Pelegrini - "Građanin" pokorni
Autor: Boris Jovanović
sreda 08.04.2015.
09:55
Izvor: Sportske.net
Ako vam se učinilo da se ovaj film već videli, ne grešite, ovo je rimejk o hodočasniku Manćiniju. Zbog čega je Sitijeva legija stavljena pod komandu pogrešnog Duxa?
Beta/AP Photo/Tim Ireland
Povezane vesti
Nije da je bilo neočekivano. Druga Pelegrinijeva sezona neodoljivo podseća na Manćinijeve završne radove u Mančesteru. Istina, Čileanac nije prznica, čak da su Tevez i Baloteli i dalje "Građani" verovatno ne bismo prisustvovali komičnim naguravanjima i kavgi kao načinu da "sagovornika" ubediš da si u pravu.
Sve ostalo je isto, Siti izgleda kao tim koji se najeo od prošlogodišnje titule, nesposoban da podnese pritisak pobeđivanja kao navike i nedovoljno dobar da prepliva Lamanš bez posledica po zdravlje.
Ubeđen sam da gospa iz Međugorja postoji, od hodočasnika Manćinija ona je nekako načinila trenera koji je osvajao titule i na tom ringišpilu će se voziti bez žetona još sigurno nekoliko godina.
Ali, Pelegrini je upravo doveden da finim podešavanjem osedla sujetu Sitijeve svlačionice i probudi smorene milionere čiji se ciljevi iscrpljuju plavom šampionskom paradom. Nije tajna, Sitijevi igrači znaju da nisu dovoljno dobri za Evropu, ne pojedinačno, već kao tim. Nema hemije, nevolja sa fudbalom je što kvalitet nije pojedinačni zbir klase. Tako se može dobiti nekoliko utakmica, ali partizanski pokušaji da se ustroji sistem završe u suzama, ne samo u fudbalu. Jer, kod proletera obično zajedništvo pada kada počnu da prebrojavaju mogući dobitak, to se u Sitiju dešava svake druge godine, odnosno sa svakim novim vladarom.
Zbog čega ovaj tim, sada je izvesno, nije ni pripretio Čelsiju? Zbog čega je došao u situaciju da razmišlja o tome hoće li morati ranije da se vrati sa plaže i igra evropski fudbal u avgustu?
Prvo, u odnosu na prošlu sezonu, rivali su jači, Siti je birao sa pogrešnih tezgi.
Pelegrini je kupio dvojicu igrača Portoa za ogroman novac. Lavovski deo je uložen u Mangalu. Nije logično da neko proba za 40+ miliona, potreban vam je neko ko je već bio na tom nivou. Tačno je i da su mnogi tražili štopera, da se i Bajern nije proslavio sa Benatijom, da su Barsa i Junajted ostali praznih ruku odnosno bez imena sa spiska želja. Ali Čileanac je sebi potpisao presudu precenjivanjem i potreba tima, i pojedinih fudbalera. To što je doveo Bonija za ogroman novac u januaru miriše na očaj, njemu je četvrti napadač bio potreban letos, sada to već liči na pipanje u mraku, posle koga je Stevan Jovetić ostao bez dresa.
Pelegrini je tradicionalista, tih 4-4-2 ga je lišavalo Davida Silve u najboljem izdanju, dovelo ekipu u nelagodnu poziciju da stalno gleda ka Jaji Tureu kao jedinom logičnom rešenju za svaki problem. Nije baš bilo pametno verovati da on može da ponovi prošlu sezonu. Osim što su mu pluća starija 12 meseci, ovo je ona godina u kojoj prvenstvo Afrike veže dodatne tegove za noge fudbalera. Siti se našao u situaciji da mora da se menja tokom sezone, da žonglira, sam Pelegrini je pravio kompromise, izgubio izgled čoveka koji zna šta radi. Igrači to osećaju, zbog toga se ekipa raspala u drugom delu sezone.
Veliki trener sebi ne može da dozvoli da luta u drugoj godini, takve stvari ga definišu. U Realu Pelegrini tu šansu nije dobio, nije je kupio titulom, iako je brojao do 100 u trci sa Barsom. Zbog toga, možda ona Sitijeva kruna, osim što će maskirati prazninu polica, i nije sa ove distance razlog za slavlje, odložila je neke stvari za godinu dana.
Ako je istina da timovi posle određenog vremena liče na svoje trenere, Siti bi mogao u enciklopediju kao primer.
Nemaju ubilački instikt, u pravu je Geri Nevil kada kaže da ne podnose pritisak i nisu dovoljno gladni. Pobednike goni moranje, sam Pelegrini nikada nije odavao taj utisak, niko ne osporava njegovo znanje, ali nemojte mešati staloženost i pomirljivost. "Građanima" je potreban vođa čopora sa najvećim zubima u džungli Premijer lige.
Ne možete očekivati da sa prosečnom starošću tima od blizu 30 godina okupite ekipu oko ideala. Ti igrači su prošli sve, biologija i bankovni računi ih sprečavaju da se žrtvuju. Bez negativne konotacije, oni su kvalitetni najamnici, Legat bi trebalo da bude neko prekaljen, ko je već dobijao najveće bitke.
Pelegrini to nije, ono što je njegova životna šansa za vojsku je samo još jedna sezona koju treba preživeti do kuće sa baštom i stolice za ljuljanje.
Takvima je prečesto svejedno...
Sve ostalo je isto, Siti izgleda kao tim koji se najeo od prošlogodišnje titule, nesposoban da podnese pritisak pobeđivanja kao navike i nedovoljno dobar da prepliva Lamanš bez posledica po zdravlje.
Ubeđen sam da gospa iz Međugorja postoji, od hodočasnika Manćinija ona je nekako načinila trenera koji je osvajao titule i na tom ringišpilu će se voziti bez žetona još sigurno nekoliko godina.
Ali, Pelegrini je upravo doveden da finim podešavanjem osedla sujetu Sitijeve svlačionice i probudi smorene milionere čiji se ciljevi iscrpljuju plavom šampionskom paradom. Nije tajna, Sitijevi igrači znaju da nisu dovoljno dobri za Evropu, ne pojedinačno, već kao tim. Nema hemije, nevolja sa fudbalom je što kvalitet nije pojedinačni zbir klase. Tako se može dobiti nekoliko utakmica, ali partizanski pokušaji da se ustroji sistem završe u suzama, ne samo u fudbalu. Jer, kod proletera obično zajedništvo pada kada počnu da prebrojavaju mogući dobitak, to se u Sitiju dešava svake druge godine, odnosno sa svakim novim vladarom.
Zbog čega ovaj tim, sada je izvesno, nije ni pripretio Čelsiju? Zbog čega je došao u situaciju da razmišlja o tome hoće li morati ranije da se vrati sa plaže i igra evropski fudbal u avgustu?
Prvo, u odnosu na prošlu sezonu, rivali su jači, Siti je birao sa pogrešnih tezgi.
Pelegrini je kupio dvojicu igrača Portoa za ogroman novac. Lavovski deo je uložen u Mangalu. Nije logično da neko proba za 40+ miliona, potreban vam je neko ko je već bio na tom nivou. Tačno je i da su mnogi tražili štopera, da se i Bajern nije proslavio sa Benatijom, da su Barsa i Junajted ostali praznih ruku odnosno bez imena sa spiska želja. Ali Čileanac je sebi potpisao presudu precenjivanjem i potreba tima, i pojedinih fudbalera. To što je doveo Bonija za ogroman novac u januaru miriše na očaj, njemu je četvrti napadač bio potreban letos, sada to već liči na pipanje u mraku, posle koga je Stevan Jovetić ostao bez dresa.
Pelegrini je tradicionalista, tih 4-4-2 ga je lišavalo Davida Silve u najboljem izdanju, dovelo ekipu u nelagodnu poziciju da stalno gleda ka Jaji Tureu kao jedinom logičnom rešenju za svaki problem. Nije baš bilo pametno verovati da on može da ponovi prošlu sezonu. Osim što su mu pluća starija 12 meseci, ovo je ona godina u kojoj prvenstvo Afrike veže dodatne tegove za noge fudbalera. Siti se našao u situaciji da mora da se menja tokom sezone, da žonglira, sam Pelegrini je pravio kompromise, izgubio izgled čoveka koji zna šta radi. Igrači to osećaju, zbog toga se ekipa raspala u drugom delu sezone.
Veliki trener sebi ne može da dozvoli da luta u drugoj godini, takve stvari ga definišu. U Realu Pelegrini tu šansu nije dobio, nije je kupio titulom, iako je brojao do 100 u trci sa Barsom. Zbog toga, možda ona Sitijeva kruna, osim što će maskirati prazninu polica, i nije sa ove distance razlog za slavlje, odložila je neke stvari za godinu dana.
Ako je istina da timovi posle određenog vremena liče na svoje trenere, Siti bi mogao u enciklopediju kao primer.
Nemaju ubilački instikt, u pravu je Geri Nevil kada kaže da ne podnose pritisak i nisu dovoljno gladni. Pobednike goni moranje, sam Pelegrini nikada nije odavao taj utisak, niko ne osporava njegovo znanje, ali nemojte mešati staloženost i pomirljivost. "Građanima" je potreban vođa čopora sa najvećim zubima u džungli Premijer lige.
Ne možete očekivati da sa prosečnom starošću tima od blizu 30 godina okupite ekipu oko ideala. Ti igrači su prošli sve, biologija i bankovni računi ih sprečavaju da se žrtvuju. Bez negativne konotacije, oni su kvalitetni najamnici, Legat bi trebalo da bude neko prekaljen, ko je već dobijao najveće bitke.
Pelegrini to nije, ono što je njegova životna šansa za vojsku je samo još jedna sezona koju treba preživeti do kuće sa baštom i stolice za ljuljanje.
Takvima je prečesto svejedno...
0 Komentara