Kapiten i legenda - Saša Ilić debitovao za Partizan pre tačno 20 godina!
Autor: Darko Mitrović
sreda 26.10.2016.
11:00
Izvor: Sportske.net
Prošlo je punih 20 godina od kada je Saša Ilić debitovao u dresu Partizana, na današnji dan, protiv Borca u Čačku. Za dva mandata u Humskoj postao je legenda, nedavno i igrač sa najviše odigranih utakmica u crno-belom dresu.
partizan.rs/Miroslav Todorović
Povezane vesti
Današnji dan je za njega poseban, i ne samo za njega, već i za Partizan i sve njegove pristalice.
Pre tačno 20 godina, tada 18-godišnji tinejdžer Saša Ilić dobio je priliku da prvi put obuče dres Partizana u seniorskoj konkurenciji. Simbolično, tada je nosio broj 1 na leđima, kao da je naslutio da će u narednim decenijama izrasti u najboljeg strelca Partizana svih vremena i igrača sa najviše odigranih utakmica u crno-belom dresu!
Bila je to prvenstvena utakmica sa Borcem u Čačku, koju je Partizan dobio sa onih čuvenih, rekordnih 10-0 (!), a tadašnji trener crno-belih Ljubiša Tumbaković je Saleta uveo u igru u 56. minutu meča.
Tako je sve počelo, a sa kraćim prekidima, traje i dan danas, čak 20 godina kasnije.
Prošao je Sale i proživeo sa Partizanom bezbroj lepih, ali i onih manje lepih trenutaka. Ta, debitantska sezona (1996-97) je obeležena šampionskom titulom, ali je već narednog leta osetio i prvo veliko bolno iskustvo u crno-belom dresu, a to je bilo onih 0-5 u Zagrebu.
Ali, kako su prolazile godine, Ilić je sa crno-belima ređao osvojene trofeje na domaćoj sceni, postao nezamenljivi mozak ekipe, a kruna svega je došla 2003. godine, kada se posle kraće epizode u Selti vratio u Humsku i pod vođstvom Lotara Mateusa izborio istorijski plasman Partizana u Ligu šampiona.
Tu treba podsetiti i na onaj meč u Njukaslu, revanš poslednjeg kola kvalifikacija za LŠ i dramatičnu penal seriju, kada je Ilić imao i najveću odgovornost. Jer, svi su imali pravo na kiks, ali ne i Ilić, jer bi njegov promašaj eliminisao Partizan. Ali, on je bio ''hladan kao špricer'' i, što je najvažnije, precizan. A Ivica Kralj i Milivoje Ćirković su zatim samo završili započeto.
Usledili su oni nezaboravni mečevi sa Real Madridom, Marsejom, Portom, kada je Partizan igrao ravnopravno i sa takvim ekipama, što se, nažalost, danas ne može ni zamisliti.
I nisu samo njegovi rekordi u Partizanu nešto što će se pamtiti, već i činjenica da Sale ni u najtežim trenucima nije gubio kontrolu kad je profesionalno ponašanje u pitanju, uvek se ponašao gospodski na terenu i zato ga izuzetno cene, ne samo neki novi Partizanovi klinci, već i najveći rivali.
A u prilog tome i detalj sa utakmice protiv Bešiktaša u Ligi Evrope, kada je trener gostiju Slaven Bilić po dolasku na teren prvo prišao da se srdačno pozdravi sa Ilićem, pa tek onda sa tadašnjim i sadašnjim trenerom crno-belih Markom Nikolićem.
Dvadeset godina posle debija u crno-belom dresu, Saša Ilić i dalje prkosi godinama, još uvek sa kapitenskom trakom predvodi crno-bele, bez obzira što mu je minutaža na terenu sada znatno manja nego u najboljim godinama.
Za vikend je "preskočio" Momčila Vukotića i postao igrač sa najvećim brojem odigranih utakmica u dresu Partizana (792) i sve su prilike da će dogurati do 800 nastupa za crno-bele. Kako je nedavno najavio, "penzija" bi mogla da usledi po završetku tekuće sezone.
Mnoge igrače su tokom svih ovih godina proglašavali za Saletove naslednike, ali jasno je da se takav još uvek nije pojavio.
''Jer je Sale samo jedan...''.
Pre tačno 20 godina, tada 18-godišnji tinejdžer Saša Ilić dobio je priliku da prvi put obuče dres Partizana u seniorskoj konkurenciji. Simbolično, tada je nosio broj 1 na leđima, kao da je naslutio da će u narednim decenijama izrasti u najboljeg strelca Partizana svih vremena i igrača sa najviše odigranih utakmica u crno-belom dresu!
Bila je to prvenstvena utakmica sa Borcem u Čačku, koju je Partizan dobio sa onih čuvenih, rekordnih 10-0 (!), a tadašnji trener crno-belih Ljubiša Tumbaković je Saleta uveo u igru u 56. minutu meča.
Tako je sve počelo, a sa kraćim prekidima, traje i dan danas, čak 20 godina kasnije.
Prošao je Sale i proživeo sa Partizanom bezbroj lepih, ali i onih manje lepih trenutaka. Ta, debitantska sezona (1996-97) je obeležena šampionskom titulom, ali je već narednog leta osetio i prvo veliko bolno iskustvo u crno-belom dresu, a to je bilo onih 0-5 u Zagrebu.
Ali, kako su prolazile godine, Ilić je sa crno-belima ređao osvojene trofeje na domaćoj sceni, postao nezamenljivi mozak ekipe, a kruna svega je došla 2003. godine, kada se posle kraće epizode u Selti vratio u Humsku i pod vođstvom Lotara Mateusa izborio istorijski plasman Partizana u Ligu šampiona.
Tu treba podsetiti i na onaj meč u Njukaslu, revanš poslednjeg kola kvalifikacija za LŠ i dramatičnu penal seriju, kada je Ilić imao i najveću odgovornost. Jer, svi su imali pravo na kiks, ali ne i Ilić, jer bi njegov promašaj eliminisao Partizan. Ali, on je bio ''hladan kao špricer'' i, što je najvažnije, precizan. A Ivica Kralj i Milivoje Ćirković su zatim samo završili započeto.
Usledili su oni nezaboravni mečevi sa Real Madridom, Marsejom, Portom, kada je Partizan igrao ravnopravno i sa takvim ekipama, što se, nažalost, danas ne može ni zamisliti.
I nisu samo njegovi rekordi u Partizanu nešto što će se pamtiti, već i činjenica da Sale ni u najtežim trenucima nije gubio kontrolu kad je profesionalno ponašanje u pitanju, uvek se ponašao gospodski na terenu i zato ga izuzetno cene, ne samo neki novi Partizanovi klinci, već i najveći rivali.
A u prilog tome i detalj sa utakmice protiv Bešiktaša u Ligi Evrope, kada je trener gostiju Slaven Bilić po dolasku na teren prvo prišao da se srdačno pozdravi sa Ilićem, pa tek onda sa tadašnjim i sadašnjim trenerom crno-belih Markom Nikolićem.
Dvadeset godina posle debija u crno-belom dresu, Saša Ilić i dalje prkosi godinama, još uvek sa kapitenskom trakom predvodi crno-bele, bez obzira što mu je minutaža na terenu sada znatno manja nego u najboljim godinama.
Za vikend je "preskočio" Momčila Vukotića i postao igrač sa najvećim brojem odigranih utakmica u dresu Partizana (792) i sve su prilike da će dogurati do 800 nastupa za crno-bele. Kako je nedavno najavio, "penzija" bi mogla da usledi po završetku tekuće sezone.
Mnoge igrače su tokom svih ovih godina proglašavali za Saletove naslednike, ali jasno je da se takav još uvek nije pojavio.
''Jer je Sale samo jedan...''.
8 Komentara
За оног ко је ово писао: Сале је у Селти био пролећа 2004., дакле после одигравања Лиге шампиона са Партизаном!
Vesely
Ne može svako postati legenda kluba... A biti legenda u Partizanu i Zvezdi je jednako teško kao i u Realu ili Junajtedu... Jer je jako teško biti dobar fudbaler a ne odoleti velikom novcu sa inostranstva... Sale je izabrao da bude legenda, a postao je čak i više od toga. Skidam kapa majstore!
Igors Stepanovs
Nesto sto je Moca bio za starije navijace Partizana,to je danas Sale ovoj nasoj generaciji....
Fair Play
Koji je to meni kralj. Izabrati ga za dozivotnog predsednika FK Partizan. Sale ima sve ljudske i fudbalske kvalitete, jednom iskrena dobra osoba na nasim terenima, porodican, odan, legenda kluba!
$$$ BRACELA $$$
Najveci Partizanov igrac u 21 veku!
Branislav
Ne znam da li imamo veceg gospodina u nasoj JSL od njega... Svako postovanje sa moje strane.
JEBI DV PASJE SINOVE
Jedan je Ilic kapiten!
zvezdu VOLI SEKTA!
Jer je Sale samo jedan!!!