Pipovo buđenje
Autor: Boris Jovanović
nedelja 21.09.2014.
13:54
Izvor: Sportske.net
Milan je igrao koliko je mogao, nije problem sistem već odsustvo klase. Kako to da dva velikana u ovom trenutku nisu mera stvari jedni za druge? Šta je update Juventusa u odnosu na Konteovu eru? Ima li Milan "mišiće" za pobeđivanje slabijih od sebe?
Beta/AP Photo/Luca Bruno
Povezane vesti
Za Milan je rano.
Ako zagrebemo po onom hendikepu od pedesetak bodova razlike iz prošle sezone, dobra vest za Inzagija je da Juventus njegovom timu nije nikakav reper, prejaki su.
Pipo je uradio jedinu logičnu stvar, skratio je metre Juventusovom veznom redu istovremeno se nadajući da brisani prostor na polovini protivnika može da bude šansa za lakonoge špiceve.
Ne biva, Alegri je nasledio čvrst defanzivni blok od Kontea i cementirao ga posedom. Juventus prosečno drži loptu oko 60% vremena (skok od 5%) u svojim džepovima i manje rizikuje nego prošlih sezona.
Razlog je opreznija igra bočnih igrača i to što Markisio za razliku od Pirla kome je dubler ima igru u oba pravca. Drugim rečima, Pipo jeste dobro pretpostavio da su dve nule na semaforu njegova jedina šansa, ali Milanov problem nije sistem i trenerski izbori, već klasa.
Drugim rečima kada igrate tako duboko protiv nekoga poput Teveza malo je optimistično očekivati da on za 90 minuta neće doći u poziciju da se okrene licem ka golu u kaznenom prostoru. Zapata je odlično zatvorio Ljorentea, ali su Pogba i Pereira čitavu utakmicu bušili rupe u zidu na 40 metara od gola.
Replika Vidala, Argentinac iz "Tukumano" Pereira, je dokaz da je dominacija Juventusa u italijanskom fudbalu u poslednjih nekoliko godina zasnovana, ne na novcu, već boljem skautingu.
Oni dodaju na postojeće resurse, ostali grade od temelja, to je ona prednost sa početka teksta.
Milanovi navijači se ljute na Inzagija što nije igrao hrabrije, to bi verovatno podrazumevalo više mišića u liku Toresa ili Pacinija napred, ali bi raširilo bokove Milana kao harmoniku i omogućilo Ljorenteu da sačuva loptu ili bude martinela na dvadesetak metara od gola. Sa toliko veznih igrača koji mogu da postignu gol (Juventus je godinama rekorder u evropskim ligama i po broju udaraca na gol rivala i po broju golova svojih veznih igrača), Milanova otvorenija formacija ne bi uradila ništa, osim što bi ih Juventus ranije načeo i naterao da jure rezultat.
Derbi koji to na terenu nije bio je nagovestio svu mukotrpnost onoga što čeka Inzagija. Na "San Siro" će doći neko poput Kjeva ili Sampdorije i okrenuti rezu na odbrani od prvog minuta.
Milan bi mogao da ima problem kada napadne sa viškom brzine i manjkom kilograma protiv takvih timova. Tu se jure bodovi za vrh, ne protiv Juventusa.
Kažete, imaju Toresa?
Ja bih sačekao sa takvim zaključkom, španski špicevi u Italiji baš i ne rađaju golove (osim ako nisu Baski). Uostalom, Milanisti se sećaju Hoze Marija i Havija Morena sa prelaza vekova.
Da ipak ostavimo Pipa njegovim brigama.
Juventus?
Samo update Kontea, sa pomenutim varijacijama na temu poseda, mirnijim pasom i brižljivošću u čuvanju lopte. Neko reče, taktički pismeniji, što je muzika za uši Juventina pred evropsku jesen.
Ali, takođe, za Juve nije Milan mera...
Atletiko iz Madrida za desetak dana na "Kalderonu" jeste, tada bi Alegri mogao da vidi koliko je blizu, ili daleko, od ozbiljnih stvari...
Ako zagrebemo po onom hendikepu od pedesetak bodova razlike iz prošle sezone, dobra vest za Inzagija je da Juventus njegovom timu nije nikakav reper, prejaki su.
Pipo je uradio jedinu logičnu stvar, skratio je metre Juventusovom veznom redu istovremeno se nadajući da brisani prostor na polovini protivnika može da bude šansa za lakonoge špiceve.
Ne biva, Alegri je nasledio čvrst defanzivni blok od Kontea i cementirao ga posedom. Juventus prosečno drži loptu oko 60% vremena (skok od 5%) u svojim džepovima i manje rizikuje nego prošlih sezona.
Razlog je opreznija igra bočnih igrača i to što Markisio za razliku od Pirla kome je dubler ima igru u oba pravca. Drugim rečima, Pipo jeste dobro pretpostavio da su dve nule na semaforu njegova jedina šansa, ali Milanov problem nije sistem i trenerski izbori, već klasa.
Drugim rečima kada igrate tako duboko protiv nekoga poput Teveza malo je optimistično očekivati da on za 90 minuta neće doći u poziciju da se okrene licem ka golu u kaznenom prostoru. Zapata je odlično zatvorio Ljorentea, ali su Pogba i Pereira čitavu utakmicu bušili rupe u zidu na 40 metara od gola.
Replika Vidala, Argentinac iz "Tukumano" Pereira, je dokaz da je dominacija Juventusa u italijanskom fudbalu u poslednjih nekoliko godina zasnovana, ne na novcu, već boljem skautingu.
Oni dodaju na postojeće resurse, ostali grade od temelja, to je ona prednost sa početka teksta.
Milanovi navijači se ljute na Inzagija što nije igrao hrabrije, to bi verovatno podrazumevalo više mišića u liku Toresa ili Pacinija napred, ali bi raširilo bokove Milana kao harmoniku i omogućilo Ljorenteu da sačuva loptu ili bude martinela na dvadesetak metara od gola. Sa toliko veznih igrača koji mogu da postignu gol (Juventus je godinama rekorder u evropskim ligama i po broju udaraca na gol rivala i po broju golova svojih veznih igrača), Milanova otvorenija formacija ne bi uradila ništa, osim što bi ih Juventus ranije načeo i naterao da jure rezultat.
Derbi koji to na terenu nije bio je nagovestio svu mukotrpnost onoga što čeka Inzagija. Na "San Siro" će doći neko poput Kjeva ili Sampdorije i okrenuti rezu na odbrani od prvog minuta.
Milan bi mogao da ima problem kada napadne sa viškom brzine i manjkom kilograma protiv takvih timova. Tu se jure bodovi za vrh, ne protiv Juventusa.
Kažete, imaju Toresa?
Ja bih sačekao sa takvim zaključkom, španski špicevi u Italiji baš i ne rađaju golove (osim ako nisu Baski). Uostalom, Milanisti se sećaju Hoze Marija i Havija Morena sa prelaza vekova.
Da ipak ostavimo Pipa njegovim brigama.
Juventus?
Samo update Kontea, sa pomenutim varijacijama na temu poseda, mirnijim pasom i brižljivošću u čuvanju lopte. Neko reče, taktički pismeniji, što je muzika za uši Juventina pred evropsku jesen.
Ali, takođe, za Juve nije Milan mera...
Atletiko iz Madrida za desetak dana na "Kalderonu" jeste, tada bi Alegri mogao da vidi koliko je blizu, ili daleko, od ozbiljnih stvari...
0 Komentara