Tragom rapsodije Los Anđelesa – drugi deo

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Sezona 2012/13 je sigurno sezona presedana, makar kada je najveći grad sa zapadne obale u pitanju. U gradu Anđela je došlo do promene vrhovnog poretka, sluga je postao feudalac, a bivši feudalac teško da može i slugom da se nazove, iako su gabariti te radne snage makar na prvi pogled i više nego ogromni.

O slugama smo pričali u prvom delu ovog teksta, a sada je red na one koji zavredjuju svu moguću pažnju sveta.

Oni su sada oni koji su od prosjaka postali kraljevići, oni su sada oni koje širom otvorenih očiju prati čitav svet, oni igraju možda i najlepšu košarku na svetu, oni su izašli iz senke svog starijeg brata i odgurnuli ga duboko u ponor, oni su u samom vrhu NBA karavana, oni imaju dva startna All-star igrača, oni su sada oni koje svi sa pravom svrstavaju u najveće favorite za osvajanje NBA prstenova; oni su, kratko i jasno, Los Andjeles Klipersi.

    Ekipa koja nikada u svojoj siromašnoj istoriji nije osvojila, ne samo šampionat, već ni prvo mesto u konferenciji, bilo da se zvala Bufalo Brejvs, San Diego Klipers, ili LA Klipers, ove godine je uspela da prijatno iznenadi sve one koji prate i vole najjaču košarkašku ligu na svetu. Iako su dres makazica nosili igrači poput Ron Harpera, Dominika Vilkinsa, Elton Brenda i još mnogo drugih NBA zvezda, oni su uspevali da odigraju samo epizodnu ulogu, a u većini slučajeva su bili puki statisti. U poslednjih desetak godina uspeli su samo prošle i 2005/06 da udju u Play-off, sve ostale sezone su završavali mizerno, neretko kao i najgori tim lige.  Sem Kasel, Katino Mobli, Elton Brend, Kori Meget i Kris Kejmen su te famozne 2005/06 uspeli da svoj tim odvedu do toliko sanjanog doigravanja, kao i pobede u prvoj rundi, ali nakon toga (kao i mnogo godina pre toga), Klipersi su jednostavno postali ekipa iz samog dna lige.

    I bi tako sve do početka novog perioda u istoriji ove ekipe, perioda koji će se uvek prepričavati i smatrati jednim od najznačajnijih kluba ikad, perioda koji je promenio Kliperse za 180 stepeni, perioda kada se pojavio igrač koji je izgleda predodredjen da im donese pobednički (a možda i šampionski) mentalitet, perioda kada se pojavio on, Blejk Grifin. Te 2009. draftovan je kao prvi pik, ali već u pripremnom periodu, kada je igrama nagoveštavao da će biti NBA zvezda, uspeo je da se teško povredi i propusti celu prvu sezonu. I kada su ga svi zaboravili, on se sledeće sezone oporavio i faktički niotkuda pojavio, i počeo da pleni svojom igrom i atraktivnošću.

O njegovim čestim „letenjima“, „dabl-dablovima“, „banama“, i svim ostalim magičnim potezima koje je činio (pored toga što je bio jedan od najboljih igrača lige) počeli su da pričaju svi. Svi su pratili njega, a sa njim i Kliperse, medjutim oni te godine uspevaju da zabeleže tek 32 pobede, uz 50 poraza. Sledeće godine stupa famozni LOCK-OUT, a on dobija fantastično društvo, i to u liku Kris Pola, i njih dvojica su bili predvidjeni da budu tandem koji će ovaj tim konačno izvući iz samog dna i uvesti u Play-off. To se i desilo prve godine, napravili su solidan rezultat (40-26), i u prvom kolu se mučili protiv Memfisa (4-3), ali je onda naišao San Antonio, koji ih je počistio! Malo uigranosti i još malo klupe je bilo ono što je trebalo Klipersima prošle sezone, što su ove i nadomestili. Pol, Batler, Grifin, Kroford, Bledsou, Džordan, Grin, Barns, Odom, i jos par igrača su uz odličnog trenera Vinija Del Negra nagoveštavali da bi mogli u ovoj sezoni sačinjavati vrlo respektabilan roster.

To se i desilo. Možda i više od toga.

Iako nisu baš najbolje počeli, kako je vreme prolazilo i kako su se uigravali, Klipersi su igrali sve bolje. Kris Pol odlično diriguje igrom, dok je Blejk Grifin rečio da žrtvuje sopstvenu statistiku zarad dobitka i što više pobeda svog tima. Klipersi ubrzo postaju najbolja ekipa karavana (kasnije su to mesto izgubili),  i primoraju sve da ih nazovu favoritima. Dokazali su ono što su svi znali (osim Lejkersa) , za dobru igru je potrebno više od dobre petorke, tako da su igrači koji ulaze sa klupe drugi u ligi po broju postignutih poena (odmah iza San Antoniovih rezervi).  Upisali su se u anale NBA lige, jer su mesec decembar završili bez jednog jedinog poraza, sa svih 16 pobeda. Januar im baš i nije naklonjen, jer su doživeli veliki peh, povredu Kris Pola, uspeli su u zadnje 4 utakmice da vežu 4 poraza, ali niko ne sumnja da će se njegovim povratkom sve to nadomestiti, i da će se tim vratiti na kolosek kojim je išao pre njegove povrede.

    Medjutim, koliko god da igraju dobro, oni su ujedno i vrlo nepredvidljivi, i mnogi se pitaju koliko daleko mogu da doguraju. Da li su Klipersi ekipa koja već ove sezone može da se nosi sa ekipama poput Majamija, Oklahome i San Antonia, ili im možda treba još jedna godina da utvrde gradivo, dobave još kojeg igrača i napadnu titulu, pitanje je koje postavljaju mnogi. Oko odgovora se razilaze. Dok jedni smatraju da su oni još zeleni za to, i da Durantula i Vestbruk, ili Vejd i King Džejms ne daju nikom ovogodišnji prsten, drugi su i više nego uvereni da sa Klipersima nema šale i da će stići makar do velikog finala. Medjutim, Kris Pol se pita. I Blejk Grifin se pita. Što da ne, i Džamal Kroford se pita. I svi ostali zajedno.

Nama ostaje da i dalje uživamo u njihovim igrama, NBA je svakako šampion nepredvidivosti. Ipak je to WHERE AMAZING HAPPENS.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari