Idol svih fudbalskih očeva na svetu - Senior čija se ne poriče!

Kada bi neka vrsta gvozdene zavese, poput one krajem četrdesetih kod Trsta podelila fudbalski svet, nema sumnje da bi se u hladnom ratu navijači okupili oko dve imperije, jedne sa belom "sedmicom" na zastavi, druge sa blaugrana "desetkom" na svojim štitovima.

I mi živimo baš u tom bipolarnom svetu, za razliku od naših očeva ne strahujući hoće li kakva budala pritisnuti crveno dugme i izbrisati stvarnost koju poznajemo.

Ali, ako ćemo dvojiti oko "mesijanstva" i "kristijanije", svet "očeva upravljača", pripada samo jednom, Nejmaru senioru.

Nazvati sina po sebi može da bude pretenciozno, pogotovo ako ste solidni, za slavu uskraćeni fudbaler Sao Paola. Ali, postoje i "Huevos de oro" ili Los Cojones (sram  bilo vas što ovo čitate, no, pogledajte ako nistem "Zlatna jaja" Bigasa Lune, biće jasnije), upravo taj atribut je bio nadoknada za frustraciju na terenu.



Najpopularniji otac na svetu je počeo da igra tek kada su se reflektori pogasili. I u toj strategiji je postavio nove standarde.

Da mi je evro svaki put kada me je poprskala pohlepa iz očiju roditelja srpskih fudbalera dok pričaju o Nejmaru senioru. Jednom sam čitao priču o čuvenom bokserskom promoteru Donu Kingu, čoveku kome jedino osmeh može da izmami priča o novcu, ovo je slično, samo kod njih to više liči na režanje nekoga ko je nanjušio plen.

Za očeve fudbalera, način na koji Nejmar senior upravlja pećinom talenta u obliku svog poroda je put hodočasnika. Kako da više puta upotrebiš iskorišćeni žeton? Kako da sediš na tri stolice i prinudiš mnogo moćnije ljude da te smatraju sebi ravnim? Kako da se smeju tvojim pokušajima da budeš duhovit, dok odlučuješ na kom ćeš papiru vežbati potpise?

Verujte, roditelji su dovoljno sebični da snove žive kroz svoju decu. Što su ti snovi skuplji, još bolje.

Jedini put kada Nejmar senior nije gledao u telefon dok je pregovarao bio je susret sa desnom rukom Romana Abramoviča, Majklom Emenalom. Nigerijac ga je zainteresovao pričom o Nejmaru junioru kao Majklu Džordanu Čelsija, čoveku koji će okupiti tim oko sebe i urediti ga prema sopstvenim pravilima.



No, bilo je kasno, u onoj Televisa presenta sapunici od pre nekoliko godina, Nejmar senior je uvukao Real u igru kako bi iscedio Barsu do kraja, savršeno dobro procenivši da poseduje lenjir kojim je sposoban da bude sudija u večitom odmeravanju Kastilje i Katalonije.

I potrudio se da se obezbedi, prvo kroz sukob sa Santosom koji je praktično ostavio sa mrvicama. Jer, svi ti očevi se plaše samo jednog, bludnog sina koji pomisli da bi sam mogao da donosi odluke.

Te porodične izdaje nisu retke, sa slavom raste i mogućnost da onaj koji dodirom stvari pretvara u zlato ospori autoritet patrijarha, dešavalo se mnogo puta. Zbog toga je stariji Nejmar već napunio sopstveni račun dolarima, dok su mu plaćali za naklonost. Ubeđivanje nisu samo orgije dostojne rimskih patricija i slučajevi o procentima koji se vuku po sudovima, fudbalski očevi se obezbede pre donošenja odluke.

Hajde da to nazovemo predujamom za pozitivno razmišljanje, ulaganjem u odluku, dodvoravanjem žiriju koji čini samo jedan čovek.



Sadašnja situacija sa Nejmarom pokazuje dve stvari, njega zanima da igra fudbal, jer novca je toliko da će privilegiju da o njemu razmišlja ostavljati drugima.

Prošle godine njegov "savetnik" kako senior voli sebe da zove je poništio reč Vagnera Ribeira ovlašćenog agenta i sprečio transfer u PSŽ.

Sada bi komisija koju bi mogao da pokupi u najvećem poslu od kada se lopta kotrlja takva da gura dogovor, jednostavno, Barselonine bisage su ispraženjene. Nije uspeo da im uvali Lukasa Limu, dogovor je propao jer se ovaj nekadašnji momak Nejmarove sestre izleteo, i ovo je jedna vrsta porodične stvari.

Njegove preporuke Barseloni za koje je dobijao novac, glumeći skauta za Južnu Ameriku završile su neslavno, seća li se neko još Daglasa koji je trebalo da nasledi Danija Alveša? Portugalski se gotovo više ne govori na "Kamp Nou", Nejmar je ostao bez klana. Priča se da je porodica probala da dovede Gabrijela Žesusa, Gabigola, Kutinja, sve njih je senior posmatrao kao propuštene prilike, novac koji mu je curio kroz prste.



Jer, sinovljeva primanja ma koliko bila velika su tek deo blaga koje treba ubrati, junior je zalog za ostale, slično je, mada manje nametljivo radio Ronaldinjov brat, makar u Brazilu sirovih dijamanata ima koliko hoćete.

Drugo, Nejmar junior očajnički želi da bude voljen, da se brendira kao najskuplja roba u izlogu, dok je u toj radnji Mesi, takve stvari su nemoguće. U Barseloni je raj, u Parizu je ekipa, da parafraziram onu čuvenu o paklu. Tamo gde će Dani Alveš zabavljati svlačionicu, Tijago Silva biti stariji brat, Markinjoš, Lukaš Moura i Mota članovi ganga, pa nema sumnje, svoj na svome.

Ostaje verovatno kreativno računovodstvo, Platinijev komunizam u obliku finansijskog fer pleja za PSŽ je bio tek kamenčić u cipeli, oni mogu da plate seniora i juniora, da zbrinu i tetku Nejmar u trećem kolenu, ali pre toga moraju da ispeglaju knjige sa brojkama.

Jedino od toga zavisi i to je jedina Barsina nada.

Jer, očeva se ne poriče...