Sitniš za Madonu
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 24.11.2014.
13:41
Izvor: Sportske.net
Devica Marija je sa vrha katedrale gledala i dosadnije predstave, ali nikada sa ovoliko mediokriteta na sceni. Zbog čega je žabokrečina gora od burne plovidbe i kako to da remi nije raskrsnica posle koje će milanski klubovi znati gde je famozno skretanje
Beta/AP Photo/Antonio Calanni
Povezane vesti
Ako bih u jednoj rečenici opisao derbi, voljni i limitirani .
Madonina se sa vrha katedrale nekada i više dosađivala, ali je pogled bio lepši, glumci su bili vrhunski, makar ponekad i odrađivali tezgu.
To je suština, kvalitetni ljudi čine fudbal dobrim, ne atmosfera, ni jaka želja. Predstava zavisi od onoga ko je na plakatu, putujuće amatersko pozorište pobudi radoznalost dobrom namerom, duboku emociju nikada.
Pipo Inzagi pravi tim po svom liku, problem je što bi, da skine odelo, navuče kopačke u ušeta u ofsajd, bio najbolja šansa Milana da dobije ovakve mečeve. Oni što mu zameraju "provincijalni duh", odnosno rigidnost koju njegov tim pokazuje u derbi mečevima ne kapiraju da sa ovakvom odbranom postajete lak plen na širokom prostoru.
Nije slučajno što i kada pobeđuju "Rosoneri" to čine u jurnjavi na gol više.
Lepa Barbara komotno može da postavi Felinija za trenera jer je lou kost tim pravi "Amarkord", skup požutelih sličica pretočenih u ljude od krvi i mesa.
Kada su shvatili da su bisage prazne i prodali Ibru i Tijaga Silvu, u Milanu su odmah usvojili retoriku Zvezde i Partizana kada nemaju pare, oslanjanje na sopstvene snage.
Tri godine kasnije Milan su Aleks, Esijen, Muntari, Tores, Dijego Lopez, kombinacija neželjenih i besplatnih. To nije podmlađivanje, već krpljenje i dovijanje, a očekivati od takve ekipe velike stvari je neznanje ili licemerje.
Pipo je ovoj družini pozajmio svoje ime i harizmu, to što je trener najveća zvezda nas vraća na priču o predstavi, i Tarantinu su za remek delo potrebni Džontra i Uma Turman, neće plesati sam pred kamerom.
Milan je dao gol, imao dizgine u svojim rukama i odsustvo ideje šta da radi sa njima. Bez Montoliva ne mogu da stanu na loptu, sa izgubljenim Toresom ne mogu da iskoriste brzinu Meneza i "Faraona". Jednom jesu, ali za pobedu je bilo potrebno više, makar zrnce samopouzdanja koje El Šaravi nema, on je sagoreli meteor.
Taj haos koji izrodi šansu kroz stihiju u ozbiljnom fudbalu je ruski rulet, jednom će metak biti u cevi.
Mnogi se neće složiti, moj je utisak da je Inter organizovaniji, sa kvalitetnijim nukleusom koji nije sposoban da u ovom trenutku nosi očekivanja javnosti.
Oni traće "Proroka" Ernaneša koji ne izgleda kao propovednik već ubogi sledbenik. Manćini je danas zamerio Kovačiću da igra sa osam dodira, nedelju dana pošto su se Hrvati sa tim istim momkom zezali sa Italijanima na istom mestu. Ikardi je svoju lošu karmu zaradio van terena, ljudi kao Gvarin, pa i Palasio su bolji nego što izgledaju. Sve to zajedno ne obećava jer predugo traje i nisam baš siguran da se sav jed može sipati u Macarijev bunar.
Remi nije rešio nijedan problem milanskih timova, neko će kao ujka Fester Galijani reći da je čaša puna do pola, ali to nije melodija za navijačke uši.
Od ovog bodića se ne vidi kraj tunela u kome su stanovnici "Meace". Nema novca da se angažuju glumci za blokbaster, a ni strpljenja da se prvo iskopa temelj. Ovo su već par pojedenih godina za jedne i druge, stiče se utisak da se već prelako stajanje u mestu proglašava za predah i intermeco pred velike stvari. U to ne veruje niko, navijači, javnost, čak i sami akteri.
Znate da srčanost sama po sebi nije kvalitet? Nije ni smelost, to je jurišanje bez plana, preduzimaju ga uglavnom očajnici, da ne upotrebim neku težu reč.
Šta je plan Intera i Milana?
Stadioni su Potemkinovo selo, ti rokovi su rastegljivi, stalno se menja ona poslednja cifra, 2016. niko ne pominje i ne vidi, valjda je i Tohira i porodicu Berluskoni zaslepilo crvenilo brojki u finansijskih izveštajima. Ne pobeđuješ, ne prodaješ, ne zarađuješ ništa tu nije nejasno, u takvim stvarima je fudbal egzaktna nauka.
Ono što je magla je način poslovanja. U trenutku kada je postalo preskupo posmatrati klub kao neprofitni luna park koji će spasiti konjica na kraju u vidu finansijske injekcije mecene, odnosno milostivog gazde, Milan i Inter su svoju budućnost stavili na listu čekanja. I ne znaju šta da rade.
U žabokrečini ne možeš da se udaviš, ali nije prijatno. Nasuprot tome, kada su talasi postoji i šansa da te uzburkano more izbaci na površinu.
O tome se radi...
Madonina se sa vrha katedrale nekada i više dosađivala, ali je pogled bio lepši, glumci su bili vrhunski, makar ponekad i odrađivali tezgu.
To je suština, kvalitetni ljudi čine fudbal dobrim, ne atmosfera, ni jaka želja. Predstava zavisi od onoga ko je na plakatu, putujuće amatersko pozorište pobudi radoznalost dobrom namerom, duboku emociju nikada.
Pipo Inzagi pravi tim po svom liku, problem je što bi, da skine odelo, navuče kopačke u ušeta u ofsajd, bio najbolja šansa Milana da dobije ovakve mečeve. Oni što mu zameraju "provincijalni duh", odnosno rigidnost koju njegov tim pokazuje u derbi mečevima ne kapiraju da sa ovakvom odbranom postajete lak plen na širokom prostoru.
Nije slučajno što i kada pobeđuju "Rosoneri" to čine u jurnjavi na gol više.
Lepa Barbara komotno može da postavi Felinija za trenera jer je lou kost tim pravi "Amarkord", skup požutelih sličica pretočenih u ljude od krvi i mesa.
Kada su shvatili da su bisage prazne i prodali Ibru i Tijaga Silvu, u Milanu su odmah usvojili retoriku Zvezde i Partizana kada nemaju pare, oslanjanje na sopstvene snage.
Tri godine kasnije Milan su Aleks, Esijen, Muntari, Tores, Dijego Lopez, kombinacija neželjenih i besplatnih. To nije podmlađivanje, već krpljenje i dovijanje, a očekivati od takve ekipe velike stvari je neznanje ili licemerje.
Pipo je ovoj družini pozajmio svoje ime i harizmu, to što je trener najveća zvezda nas vraća na priču o predstavi, i Tarantinu su za remek delo potrebni Džontra i Uma Turman, neće plesati sam pred kamerom.
Milan je dao gol, imao dizgine u svojim rukama i odsustvo ideje šta da radi sa njima. Bez Montoliva ne mogu da stanu na loptu, sa izgubljenim Toresom ne mogu da iskoriste brzinu Meneza i "Faraona". Jednom jesu, ali za pobedu je bilo potrebno više, makar zrnce samopouzdanja koje El Šaravi nema, on je sagoreli meteor.
Taj haos koji izrodi šansu kroz stihiju u ozbiljnom fudbalu je ruski rulet, jednom će metak biti u cevi.
Mnogi se neće složiti, moj je utisak da je Inter organizovaniji, sa kvalitetnijim nukleusom koji nije sposoban da u ovom trenutku nosi očekivanja javnosti.
Oni traće "Proroka" Ernaneša koji ne izgleda kao propovednik već ubogi sledbenik. Manćini je danas zamerio Kovačiću da igra sa osam dodira, nedelju dana pošto su se Hrvati sa tim istim momkom zezali sa Italijanima na istom mestu. Ikardi je svoju lošu karmu zaradio van terena, ljudi kao Gvarin, pa i Palasio su bolji nego što izgledaju. Sve to zajedno ne obećava jer predugo traje i nisam baš siguran da se sav jed može sipati u Macarijev bunar.
Remi nije rešio nijedan problem milanskih timova, neko će kao ujka Fester Galijani reći da je čaša puna do pola, ali to nije melodija za navijačke uši.
Od ovog bodića se ne vidi kraj tunela u kome su stanovnici "Meace". Nema novca da se angažuju glumci za blokbaster, a ni strpljenja da se prvo iskopa temelj. Ovo su već par pojedenih godina za jedne i druge, stiče se utisak da se već prelako stajanje u mestu proglašava za predah i intermeco pred velike stvari. U to ne veruje niko, navijači, javnost, čak i sami akteri.
Znate da srčanost sama po sebi nije kvalitet? Nije ni smelost, to je jurišanje bez plana, preduzimaju ga uglavnom očajnici, da ne upotrebim neku težu reč.
Šta je plan Intera i Milana?
Stadioni su Potemkinovo selo, ti rokovi su rastegljivi, stalno se menja ona poslednja cifra, 2016. niko ne pominje i ne vidi, valjda je i Tohira i porodicu Berluskoni zaslepilo crvenilo brojki u finansijskih izveštajima. Ne pobeđuješ, ne prodaješ, ne zarađuješ ništa tu nije nejasno, u takvim stvarima je fudbal egzaktna nauka.
Ono što je magla je način poslovanja. U trenutku kada je postalo preskupo posmatrati klub kao neprofitni luna park koji će spasiti konjica na kraju u vidu finansijske injekcije mecene, odnosno milostivog gazde, Milan i Inter su svoju budućnost stavili na listu čekanja. I ne znaju šta da rade.
U žabokrečini ne možeš da se udaviš, ali nije prijatno. Nasuprot tome, kada su talasi postoji i šansa da te uzburkano more izbaci na površinu.
O tome se radi...
1 Komentara
juelz_santana
torres treba da prestane sa fudbalom,koliko je covek istraumiran na terenu to je strasno jos je gori nego sto je Bio u Celziju je barem trcao u Milanu samo stoji i bezi od lopte...