Dortmund - Pad crno-žute monarhije

Dortmund više nije u modi.

Kao i svakoj Pepeljugi, otkucala im je ponoć. Samo, ove cipele su za Klopa i njegove igrače prevelike.

Baš kao i nametnuta ambicija.

Znate kako to ide, neočekivani pobednik pumpa očekivanje gomile, to je apetit gladnih.

Kad od komune prerasteš u crno-žutu monarhiju, novo uređenje nameće i novu obavezu. Da pobeđuješ lepo i redovno.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne mislim na veličinu kluba, Dortmund se onim minhenskim trijumfom iz kruzera preselio u tešku kategoriju evropskog fudbala. Ali, od tada, a bezmalo je dve decenije prošlo, amplitude pokazuju da im u toj koži nikada nije bilo prijatno. Na kraju krajeva, ni onom Tvenovom prosjaku se nije svidelo u koži kraljevića.

Šta Klop radi pogrešno?

Ništa, osim što insistira na stvarima koje više ne prolaze. Njegov plastelin za igranje je oštećen, zgrudvao se. Dortmund i dalje više šutira, ima više pasova i čak i više trči nego prošle godine, to je zvanična statistika.

Ali, više ne daju golove.

Imam i razlog.

Uz sav hipsteraj, trener Borusije je spucao 50 miliona evra u pojačanja koja ne rade.

Imobile nije Levandovski, znali smo to i pre početka sezone, to su ona Murinjova jaja slabije klase u supermarketu. Gore od toga je što nije ni tip igrača kakav je potreban Dortmundu.

Sada mu stavljati na leđa sudbinu tima je neznanje kombinovano sa zluradošću, on je imao pet minuta slave kod Venture koji je izumeo za Italiju nekarakterističnih  4-2-4. Svako ko je gledao Pizu pre nekih sedam ili osam godina u Seriji B, video je kako Venturin sistem od anonimusa tipa Kastilja i Kutuzova (taj je u međuvremenu postao hokejaš) pravi špiceve od po 20 golova u sezoni.

Ne biva, Dortmund nije tim koji će insistirati na centaršutu, ponovo ću za svedoka da vam pozovem brojke, dali su jedan gol nakon ubacivanja sa strane.

Nemate više martinelu tipa Levandovskog, dotok vazduha u vidu kreacije vam je presečen povredama Rojsa. Neki mediji su ga uporedili sa Rambom koji više liči na Bambija posle povratka na teren, oni drugi, zlonamerniji prišivaju mu razmišljanje o transferu narednog leta.

Dodajte na to da podgrejane supe poput Kagave retko bivaju ukusne, da su povrede uslovile da ljudi bez dovoljno vazduha u plućima poput Kela moraju da igraju par puta nedeljno, da  Mihtarijan nije lider, o ovim razlozima bih mogao do sutra.

Golovi su proteklih godina maskirali Klopove probleme u odbrani, sporost Subotića i Humelsa, više niste sposobni da pobedite 4:3.

Zbog toga je neverovatno očekivanje da atraktivan fudbal plaća dividendu na duži vremenski rok. Sa ovim problemima se Dortmund suočavao pre nekoliko godina u Ligi šampiona, sada je obrnuto. Oni mogu da pobede svakoga kada imaju dan, ali ne mogu da to čine i sredom i subotom.

Jasno da ovaj plasman ne odgovara kvalitetu tima, teško je i sada zamisliti da mogu da ispadnu, ali sa druge strane, ono čega bi Klop trebalo da se pribojava je to što ni drugi način ne fercera.

Primili su samo jedan gol u dva meča ovog proleća, i osvojili samo bod. On je, na neki način, suočen sa nevoljom odustao od čekanja da se stvari same od sebe unormale, ali ni ovo ne ohrabruje.

Mats Humels je to sinoć objasnio, dok je "Žuti zid" urlao od očaja, kao strpljenje koje se nije isplatilo, Dortmundu je potrebno da prvi da gol, kako bi uz samopouzdanje dobio i prostor da nešto čuva. Ovako, manji timovi dobiju skriptu pre utakmice, nije baš preteško slediti uputstvo kada oni sa druge strane nemanje ideje kombinuju sa strahom od pogleda na tabelu.

Iskreno, najgore je što ni sam Klop nije siguran da je on pravi čovek za posao. Nije pitanje smene, ona bi mu možda došla i kao skidanje okova. Kada vođa nema ideju gde bi mogao da bude put, i obična rupa deluje kao provalija.

Ostala je Liga šampiona protiv Juventusa kao eventualni podsetnik na zaboravljene lekcije. To bi moglo da ih pokrene, ne u smislu rezultata već sposobnosti da nađeš izlaz. Ali, najvažnije prolećne bitke vodiće u mestima poput Frajburga, Hanovera, Gladbaha.

Baš uvrnuto. I rekao bih, dostojno Klopovog imidža...