dobro sećate Španiju je na Evropskom prvenstvu 2008. predvodio Luis Aragones, koji se 100 godina vucarao po malim španskim klubovima (uz par izuzetaka). Ceo život je lutao, tabanao u potrazi za srećom, a onda je neko uperio "čarobni štapić" u njega i učinio ga vrhunskim trenerom. Sedi čika je  osvojio EP u fudbalu sa selekcijom kojoj do tada to nikada nije pošlo za rukom. Da se razumemo, ne želim da omalovažim gospodina Aragonesa, već da izdignem fantastičnu generaciju španskih fudbalera, koja je zaslužna za oba trofeja koja je briljatnim partijama donela u "zemlju koride".

Na čelu nacionalnog tima Aragonesa je nasledio Visente del Boske, koji dve godine kasnije osvaja planetu sa već pomenutim "vanzemaljcima". Dakle, ne radi se ovde o vrhunskim stručnjacima, već o ljudima koji su ni krivi ni dužni dobili priliku da vode jednu od najblistavijih generacija u istoriji fudbalske igre.

Ista situacija je i sa Pepom Gvardiolom. Nekorektno je reći da je loš trener, dobar je, uveo je neke novine, Barselona mnogo više drži loptu u svojim nogama, ali da tu nije vrhunskih majstora i besprekornih tehničara to bi bilo nemoguće. Nije isto kad "sredinice" igraju Ćavi, Buskets i Inijesta i npr. Krauč, Penant i Delap (počeće čovek da štuca).

Pep je zasluženo dobio priliku da vodi katalonskog velikana, on je bio vredan učenik, momak koji je uvek bio odan klubu i fudbaler koji je ostavljao srce na terenu. Zbog toga je i omiljen u glavnom gradu Katalonije, međutim, i neposredno pre dolaska Gvardiole Barselona se  pela na "krov" Evrope. Isto tako su veličali Frenka Rajkarda, koji se nakon Barse obreo u Istanbulu, gde je zamalo ispao iz lige sa Galatasarajem. Preko noći je postao loš trener ili je nešto drugo u pitanju!?


No, na kraju dana oni su najuspešniji selektor u istoriji Španije i najbolji trener u Barsinoj istoriji. Mi možemo samo da im zavidimo, jer su ni krivi ni dužni izvukli "dobitni loz".

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari