Teško je breme reprezentativnog dresa...

U danima kada bacamo drvlje i kamenje na naše reprezentativce, nakon debakla sa Danskom, zaslepljeno se vodimo sopstvenim motivima.

Samokritika je prisutna, kapiten Ivanović je to i potvrdio svojim rečima.

„Mi kao ekipa ne shvatamo koliko je važno igrati za Srbiju. Mislimo da smo zvezde i da smo bolji od drugih.“, istakao je u komentaru na čitava zbivanja u taboru Orlova.

Lako je glumiti generalne nakon bitke, naša javnost je dobra u tome, na igračima je da stoički podnesu pritisak. Ne govorimo u ovoj vesti o srpskim reprezentativcima već o sindromu koji je prisutan i u Evropi, a naročito kroz najsvežiji primer iz turskog nacionalnog tima.

Ako ste pratili meč na Turk telekom Areni između Turske i Kazahstana, videli ste situaciju u kojoj se našao Volkan Demirel.

Reprezentativni golman Srbije bi ga veoma dobro razumeo, tako i njegov poriv da napusti teren nakon što su ga vređali navijači Galatasaraja. Nezadovoljan zvižducima i uvredama sa tribina, čuvar mreže Fenerbahčea je postao žrtva klubaštva koje ni nacionalni ponos ne uspeva da uguši, makar i zamaskira.

Vređali su Demirela prilikom zagrevanja, učpustio se turski golman u raspravu sa navijačima, a nakon toga je odlučio da ne nastupi na meču, izašao je iz igre i pre nego što je meč počeo. Očito u nadi da ne izazove veće probleme, učinio je upravo to.

Meč je završen rezultatom 3:1 za Tursku, navijači su nakon utakmice čekali Demirela sa željom da se fizički obračunaju, da nije bilo Emrea Belezoglua, situacija ne bi bila nimalo bezazlena. Navijači su pokušali da se obračunaju sa golmanom, a nakon što je njegov auto prošao kroz masu, bes navijača je eskalirao i prerastao u fizički obračun.

Reprezentacija je svetinja, zar ne?