Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Do juce smo bili komsije, braca i sestre, a danas smo najveci neprijatelji. Zasto? Zbog cega sve ovo? Zar ne mozemo mirno ispratiti utakmicu, koja se igra u Zagrebu?!

Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo
Dobar dan, za koga cete vi navijati u petak? - upita me novinar.
Kako mislite za koga? - ja zacudjeno.
Pa u petak je velika utakmica na Maksimiru, hocete navijati za nase ili njihove? - novinar.

I stvarno sam bila jako zbunjena njegovom navalentnoscu da mu odgovorim da li sam za “nase” ili “njihove”... Pa valjda su svi nasi?! I dalje sam zbunjena zasto se od te utakmice sa Hrvatima pravi takva fama. Od Maksimira prave bojiste, a od igraca vitezove sa dobro zaostrenim kopljima. Zgranuta sam. Do juce smo bili komsije, braca i sestre, a danas smo najveci neprijatelji. Zasto? Zbog cega sve ovo? Zar ne mozemo mirno ispratiti utakmicu, koja se igra u Zagrebu?! Bez tog sirenja mrznje od strane medija i nekih, kako bi vi rekli gospodine “novinar”, “nasih”, odnosno “njihovih” starijih... Rodjena sam u velikoj Jugoslaviji i nisam ucena da mrzim. Ucena sam da smo svi jedan narod. I Srbi i Hrvati i Bosanci, Makedonci, Crnogorci. Gde nas je dovela ova politika?! Puni smo mrznje prema drugima, svi zajedno. To nam je jedino zajednicko danas! Ali ja cu biti drugacija, necu da prihvatam ono sto mi drugi namecu. Zar ne moze makar ovo da prodje bez tolike tenzije na narod i na te sportiste?! Zar mora da se stvara taj pritisak o pobedi? Pa taj Maksimir nije boj, to je jedna obicna utakmica, kao kad igraju Zvezda i Partizan. Mogla bih to da nazovem derbijem, kao sto je izmedju Jagodine i Radnickog iz Kragujevca. Reprezentativci Srbije, kao i Hrvatske nisu ni malo ravnodusni prema ovom dogadjaju. Svi daju neke izjave iz kojih vrlo lako mozete zakljuciti koliko se plase krajnjeg ishoda, koliki pritisak je u njima prisutan i koliki ce pritisak biti oko njih. U njima je sada samo jedna zelja! Zelja za pobedom, ali ne obicna zelja kao pred svaku utakmicu, vec zelja zbog mrznje koja im je usadjena, mozda tenzije. Svakako je jasno da oni vise nisu svoji i bitka u Zagrebu se nece zavrsiti bez posledica. Bice puno krvi i znoja i svi cemo izgubiti.

Ovo moje pismo je samo poruka za moju bracu i komsije... Neka i tog 22.-og budu svoji! Neka ostave srce na terenu i neka najbolji pobedi. Neka se rukuju iskreno, od srca. Neka se gledaju sa ljubavlju i neka ne slusaju zvizduke i ljude sa strane, koji zele da ih posvadjaju. Ja cu navijati za sve nas! Ja zelim da gledam pravi fudbal!!! Zelim da sport bude iznad politike!!! Zelim da gledam Veliku Jugoslaviju! Želim da čujem ujedinjeno "Bože Pravde, ti što spase, od propasti do sad nas...složna srca Bože daj"!

Na kraju, PljUNI I ZAPJEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO … USTANI NA NOGE I PJEVAJ NEKA TE CUJU … MOJA SIROTA KRALjICE!!!
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari