Ko ne voli Rikelmea, taj ne voli fudbal!
Autor: Boban Filipović
četvrtak 29.01.2015.
09:09
Izvor: Sportske.net
'Poslednji Mohikanac' je sišao sa pozornice. Prošlo je tri dana kako je predstava velikog fudbalskog umetnika završena, ali aplauzi i ovacije u čast 'poslednje autentične desetke' i dalje odjekuju...
Beta/AP Photo/Eduardo Di Baia
Povezane vesti
Priču nećemo početi da pričamo iz početka, krenućemo od leta gospodnjeg 2006. godine i utakmice grupne faze Mondijala održanog u Nemačkoj između Argentine i Srbije i Crne Gore.
Huan Roman Rikelme nije postigao nijedan od 'pola tuceta' golova koji su završili u Jevrićevoj mreži tog junskog popodneva na 'Veltins Areni' u Gelzenkirhenu, čak nije upisao nijednu asistenciju, a opet, bio je ubedljivo najbolji igrač na terenu.
U onoj čuvenoj akciji od 20 i kusur pasova koja je prethodila golu Estebana Kambijasa, gotovo polovina dodira bila je ocarinjena od strane 'desetke' Gaučosa.
Sudbina je tako htela da to bude jedino Riklemeovo učešće na planetarnoj smorti najboljih, završio ga je kao najbolji asistent! Argentina je dogurala do 1/4 finala, ispala je na penale od domaćina, Pekerman je izveo Romana 20 minuta pre kraja regularnog dela igre tog meča...
Fudbalski počeci 'poslednje autentične desetke svetskog fudbala', kako mediji imaju običaj da fraziraju ovih dana, vezani su za ulice sirotinjskog naselja San Fernando, gde je Roman odrastao kao najstarije od jedanaestoro dece iz siromašne porodice sa periferije Buenos Ajresa. Odatle ga je 'pokupio' Argentinos Juniors.
Njegov raskošni talenat nikako nije mogao da prođe neopažen od strane skauta prestoničkih velikana Boke Juniors i River Plejta. 'Plebejska' Boka je dobila bitku sa ljutim rivalom 'patricijskim' Riverom, koštala ju je 800 hiljada američkih dolara. Presudnu ulogu u dovođenju, tada 17-godišnjeg, Romana na 'La Bombonjeru', odigrao je tadašnji trener Biljardo uspevši da ubedi predsednika Makrija da se isprsi i da ne žali novce.
U žuto-plavom dresu Boke Juniors je debitovao u seniorskoj konkurenciji, a tokom svog prvog mandata na 'Bombonjeri', koji je trajao sedam godina, osvojio je dve Aprerture, jednu Klausuru, dva puta je podizao trofej namenjen šampionu Kopa Libertadores, plus jedan Interkontinentalni kup. Bio je i vođa generacije 'Gaučosa' do 20 godina koja se 1997. godine okitila titulom svetskog prvaka.
Za tih sedam godina provedenih u Boki je dva puta izabran za najboljeg fudbalera Argentine i jedanput za najboljeg fudbalera Južne Amerike.
Čudnovato, nije ga bilo među putnicima za Mondijal koji se održavao i Japanu i Južnoj Koreji (2002), posmatrano sa ove vremenske distance, možda i tu treba tražiti razloge fijaska 'Gaučosa', koji nisu uspeli ni da izađu iz grupe.
Krajem iste godine prelazi u Barselonu, Katalonci su platil Boki 11 miliona evra za ovaj transfer, Rikelme je bio rešen da ode iz Argentine pošto mu je nešto ranije brat kidnapovan.
Međutim, odmah po dolasku na 'Nou Kamp', Roman je zapao u nemilost Luja Van Gala. Holanđanin nije krio da nije njegov obožavalac, njegov transfer je nazvao 'političkim potezom' i šansu mu je pružao tek na kašičicu, uglavnom u 'Kupu kralja' i utakmicma manje važnosti.
Sledeće godine došlo je do smene na kormilu Barselone, preuzeo ga je Frank Rajkard, ali to nije popravilo Romanov status. Ključni razlog zapravo je bilo dovođenje Ronaldinja, 'desetka' je ustupljena Brazilcu, 'grejanje' klupe nije dolazilo u obzir, te je Riklelme prosleđen na pozajmicu u Viljareal.
Ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Dve sezone proveo je 'El Madrigalu' kao pozamljen igrač Barse, potom se uprava 'Žute podmornice' dogovorila sa Kataloncima da otkupi 75% njegovog ugovora.
Bilo je to 'zlatno doba' Viljareala. Predvođena sa klupe Manuelom Pelegrinijem, sa Rikelmeom, Dijegom Forlanom, Markosom Senom, Huanom Pablom Sorinom, Giljeom Frankom, Alesijom Takinardijem, Hose Marijom, Santijem Kasorlom u svojim redovima, ova ekipa je 2006. godine bila hit Lige šampiona.
U elitnom takmičenja 'Žuta podmornica' je onemogućila vellikom Mančester Junajtedu da izađe iz grupe, a onda u nokaut fazi 'potopila' Glazgov Rendžers i Inter.
Ipak, u polufinalu se isprečio Arsenal, Rikelme je bio tragičar, Jens Leman mu je skinuo penal u revanšu na 'El Madrigalu' u 90. minutu i tako sprečio da meč ode u produžetak. Tako je propala prilika za 'osvetu' Barseloni u finalu...
'Marka' je proglasila Rikelmea za najvećeg umetnika među fudbalerima, bio je biran za najboljeg stranca u španskoj Primeri, bio kandidovan za 'Zlatnu loptu', ali možda najveće priznanje za ovog majstora je detalj sa Zidanovog oproštaja od Real Madrida, kada ga je 'Zizu' nakon utakmice pozvao da menjaju dresove.
Od trofeja sa 'Žutom podmornicom' ima dva rahmetli Intertoto kupa.
Zbog svađe i nesporazuma sa trenerom Pelegrinijem i upravom, Roman se 2007. godine vraća u Boku, najpre na pozajmicu, onda za 'stalno'.
Povratak u domovinu značio je i ostanak u njoj do kraja karijere, koja je trajala do pre nekoliko dana.
Rikelmeov drugi mandat na 'Bombonjeri' takođe je trajao sedam godina, za to vreme osvojio je još 2 Aperture, Kopa Libertadores i Kopa Sudamerikana.
Ponovo je dobio silna individualna priznanja, uvršten je u idalan tim Kopa Libertadores svih vremena.
Pomenimo i da je na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine bio je jedan od trojice igrača starijih od 23 godine i bio vođa nacionalnog tima koji je osvojio zlatnu medalju.
Ostaće upamćen kao jedan od retkih u Argentini koji su imali petlju da se usprotive Dijegu Armandu Maradoni. Smatrao je da neozbiljno da 'El Pibe' bude selektor 'Gaučosa', jednom prilikom mu je poručio da 'odj**e', što ga je koštalo izostanka sa Mondijala 2010. godine u Južnoj Africi.
Huan Roman Rikelme je odigrao 51 utakmicu za reprezetnaciju Argentine i postigao 17 golova.
Karijeru je završio tamo gde ju je i počeo, u Argentinos Juniorsima. Zanimljivo, svoj prvenac za matični klub u seniorskoj konkurenciji postigao je protiv Boke Juniors. U svom stilu, iz slobodnjaka. Sa 36 godina.
Ni unosna ponuda paragvajskog Sero Portenja, po kojoj bi bio najplaćeniji igrač Južne Amerike, nije uticala da se predomisli. Zahvalio se i saopštio da definitivno 'kači kopačke o klin'.
Doktor za slobodnjake, doktor pasova, čovek koji ima 'moć' da primora loptu da ga sluša i koji je činio je svoje saigrače mnogo boljima nego što zaista jesu.
Obožavan širom planete zbog neverovatne lakoće igranja, majstor fudbala koji nikada nije imao potrebu da 'gine' po terenu da bi dokazao veličinu. Totalno je odudarao od modela igrača savremenog doba. Takvih više nema.
Zbog svega gore navedenog, kao i zbog činjenice da u sebi ima indijanske krvi, nikome u svetu fudbala ne pristaje bolje nadimak 'Poslednji Mohikanac'.
Huan Roman Rikelme nije postigao nijedan od 'pola tuceta' golova koji su završili u Jevrićevoj mreži tog junskog popodneva na 'Veltins Areni' u Gelzenkirhenu, čak nije upisao nijednu asistenciju, a opet, bio je ubedljivo najbolji igrač na terenu.
U onoj čuvenoj akciji od 20 i kusur pasova koja je prethodila golu Estebana Kambijasa, gotovo polovina dodira bila je ocarinjena od strane 'desetke' Gaučosa.
Sudbina je tako htela da to bude jedino Riklemeovo učešće na planetarnoj smorti najboljih, završio ga je kao najbolji asistent! Argentina je dogurala do 1/4 finala, ispala je na penale od domaćina, Pekerman je izveo Romana 20 minuta pre kraja regularnog dela igre tog meča...
Pikanterija vezana za Huana Romana Rikelmea je da je rođen jedan dan pre no što je Argentina osvojila titulu svetskog prvaka. Prvu u svojoj istoriji, na Mondijalu 1978. godine, čiji je bila domaćin.
Njegovi roditelji su, siroma, shvatili to kao božiji znak, te ga usmerili na loptu.
Njegovi roditelji su, siroma, shvatili to kao božiji znak, te ga usmerili na loptu.
Fudbalski počeci 'poslednje autentične desetke svetskog fudbala', kako mediji imaju običaj da fraziraju ovih dana, vezani su za ulice sirotinjskog naselja San Fernando, gde je Roman odrastao kao najstarije od jedanaestoro dece iz siromašne porodice sa periferije Buenos Ajresa. Odatle ga je 'pokupio' Argentinos Juniors.
Njegov raskošni talenat nikako nije mogao da prođe neopažen od strane skauta prestoničkih velikana Boke Juniors i River Plejta. 'Plebejska' Boka je dobila bitku sa ljutim rivalom 'patricijskim' Riverom, koštala ju je 800 hiljada američkih dolara. Presudnu ulogu u dovođenju, tada 17-godišnjeg, Romana na 'La Bombonjeru', odigrao je tadašnji trener Biljardo uspevši da ubedi predsednika Makrija da se isprsi i da ne žali novce.
U žuto-plavom dresu Boke Juniors je debitovao u seniorskoj konkurenciji, a tokom svog prvog mandata na 'Bombonjeri', koji je trajao sedam godina, osvojio je dve Aprerture, jednu Klausuru, dva puta je podizao trofej namenjen šampionu Kopa Libertadores, plus jedan Interkontinentalni kup. Bio je i vođa generacije 'Gaučosa' do 20 godina koja se 1997. godine okitila titulom svetskog prvaka.
Za tih sedam godina provedenih u Boki je dva puta izabran za najboljeg fudbalera Argentine i jedanput za najboljeg fudbalera Južne Amerike.
Čudnovato, nije ga bilo među putnicima za Mondijal koji se održavao i Japanu i Južnoj Koreji (2002), posmatrano sa ove vremenske distance, možda i tu treba tražiti razloge fijaska 'Gaučosa', koji nisu uspeli ni da izađu iz grupe.
Krajem iste godine prelazi u Barselonu, Katalonci su platil Boki 11 miliona evra za ovaj transfer, Rikelme je bio rešen da ode iz Argentine pošto mu je nešto ranije brat kidnapovan.
Međutim, odmah po dolasku na 'Nou Kamp', Roman je zapao u nemilost Luja Van Gala. Holanđanin nije krio da nije njegov obožavalac, njegov transfer je nazvao 'političkim potezom' i šansu mu je pružao tek na kašičicu, uglavnom u 'Kupu kralja' i utakmicma manje važnosti.
Sledeće godine došlo je do smene na kormilu Barselone, preuzeo ga je Frank Rajkard, ali to nije popravilo Romanov status. Ključni razlog zapravo je bilo dovođenje Ronaldinja, 'desetka' je ustupljena Brazilcu, 'grejanje' klupe nije dolazilo u obzir, te je Riklelme prosleđen na pozajmicu u Viljareal.
Ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Dve sezone proveo je 'El Madrigalu' kao pozamljen igrač Barse, potom se uprava 'Žute podmornice' dogovorila sa Kataloncima da otkupi 75% njegovog ugovora.
Bilo je to 'zlatno doba' Viljareala. Predvođena sa klupe Manuelom Pelegrinijem, sa Rikelmeom, Dijegom Forlanom, Markosom Senom, Huanom Pablom Sorinom, Giljeom Frankom, Alesijom Takinardijem, Hose Marijom, Santijem Kasorlom u svojim redovima, ova ekipa je 2006. godine bila hit Lige šampiona.
U elitnom takmičenja 'Žuta podmornica' je onemogućila vellikom Mančester Junajtedu da izađe iz grupe, a onda u nokaut fazi 'potopila' Glazgov Rendžers i Inter.
Ipak, u polufinalu se isprečio Arsenal, Rikelme je bio tragičar, Jens Leman mu je skinuo penal u revanšu na 'El Madrigalu' u 90. minutu i tako sprečio da meč ode u produžetak. Tako je propala prilika za 'osvetu' Barseloni u finalu...
'Marka' je proglasila Rikelmea za najvećeg umetnika među fudbalerima, bio je biran za najboljeg stranca u španskoj Primeri, bio kandidovan za 'Zlatnu loptu', ali možda najveće priznanje za ovog majstora je detalj sa Zidanovog oproštaja od Real Madrida, kada ga je 'Zizu' nakon utakmice pozvao da menjaju dresove.
Od trofeja sa 'Žutom podmornicom' ima dva rahmetli Intertoto kupa.
Zbog svađe i nesporazuma sa trenerom Pelegrinijem i upravom, Roman se 2007. godine vraća u Boku, najpre na pozajmicu, onda za 'stalno'.
Povratak u domovinu značio je i ostanak u njoj do kraja karijere, koja je trajala do pre nekoliko dana.
Rikelmeov drugi mandat na 'Bombonjeri' takođe je trajao sedam godina, za to vreme osvojio je još 2 Aperture, Kopa Libertadores i Kopa Sudamerikana.
Ponovo je dobio silna individualna priznanja, uvršten je u idalan tim Kopa Libertadores svih vremena.
Pomenimo i da je na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine bio je jedan od trojice igrača starijih od 23 godine i bio vođa nacionalnog tima koji je osvojio zlatnu medalju.
Ostaće upamćen kao jedan od retkih u Argentini koji su imali petlju da se usprotive Dijegu Armandu Maradoni. Smatrao je da neozbiljno da 'El Pibe' bude selektor 'Gaučosa', jednom prilikom mu je poručio da 'odj**e', što ga je koštalo izostanka sa Mondijala 2010. godine u Južnoj Africi.
Huan Roman Rikelme je odigrao 51 utakmicu za reprezetnaciju Argentine i postigao 17 golova.
Karijeru je završio tamo gde ju je i počeo, u Argentinos Juniorsima. Zanimljivo, svoj prvenac za matični klub u seniorskoj konkurenciji postigao je protiv Boke Juniors. U svom stilu, iz slobodnjaka. Sa 36 godina.
Ni unosna ponuda paragvajskog Sero Portenja, po kojoj bi bio najplaćeniji igrač Južne Amerike, nije uticala da se predomisli. Zahvalio se i saopštio da definitivno 'kači kopačke o klin'.
Doktor za slobodnjake, doktor pasova, čovek koji ima 'moć' da primora loptu da ga sluša i koji je činio je svoje saigrače mnogo boljima nego što zaista jesu.
Obožavan širom planete zbog neverovatne lakoće igranja, majstor fudbala koji nikada nije imao potrebu da 'gine' po terenu da bi dokazao veličinu. Totalno je odudarao od modela igrača savremenog doba. Takvih više nema.
Zbog svega gore navedenog, kao i zbog činjenice da u sebi ima indijanske krvi, nikome u svetu fudbala ne pristaje bolje nadimak 'Poslednji Mohikanac'.
1 Komentara
Don Andres
ovo je najbolji naslov jednog teksta ikada na sportskim..