Baštovan koji je voleo Rasing!

Emilijano Nan je Argentinac na privremenom radu u Kataloniji. Ovo "privremeni" uzmite uslovno, pobegao je iz siromaštva Latinske Amerike, pet godina nije bio kod kuće, muči se u Barseloni, radeći kao baštovan, ali i građevinski radnik.

Kaže da mu nije teško, za porodicu, sina Tijaga bi učinio sve. Stigne i da bude trener jedne amaterske ekipe, tako hrani svoju strast.

Pasija je, pogađate fudbal, odnosno Rasing u domovini, u siromašnom predgrađu prestonice, Aveljanedi.

Emilijano je pobegao od Argentine, nije od Rasinga, ljubav ga greje i preko Atlantika, gleda onlajn tim svake nedelje.

A onda, ove istorijske jeseni, "Akademija" kako ih zovu je došla do šanse da prvi put posle 13 godina osvoji šampionsku titulu. drugu u veku, 17. u istoriji. U modernim vremenima, tačnije posle šezdesetih, Rasing je bio tek prosečan, neki navijači nikada nisu ni doživeli da klub uzme titulu.

Ali, povratkom "Il Prinćipea" Milita sve se promenilo, istorijska jesen je trebalo da bude krunisana osvajanjem Torneo de Transicion. Poslednji meč u kome je bila potrebna pobeda, bio je protiv Godoj Kruza prošlog vikenda.

Emilijano se posle pet godina zaputio kući, na jedan dan, prešao je ukupno 27 000 kilometara, platio bogatstvo za kartu koja je bila dragocena, pozajmljenim novcem. Jednostavno, bila je to njegova šansa da vidi titulu, prisustvuje istoriji.

Uspeo je, Senturionovim golom Rasing Aveljaneda je slavila, Emilijano Nan, 33-godišnjak iz Barselone je bio tamo, na stadionu "Huan Peron".

"Morao sam, znam patiću narednih godinu dana, mnogo sam novca uložio, ali to su snovi, nemaju cenu. Spreman sam na sve, već sada mogu da kažem da je vredelo", kaže Emilijano.

"Mi smo bili i prvaci sveta", podseća Emilijano.

"Voleo bih da se zlatne šezdesete vrate, da osvojimo Kopa Libertadores i svetski kup. Tada ću učiniti isto", dodao je na kraju.

Naklon do poda, gospodine!