TV Sportske.net - Ma Velšani, je li to moguće?
Autor: Vladimir Stojanović
petak 09.06.2017.
11:02
Izvor: Sportske.net
Ubedljivo najluđi meč osamdesetih, Jugoslavija je odigrala protiv Velsa, tada su se "Zmajevi" prvo radovali u Titogradu, a onda plakali gledajući scene sa "Poljuda".
www.strategija.org
Povezane vesti
Posle ludila u Kardifu,tuče i nemilih scena na "Ninijan parku", Jugoslavija i Vels suse našli u kvalifikacionoj grupi za EP 1984.
Na ostrvu je to dočekano kao loša vest, tim pre što pre toga nikada ova reprezentacija nije pobedila Jugoslaviju. Do tada u četiri meča, tri pobede "Plavih" i remi, ili bolje rečeno tuča na "Ninijan Parku".
Ali, u kvalifikacijama za Francusku je viđen neverovatan meč. Domaćin je bila Podgorica, odnosno tadašnji Titograd. Završeno je 4:4, u zaista neverovatnom meču.
Jedan od strelaca Miodrag Ješić, nekadašnji fudbaler Partizana i reprezentacije je postigao četvrti gol, ovo su njegova sećanja.
Jugoslaviji kao da nije bilo suđeno da pobedi, iako je Brajan Flin doveo "Zmajeve" do prednosti, Zvezdan Cvetković, Zvonko Živković i Cico Kranjčar su okrenuli rezultat, da bi Jan Raš, najveća zvezda gostiju do poluvremena smanjio.
Ponovo smo, golom Ješića, vodili sa dva razlike, ni to nije bilo dovoljno, Vels je dao dva gola u finišu i odneo veliki brod.
Bilo je to ocenjeno kao veliki neuspeh, ali i jedna od najuzbudljivih utakmica u istoriji kvalifikacija za EP.
Jasno, gostovali smo u Velsu, odoleli ponovo na "Ninijan Parku", domaćin je golom Robija Džejmsa poveo, Meša Baždarević nam u finišu doneo bod.
No, Velšanina smo bukvalno slomili srce u poslednjem meču kvalifikacija. Već su se spremali za Francusku, remi između Srbije i Bugarske na "Poljudu" ih je vodio na završni turnir, a onda je uz ono čuveno "Ljudi, da li je to moguće", Mladena Delića, Radanović postigao gol u nadoknadi i doneo nam plasman u završnicu.
Da je ostalo 2:2, Velšani bi otišli zbog bolje gol razlike, ovako Jugoslavija je slavila, a onda se, po našem starom dobrom običaju izblamirala na završnom turniru.
Ipak, nepobedivost je ostala, Vels smo kasnije tukli u prijateljskom meču 1988. u gostima, iako su poveli golom Dina Sandersa. Piksi Stojković je izjednačio, da bi Jakovljević, centarfor Sarajeva postavio konačnih 2:1 u Svonsiju u gotovo nemogućim uslovima za igru.
Kao Srbija, napunili smo Vels u Novom Sadu sa 6:1, u Kardifu je bilo 3:0 za "Orlove", a u ovom kvalifikacijama, u novembru prošle godine 1:1.
Dakle, nikada nas nisu pobedili, pa hajde da to začinimo jednim trijumfom u nedelju na "Marakani".
Za Velšane nas veže i rekord, najbrži gol u istoriji Jugoslavije, postigao ga je legendarni Momčilo Vukotić, koji se za naš portal prisetio tih dana...
Na ostrvu je to dočekano kao loša vest, tim pre što pre toga nikada ova reprezentacija nije pobedila Jugoslaviju. Do tada u četiri meča, tri pobede "Plavih" i remi, ili bolje rečeno tuča na "Ninijan Parku".
Ali, u kvalifikacijama za Francusku je viđen neverovatan meč. Domaćin je bila Podgorica, odnosno tadašnji Titograd. Završeno je 4:4, u zaista neverovatnom meču.
Jedan od strelaca Miodrag Ješić, nekadašnji fudbaler Partizana i reprezentacije je postigao četvrti gol, ovo su njegova sećanja.
Jugoslaviji kao da nije bilo suđeno da pobedi, iako je Brajan Flin doveo "Zmajeve" do prednosti, Zvezdan Cvetković, Zvonko Živković i Cico Kranjčar su okrenuli rezultat, da bi Jan Raš, najveća zvezda gostiju do poluvremena smanjio.
Ponovo smo, golom Ješića, vodili sa dva razlike, ni to nije bilo dovoljno, Vels je dao dva gola u finišu i odneo veliki brod.
Bilo je to ocenjeno kao veliki neuspeh, ali i jedna od najuzbudljivih utakmica u istoriji kvalifikacija za EP.
Jasno, gostovali smo u Velsu, odoleli ponovo na "Ninijan Parku", domaćin je golom Robija Džejmsa poveo, Meša Baždarević nam u finišu doneo bod.
No, Velšanina smo bukvalno slomili srce u poslednjem meču kvalifikacija. Već su se spremali za Francusku, remi između Srbije i Bugarske na "Poljudu" ih je vodio na završni turnir, a onda je uz ono čuveno "Ljudi, da li je to moguće", Mladena Delića, Radanović postigao gol u nadoknadi i doneo nam plasman u završnicu.
Da je ostalo 2:2, Velšani bi otišli zbog bolje gol razlike, ovako Jugoslavija je slavila, a onda se, po našem starom dobrom običaju izblamirala na završnom turniru.
Ipak, nepobedivost je ostala, Vels smo kasnije tukli u prijateljskom meču 1988. u gostima, iako su poveli golom Dina Sandersa. Piksi Stojković je izjednačio, da bi Jakovljević, centarfor Sarajeva postavio konačnih 2:1 u Svonsiju u gotovo nemogućim uslovima za igru.
Kao Srbija, napunili smo Vels u Novom Sadu sa 6:1, u Kardifu je bilo 3:0 za "Orlove", a u ovom kvalifikacijama, u novembru prošle godine 1:1.
Dakle, nikada nas nisu pobedili, pa hajde da to začinimo jednim trijumfom u nedelju na "Marakani".
Za Velšane nas veže i rekord, najbrži gol u istoriji Jugoslavije, postigao ga je legendarni Momčilo Vukotić, koji se za naš portal prisetio tih dana...
4 Komentara
Прескочили сте 2003. где смо их као СЦГ тукли код нас 1:0 и код њих 3:2 !
Жан Пол Белмондо
Тачно тако .На крају смо због горе гол тазлике испали односно киксева са аутсајдерима Јерменија или Азербејџан /тако нешто .
Против Азера само бод, од Финске смо изгубили 3:0... Касно је Петко стигао, нисмо могли да се (из)вадимо против Италије!
Anderton
Jan Raš je bio fantastičan igrač, jedan od razloga zbog kojeg volim skauzere, i Din Saunders je bio dobar napadač, uvek su imali zanimljive igrače, od umetnika Gigsa, preko Hjuza do Robija Sevidža i Džona Hartsona :D