Junajted - Tajna neukusne pite

Rađa li stalno pobeđivanje tvrdoglavost, odnosno osećaj nepogrešivosti?

Svakako, mada se u toj planetarnoj apologiji delanja Luja Van Gala nekako zaboravlja da je pomerio granice nemogućeg, Holandija nije igrala na onim Mondijalima po Japanu i manje strašnoj Koreji. No, hajde da to podvedemo pod opijenost novim milenijumom i verovanje da formula iz Ajaksa radi univerzalno. Njegov drugi boravak u Barseloni i prvi mandat na narandžastoj klupi su ga naterali da se menja, ma koliko to nerado priznavao.

Ali, sad je teže.

Van Gal ima previše godina, odnosno premalo vremena da pokušava nove stvari. I to je u redu, ovo je najveći posao njegovog života, trebalo bi da ga pamte po tom krasnopisu. Ako bude žvrljao u Junajtedu, znate i sami, u fudbalu si dobar koliko i tvoji poslednji redovi.

On je svakako zaslužio deo onih koji veruju da je istina koju prepoznaju posvećeni, tu iza ugla, da će se nama smrtnicima nasmejati u lice, kažu, pitanje je vremena.

Odmah, nisam ubeđen. Ovaj Junajted ne radi. To što ih engleski Bekvalac, Sem Alardajs proziva da igraju dugim loptama je kompliment Van Galu, za promenu je probao nešto novo jučerašnjim uvođenjem Felainija i bunarenjem koje je podsećalo na ono srpsko neumorno traženje Žige, uz prateće čuđenje kako Dejan Stanković nije plejmejker.

Mi smo pojeli godine u zabludama, Van Galu takav obrok neće dozvoliti. Njegov tim ne može da skine etiketu sa cenom. Ovo su preskupi izvođači da bi zvučali kao limeni orkestar. Protiv Vest Hema je delovalo, ne da ne žele, nego da ne mogu. To je onaj gorak osećaj kada klizate na zadnjici čitavu utakmicu jer niste dovoljno dobri da vodite čitavu predstavu. Tako je, u najkraćem izgledao Junajted, kao pomoćnik klovna, netalentovani sporedni lik koji zavisi od tuđe milosti.

Jasno, niko ne može da se spasava iz nedelje u nedelju samo zato jer ima mnogo sreće, to je teorija neznalica sa tiketima od 50 dinara. Sreća je posao. Drugim rečima, ovaj tim ima karakter, deo tih igrača je za veliku predstavu, samo su sada osuđeni na uloge koje ih sputavaju. Recimo, Vejn Runi nije vezni igrač, mada vam se ponekad čini da bi bez problema mogao da frizurom plaši previše nervozne i glasne kao stjuard, pod tribinama. Istina, on može sve, ali ne podjednako dobro, ovako deluje kao da ste na Ferari prikačili prikolicu za letovanje u kampu na Srebrnom Jezeru.

Van Persi i Falkao ne mogu zajedno, osim što se loše kreću, imaju dodira sa loptom koliko i četvrti sudija. Isto tako, mene ne možete da ubedite da je ovo Di Marija, deluje kao preplašeni brat blizanac onog iz Reala. U jučerašnjem "dijamantu" odskakao je poput lažnjaka, čovek koji je, podsetimo, bio najbolji u najvećoj utakmici u klupskom fudbalu prošle sezone.

Taj maj sada izgleda daleko, i za njega, i za Junajted. Ako postoji deo onih koji veruju da je borba za Ligu šampiona uspeh sa ovim timom i jednom utakmicom nedeljno, čekajte da vidimo koliko će ih biti ako igrači nastave sa sumnjaju u sebe u trenucima kada se bude lomilo. Jer, ako se iz nedelje u nedelju ne menja ništa, upitni pogledi će prerasti u nešto više, gledanje u vrhove kopački. Ono što sledi neće biti prijatno, mada je Van Gal prilično imun na takve stvari.

Radi se o tome da Holanđanin tvrdoglavošću limitira svoj tim, igrače čini gorim nego što jesu. I svi mi, prizemni, imamo pravo da poverujemo da iza toga ne stoji neki genijalan plan, već konzervativizam sa primesom arogancije.

I prestanite da ga poredite sa Mojesom, da je stigao prošle godine sa onim timom sitih i isluženih, odomaćenih u svlačionici u kojoj nema više priključka za fen, Holanđanin bi prošao isto kao izabrani Škot. Možda bi kao u Bajernu svlačio trenerku da pokaže Los Cojones, ali nikoga ne bi impresionirao, Ser Aleksova su najveća u istoriji.

Ovo je pita od kvalitetnih sastojaka koja nije ukusna. Kada vam to poture pod nos, odrasli ste, znate u kome je problem.