Vilson Palasios - Bande, otmice, život u strahu...
Autor: Boris Jovanović
petak 03.10.2014.
10:36
Izvor: Sportske.net
Sećate se Vilsona Palasiosa koji navodno nije prošao probu u Crvenoj zvezdi 2007. Napravio je sjajnu karijeru u Engleskoj, ali posle otmice i ubistva brata živi u stalnom strahu...
Beta/AP Photo/Dolores Ochoa
Povezane vesti
Vilson Palasios dolazi iz Hondurasa zemlje sa najvećom stopom ubistava na svetu. U ovoj centalnoameričkoj republici više od 60% ljudi živi ispod granice siromaštva. Mladi završavaju u ozloglašenim bandama, prema nekoj statistici u zemlji od oko 7 miliona ljudi, najmanje desetina je na ovaj ili onaj način povezana sa kriminalom.
San Pedro Sula, grad u ovoj zemlji važi za najopasnije mesto na svetu za život.
Palasios je jedan od najpoznatijih fudbalera u Hondurasu. On je pre sedam godina bio na probi na "Marakani", ostalo je nejasno zbog čega nije potpisan ugovor, jer je istog leta otišao u Birmingem Siti na pozajmicu, a onda preko Vigana stigao do Totenhema.
Njegovi problemi počeli su kada je dobio šansu u Birmingemu, bande su otele najmlađen brata, 14-godišnjak i zahtevale otkup od blizu 200 000 evra.
Porodica Palasios je platila otkup, ali je bez obzira na to, Edvin nije pušten. Posle dve godine potrage, njegovi ostaci su nađeni na jednoj napuštenoj lokaciji. Otela ga je i ubila zloglasna "Banda iz 18. ulice", jedna od najorganizovanijih i najsurovijih kriminalnih organizacija u Centralnoj Americi.
Ni to nije bio kraj, kada je Palasios otišao u Totenhem i napravio veliku ugovor, oteta su dva bratanca i supruga njegovog brata Džerija. Ponovo se šuškalo o velikom otkupu, ali nikada nije potvrđeno, mada su taoci oslobođeni.
"U Hondurasu je banda nekada jedino rešenje, moja porodica je dobrostojeća i nama nikada nije padalo na pamet da se time bavimo, ali bili smo trn u oku i pre nego što sam napravio transfer u Englesku", kaže Palasios.
Fudbaler Stouka kaže da mu je ostalo malo školskih prijatelja.
"Samo nestanu, i ti znaš šta ćeš čuti sledeće, prvo da su u bandi, a onda da su ubijeni. Gotovo niko nije ostao", dodaje Palasios.
On živi u strahu za rodbinu jer je markiran, dobro zarađuje i jasno da bi ponovo mogli da otmu nekoga.
"Posle Edvinove smrti sve je drugačije. Sećam se kada su mi saopštili da su možda našli njegovo telo, 2009. Čekao sam šest sati u holu da se Hari Rednap probudi, da mu kažem da moram kući. Trebalo je da igram protiv Evertona", priseća se Vilson.
On je promoter akcije koja za cilj ima da odvrati mlade od stupanja u bande i nudi im posao na plantažama kafe.
"To nasilje mora da prestane, Honduras krvari decenijama", poručuje Palasios, ali i dodaje.
"Problem je što nema nikakve perspektive, većina zna šta ih čeka, ali nema drugog izlaza osim da se priključi bandi, bilo dobrovoljno, bilo jer ih nateraju..."
San Pedro Sula, grad u ovoj zemlji važi za najopasnije mesto na svetu za život.
Palasios je jedan od najpoznatijih fudbalera u Hondurasu. On je pre sedam godina bio na probi na "Marakani", ostalo je nejasno zbog čega nije potpisan ugovor, jer je istog leta otišao u Birmingem Siti na pozajmicu, a onda preko Vigana stigao do Totenhema.
Njegovi problemi počeli su kada je dobio šansu u Birmingemu, bande su otele najmlađen brata, 14-godišnjak i zahtevale otkup od blizu 200 000 evra.
Porodica Palasios je platila otkup, ali je bez obzira na to, Edvin nije pušten. Posle dve godine potrage, njegovi ostaci su nađeni na jednoj napuštenoj lokaciji. Otela ga je i ubila zloglasna "Banda iz 18. ulice", jedna od najorganizovanijih i najsurovijih kriminalnih organizacija u Centralnoj Americi.
Ni to nije bio kraj, kada je Palasios otišao u Totenhem i napravio veliku ugovor, oteta su dva bratanca i supruga njegovog brata Džerija. Ponovo se šuškalo o velikom otkupu, ali nikada nije potvrđeno, mada su taoci oslobođeni.
"U Hondurasu je banda nekada jedino rešenje, moja porodica je dobrostojeća i nama nikada nije padalo na pamet da se time bavimo, ali bili smo trn u oku i pre nego što sam napravio transfer u Englesku", kaže Palasios.
Fudbaler Stouka kaže da mu je ostalo malo školskih prijatelja.
"Samo nestanu, i ti znaš šta ćeš čuti sledeće, prvo da su u bandi, a onda da su ubijeni. Gotovo niko nije ostao", dodaje Palasios.
On živi u strahu za rodbinu jer je markiran, dobro zarađuje i jasno da bi ponovo mogli da otmu nekoga.
"Posle Edvinove smrti sve je drugačije. Sećam se kada su mi saopštili da su možda našli njegovo telo, 2009. Čekao sam šest sati u holu da se Hari Rednap probudi, da mu kažem da moram kući. Trebalo je da igram protiv Evertona", priseća se Vilson.
On je promoter akcije koja za cilj ima da odvrati mlade od stupanja u bande i nudi im posao na plantažama kafe.
"To nasilje mora da prestane, Honduras krvari decenijama", poručuje Palasios, ali i dodaje.
"Problem je što nema nikakve perspektive, većina zna šta ih čeka, ali nema drugog izlaza osim da se priključi bandi, bilo dobrovoljno, bilo jer ih nateraju..."
0 Komentara