Novi milenijum - Istorijat srpskog brukanja!
Autor: Mihajlo Vidojević
subota 15.11.2014.
14:05
Izvor: Sportske.net
Punih 14 godina prošlo je od poslednjeg učešća naše fudbalske reprezentacije na jednom Evropskom prvenstvu. Kvalifikacioni ciklus prolaze, naš nacionalni tim ostaje na margini, a istorijat srpskih brukanja u 21. veku postaje sve obimniji.
uefa.com
Povezane vesti
Još jedan poraz, još jedan propušten voz i još jedna prilika da svi zajedno evociramo uspomene na neuspehe kojima nas je fudbalska reprezentacija "obradovala" u prethodnih 14 godina.
Tako je, upravo je toliko prošlo od poslednjeg učešća SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji. Debakl u četvrtfinalu koji su pretrpeli izabranici Vujadina Boškova poslednji je čin koji su naši reprezentativci odigrali na smotri selekcija "Starog kontinenta".
Od prvog Evropskog prvenstva koje su organizovale dve zemlje odigrana su još tri šampionata "Starog kontinenta" a preteče reprezentacije Srbije i ona sama koristile su kvalifikacione cikluse da pišu istoriju neuspeha.
Boreći se za plasman na EURO 2004. u Portugalu kvalifikacije smo počeli kao SR Jugoslavija a posle dve odigrane utakmice i četiri osvojena boda postali smo Srbija i Crna Gora.
Da li zbog promene imena ili je u pitanju boljka za koju još uvek nismo našli lek, tek, u pomenutom kvalifikacionom ciklusu glave nam je došao Azerbejdžan. Reprezentacija Srbije i Crne Gore sa ponosom može da se pohvali time da je prva u istoriji kvalifikacija doživela poraz od Azerbejdžana.
Zlatnim slovima ispisano je ime SCG u azerbejdžanskom fudbalu pošto je u kvalifikacijama za EURO 2004. reprezentacija te zemlje osvojila velika četiri boda, sva četiri protiv Savićevićeve Srbije i Crne Gore.
"Mini liga" koju smo prvi put igrali kao samostalna zemlja donela nam je nove okršaje sa zemljama "trećeg sveta" i nove "blistave trenutke".
Sa "Malim Napoleonom" Klementeom na čelu Srbija je u trci za mesto na EURO 2008. bodove gubila od Kazahstana i Jermenije. Poraz u Astani i remi u Jerevanu ostaju nam na dugo sećanje kako smo u grupi sa osam reprezentacija ostali iza Poljske i Portugala.
Poslednji kvalifikacioni ciklus za odlazak na EP protekao je u znaku incidenta u Đenovi i raskola na relaciji Tomislav Karadžić - Radomir Antić. Poraz od Estonije od 1:3 trebalo je tada da bude poslednja opomena "Orlovima" ali nam se dogodilo da tri godine kasnije ponovimo istu grešku.
Ovoga puta poraz od Danske ne može se svrstati u istu ravan sa neuspesima u dueluma sa Azerbejdžanom, Jermenijom, Kazahstanom i Estonijom ali to ne menja činjenicu da smo fudbalski ponavljači.
U prethodna tri kvalifikaciona ciklusa nismo uspeli da stignemo ni do baraža a novi sistem takmičenja nam i porad ovako jadnih rezultata ostavlja mogućnost da to promenimo ukoliko se dozovemo pameti.
Tako je, upravo je toliko prošlo od poslednjeg učešća SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji. Debakl u četvrtfinalu koji su pretrpeli izabranici Vujadina Boškova poslednji je čin koji su naši reprezentativci odigrali na smotri selekcija "Starog kontinenta".
Od prvog Evropskog prvenstva koje su organizovale dve zemlje odigrana su još tri šampionata "Starog kontinenta" a preteče reprezentacije Srbije i ona sama koristile su kvalifikacione cikluse da pišu istoriju neuspeha.
Boreći se za plasman na EURO 2004. u Portugalu kvalifikacije smo počeli kao SR Jugoslavija a posle dve odigrane utakmice i četiri osvojena boda postali smo Srbija i Crna Gora.
Da li zbog promene imena ili je u pitanju boljka za koju još uvek nismo našli lek, tek, u pomenutom kvalifikacionom ciklusu glave nam je došao Azerbejdžan. Reprezentacija Srbije i Crne Gore sa ponosom može da se pohvali time da je prva u istoriji kvalifikacija doživela poraz od Azerbejdžana.
Zlatnim slovima ispisano je ime SCG u azerbejdžanskom fudbalu pošto je u kvalifikacijama za EURO 2004. reprezentacija te zemlje osvojila velika četiri boda, sva četiri protiv Savićevićeve Srbije i Crne Gore.
"Mini liga" koju smo prvi put igrali kao samostalna zemlja donela nam je nove okršaje sa zemljama "trećeg sveta" i nove "blistave trenutke".
Sa "Malim Napoleonom" Klementeom na čelu Srbija je u trci za mesto na EURO 2008. bodove gubila od Kazahstana i Jermenije. Poraz u Astani i remi u Jerevanu ostaju nam na dugo sećanje kako smo u grupi sa osam reprezentacija ostali iza Poljske i Portugala.
Poslednji kvalifikacioni ciklus za odlazak na EP protekao je u znaku incidenta u Đenovi i raskola na relaciji Tomislav Karadžić - Radomir Antić. Poraz od Estonije od 1:3 trebalo je tada da bude poslednja opomena "Orlovima" ali nam se dogodilo da tri godine kasnije ponovimo istu grešku.
Ovoga puta poraz od Danske ne može se svrstati u istu ravan sa neuspesima u dueluma sa Azerbejdžanom, Jermenijom, Kazahstanom i Estonijom ali to ne menja činjenicu da smo fudbalski ponavljači.
U prethodna tri kvalifikaciona ciklusa nismo uspeli da stignemo ni do baraža a novi sistem takmičenja nam i porad ovako jadnih rezultata ostavlja mogućnost da to promenimo ukoliko se dozovemo pameti.
10 Komentara
Don Silvio
najjaca mi je kad Stanojevica pominju kao kandidata za selektora. Sta je taj covek trenirao i osvojio? Sa Partizanom napravio dominaciju u vec previse sumljivim prvenstvima da bi posle u evropi taj Partizan glumio punionicu sokova primao po 4- 5 komada za utakmicu zavrsavao takmicenje u evropi da gola nisu dali i to je kalibar za selektora?
Patrick Bateman
Sta jos treba da se dogodi da bi Tomislav Karadzic, kao predsednik i jedan od glavnih odgovornih za sve sto nam se desava u fudbalu, otisao?
Capitano
Treba da se dogodi da Partizan prestigne CZ po broju titula i da repka padne ispod 100-og mesta na FiFi-noj listi. Salu na stranu, po meni je velika nepravda bila sto Drulovicu nije data sansa da izgura do kraja.
Patrick Bateman
Trebao je Drulovic da ostane jer iako on jos uvek nije veliko trenersko ime upoznao je ekipu i odigrao nekoliko utakmica sa njima.Tole nije smeo da ceka toliko dugo pa da promeni Drulovivca.Ali dobro Tole je moralan covek pa ce on uskoro da podnese ostavku. :D
Fidel Kastro
Sad vam je dobar Mihajlović? Najgori smo narod, najgori.
Povratak kralja BAN2
Šta rade u našem fudbalu Ivica Kralj, Zoran Mirković, Miroslav Đukić, Siniša Mihajlović, Goran Đorović, Mladen Krstajić, Slaviša Jokanović, Vladimir Jugović, Dejan Stanković, Dragan Stojković, Darko Kovačević, Ljubinko Drulović...oni su uz Branka Brnovića, Dejana Savićevića, Predraga Mijatovića, Sava Miloševića, Alberta Nađa...ljudi iz modernog fudbala koji imaju po 40, 50, 60, 100 utakmica za našu reprezentaciju? Ove bruke koje vidite su vezane za Toleta i Terzu, oni su vodili savez, a oni se i dan danas bore za prevlast umesto da svi oni odu iz našeg fudbala i prepuste ga nekom od bivših igrača koje sam nabrojao
Volt-ai-Re Dis-o-Bey
Jedan podatak je vise porazavajuci od ovoga (ako je to ikako moguce)- od raspada SFRJ, nasa reprezentacija je pobedila samo dve TOP reprezentacije, Argentinu u prijateljskoj
u Mar del Plati (3:2, 1997. godina) i Nemacku na SP 2010. Cesku ne racunam, to nije to.
Volt-ai-Re Dis-o-Bey
Vratite Mihajlovica ako je ikako moguce, ionako vise ne bi toliko lutao u izboru igraca, a ako ne moze da se dogovori ponovna saradnja sa njim, pokusajte sa Stanojevicem ili Muslinom! Ivica Jovanovic, Ljubinko Drulovic, mozda i Miroslav Djukic, ali nikako Tumbakovic i Rajevac!
Marko Djordjevic
Ako vrate dirigenta, bicemo jos gori.
Samo jedan covek moze da spasi ovu reprezentaciju. Gospodin Radomir Antic.
Volt-ai-Re Dis-o-Bey
Necemo biti jos gori, to nikako ne mogu da podrzim, a Radomir Antic je covek koji nikad nece doci dok je Tole tu. Stanojevic ili Muslin onda.