Brojanje po Barsinom vremenu
Autor: Boris Jovanović
nedelja 07.06.2015.
14:28
Izvor: Sportske.net
Barselona je mera stvari, tu ne možemo ništa, baš kao što ne možemo da biramo pod kojim ćemo suverenom trošiti godine. I nije sve u Mesijevom volji, ima nešto i tipovima poput Ivana Rakitića...
Beta/AP Photo/Luca Bruno
Povezane vesti
Živimo u vremenu Barselone.
Nije nam dozvoljeno da biramo vladara, ako je suditi po poslednjih deset godina njihova dinastija proizvodi naslednike prestola, makar Mesi u nečijim očima delovao kao "Kralj Sunce". Tačno, Leo ima pravo da kaže "Barselona, to sam ja", ali sinoć smo videli da nije sve u prosvećenom apsolutisti, ima nešto i u Ivanu Rakitiću.
Kao i mi sami, ni Barsa ne može da bira one kojima će biti okružena, odnosno podanike. Čuje se gunđanje, bilo da su to oni kojima je preko kofera melodramskih momenata u jednoj velikoj predstavi, bilo da pričamo o rivalima, većina ume da bude nedostojna predstave.
Juventus to, na sreću, nije bio, zbog toga danas nema uniženih, trebalo bi to da bude ishodište fudbala umesto patnje.
Nije ovo Pepova Barselona, nije u onoj meri u kojoj je Asturijac Enrike manje talentovan i više tvrdoglav. Njegov potpis postoji, mada je obično zamrljan u poređenju sa raskošnim slovima koja cifraju majstori igre. Na ovom mestu ću kleknuti ponizno, on je ipak bolji trener nego što sam mislio.
Vidite, u trenucima kada je izgledalo da je njegov tim u živom blatu, tamo negde posle sat vremena, oni su trpeli na konopcima čekajući da italijanski kroše izgubi silinu. I uzvratili su iz kontre, što je otprilike isto kao kad bi Murinjov tim izašao u bilo kojoj velikoj utakmici sa Banetom u ulozi Danija Alveša i idejom da Teri gradi igru iz poslednje linije.
Eto, toliko je bilo verovatno da vidimo ovakvu Barsu koja više razmišlja o oštrini, nego o izgledu zuba, vilica im je ostala čitava iako su bradu naslanjali na Juventusovu pesnicu. To je karakter koji je trener preneo na njih, pisao sam vam o tome. ljudi iz tih krajeva stvari rešavaju tako što udaraju glavom u zid dok ne popusti. Ali, nikada ne odustaju.
Fudbal je uvrnut, posle prvog poluvremena, rezultat je lagao, najbolji golman svih vremena bi zaklonio i Sunce, kamoli semafor. Bufon je sačuvao Juventus, pružio im šansu da repriziraju "Balboa stil", ali u stvarnosti ne biva, šampion je ipak prejak da bi pao u 15. rundi.
Da, Juventus je imao šansu, uradio je ono što je i mislio, sveo Mesija, Nejmara i Suareza na ljude, ali uz patnju dostojnu Prometeja. Barsa im je kljucala džigericu u prvom poluvremenu, ali ni to što su preživeli na kraju nije bilo dovoljno. Jer drugu priliku posle 1:1 i onih Barsinih 10 minuta ledenog straha nisu dobili, nerealno je da dva puta diva pogodite praćkom u čelo.
Zaboravite moralne pobede i lepe poraze, u Juventusovom rečniku to ne postoji. Dali su sve, poraz je očekivan, ali ne postoji uteha u onome što si bio u najvećoj fudbalskoj prilici, suviše peče svest o tome šta si mogao da budeš.
To je uostalom i prvi kanon religije "Bjankonera", "Pobeda nije važna, ona se jedino računa". Mada, sa ovoliko izgubljenih finala, istorija te pripremi na tugu.
Na kraju, pod slavoluk će jedan, bez sumnje fascinantan tim, ponekad antipatičan u svom umeću, uvek veliki kada treba maštu transponovati u konkretne stvari.
Počast pobeđenom, ali mač je u rukama Barselone.
Da se vratim još jednom na Luja XIV. Osim što je sebe proglasio za državu, Kralj "Sunce" je jednom rekao: "To je zakon, jer ja tako želim".
E, to vam je Barsa, mera stvari u fudbalu. Pobede se događaju po njenoj sopstvenoj volji.
I mi tu ne možemo ništa.
Nije nam dozvoljeno da biramo vladara, ako je suditi po poslednjih deset godina njihova dinastija proizvodi naslednike prestola, makar Mesi u nečijim očima delovao kao "Kralj Sunce". Tačno, Leo ima pravo da kaže "Barselona, to sam ja", ali sinoć smo videli da nije sve u prosvećenom apsolutisti, ima nešto i u Ivanu Rakitiću.
Kao i mi sami, ni Barsa ne može da bira one kojima će biti okružena, odnosno podanike. Čuje se gunđanje, bilo da su to oni kojima je preko kofera melodramskih momenata u jednoj velikoj predstavi, bilo da pričamo o rivalima, većina ume da bude nedostojna predstave.
Juventus to, na sreću, nije bio, zbog toga danas nema uniženih, trebalo bi to da bude ishodište fudbala umesto patnje.
Nije ovo Pepova Barselona, nije u onoj meri u kojoj je Asturijac Enrike manje talentovan i više tvrdoglav. Njegov potpis postoji, mada je obično zamrljan u poređenju sa raskošnim slovima koja cifraju majstori igre. Na ovom mestu ću kleknuti ponizno, on je ipak bolji trener nego što sam mislio.
Vidite, u trenucima kada je izgledalo da je njegov tim u živom blatu, tamo negde posle sat vremena, oni su trpeli na konopcima čekajući da italijanski kroše izgubi silinu. I uzvratili su iz kontre, što je otprilike isto kao kad bi Murinjov tim izašao u bilo kojoj velikoj utakmici sa Banetom u ulozi Danija Alveša i idejom da Teri gradi igru iz poslednje linije.
Eto, toliko je bilo verovatno da vidimo ovakvu Barsu koja više razmišlja o oštrini, nego o izgledu zuba, vilica im je ostala čitava iako su bradu naslanjali na Juventusovu pesnicu. To je karakter koji je trener preneo na njih, pisao sam vam o tome. ljudi iz tih krajeva stvari rešavaju tako što udaraju glavom u zid dok ne popusti. Ali, nikada ne odustaju.
Fudbal je uvrnut, posle prvog poluvremena, rezultat je lagao, najbolji golman svih vremena bi zaklonio i Sunce, kamoli semafor. Bufon je sačuvao Juventus, pružio im šansu da repriziraju "Balboa stil", ali u stvarnosti ne biva, šampion je ipak prejak da bi pao u 15. rundi.
Da, Juventus je imao šansu, uradio je ono što je i mislio, sveo Mesija, Nejmara i Suareza na ljude, ali uz patnju dostojnu Prometeja. Barsa im je kljucala džigericu u prvom poluvremenu, ali ni to što su preživeli na kraju nije bilo dovoljno. Jer drugu priliku posle 1:1 i onih Barsinih 10 minuta ledenog straha nisu dobili, nerealno je da dva puta diva pogodite praćkom u čelo.
Zaboravite moralne pobede i lepe poraze, u Juventusovom rečniku to ne postoji. Dali su sve, poraz je očekivan, ali ne postoji uteha u onome što si bio u najvećoj fudbalskoj prilici, suviše peče svest o tome šta si mogao da budeš.
To je uostalom i prvi kanon religije "Bjankonera", "Pobeda nije važna, ona se jedino računa". Mada, sa ovoliko izgubljenih finala, istorija te pripremi na tugu.
Na kraju, pod slavoluk će jedan, bez sumnje fascinantan tim, ponekad antipatičan u svom umeću, uvek veliki kada treba maštu transponovati u konkretne stvari.
Počast pobeđenom, ali mač je u rukama Barselone.
Da se vratim još jednom na Luja XIV. Osim što je sebe proglasio za državu, Kralj "Sunce" je jednom rekao: "To je zakon, jer ja tako želim".
E, to vam je Barsa, mera stvari u fudbalu. Pobede se događaju po njenoj sopstvenoj volji.
I mi tu ne možemo ništa.
25 Komentara
neme
Barsa to je Mesi,Mesi to je Barsa od Gvardiole je napravio nekog maga trenerskog posla a on je obican zanatlija sto vec dve godine pokazuje u Bayernu koji bi ga odavno otpustio da nema taj nenormalni ugovor,ista stvar je i sa Enrikeom jedino o cemu moras da vodis racuna je da se ne zakacis sa Mesijem ili Cavijem ili da oni slucajno ne pomisle da nisi vredan mesta na kome se nalazis onda sve pada u vodu,a sto se tice samog treniranja pa kome tu treba sta da se prica ljudi koji su osvojili i osvajaju sve sto postoji plus tri vanzemaljca,skloni se i pusti masinu da melje.Juve je bio odlican ali mu fale dva top plejera da bi dobio ovu tekmu ali ne brinem za njih vec ce ih oni naci i uzvratiti udarac.
ppera 1
Nikada do sada nisam video sličnu transformaciju bilo kog kluba u istoj fudbalskoj sezoni iz skoro beznadežnog stanja do apsolutne nadmoći! Prvi deo sezone obeležio je Enrique sa svojim besmislenim rotacijama i isto toliko besmislenim izmenama igrača u toku samih utakmica. Da se razumemo, ne da nemam ništa protiv rotacija, nego bih rotirao i više nego Enrique, a sa istim ciljem: da sačuvam najjači i najznačajniji deo ekipe što je duže moguće, jer ne postoji 11 igrača koji su u stanju da izguraju sezonu na 3 fronta. Ali svakako ne tako što bih im menjao pozicije, pa i strane terena na kojima igraju. Traženje pozicija i lutanje sa igračima je za treninge - ne i za utakmice. Na njegovu žalost loše igre Barse su pratili i loši rezultati, pa sam tako primetio da su (ako se dobro sećam) prethodna 3 trenera Barse (Tata Martino, Tito Villanova i Gvardiola u poslednjoj sezoni) zajedno napravili isti broj poraza (3) u prvom delu prvenstva kao i Enrique sam. Onda slede priče o nesuglasicama i svađama, pa i o navodnom ultimatumu Enrique-u pred utakmicu sa Atletikom, negde na kraju prvog dela. Tada sam (baš kao i mnogi drugi) 'video' Barsu kako se bori za 3. mesto u Primeri sa Valensijom i Seviljom, ispada iz Kupa Kralja od Reala ili Atletika, a samo uz pomoć velike sreće dolazi do 1/4 finala LŠ, gde ispada iz daljeg takmičenja. Atletiko su dobili, Enrique je formalno ostao na klupi, ali što je mnogo bitnije od tada je sve krenulo sasvim drugačije. Kao da su se tada neki ljudi iz background-a (dovedeni sa strane, plaćeni ili neki već postojeći?) umešali u ovu priču o Barsi, taktički postavili Barsu 'na noge' i što je najvažnije napravili izgleda jako dobru atmosferu u klubu, a Barsa je ponovo postala tim (ne samo skup dobrih igrača). Enrique-a od tada 'nisam video' (osim kada ga kamere prikažu), Bartre i Montoje su otišle u istoriju, a Barsa je ponovo počela da gazi protivnike i da deluje sve ubedljivije. U LŠ su imali najteži žreb, ali im ni to nije smetalo da je osvoje. Sjajni rezultati su bili samo posledica odličnih igara, pa se na kraju desilo ono, zbog čega bismo se u prvom delu svi smejali da je neko ozbiljno rekao: Barsa je ovojila ne jedan nego sva 3 trofeja i to apsolutno zasluženo. I ne samo to, nego deluje možda i ubedljivije nego ikada...
EL GRANDE BARCA
Gresis oko mladog Bartre.nTo je fantastican igrac i prava je steta sto ne dobija vise minuta. nMomak kad god igra pokaze vrhunski kvalitet. nTo sto ste se uhvatili za ono finale kupa i to kako ga je Bejl pretrcao, to je glupost i ne informisanost. Momak nije trenirao nedelju dana pre te utakmice, nije znao ni da li ce igrati, do par sati pred mec, da bi u toku utakmice opet imao problema sa istom povredom. Nije trebao ni da igra u tom mecu. A cak i da je bio 100% to je greska sto cine svi fudbaleri, vremenom ce nauciti sta znaci pametan faul. Naravno, polazim od toga da ne postoji stoper koji ce stici Bejla u onakvoj situaciji- valjda to nece biti predmet polemike.
Pope el Berraco
U prvenstvu protiv Bilbaa je Bejl probao isto nesto kao kad je prosao Bartru samo sto je tu bio GURPEGI koji je Bejla odgurnuo u reklame ovaj vise to nije ni probao.
EL GRANDE BARCA
S obzirom na kojoj poziciji igra, itekako je mlad.nAko istraje, to je novi Pujol. Kapiten i stub odbrane.
ppera 1
Mladog Bartre? :-D Pa on je godinu dana stariji od Neymara, a niko već odavno ne piše 'mladog Neymara'...
Ivanp
Lep tekst kakav ovaj tim i zasluzuje.uprava bi trebala da zadrzi ovaj tim na okupu,prije svega alvesa,da se uzmu jos ta tri trofeja ove godine i odbrani la liga pa u ligi sampiona Boze moj!
Naprednjak
Ruku na srce, konkurencija u ovosezonskom izdanju nije bila neka. Bajern je sveden na prosečnu ekipu zahvaljujući Gvardioli, Čelsi je bio nedovoljno zreo što je i sam Murinjo priznao, Real bez zadnjeg veznog nije imao šta da traži ni u Španiji, ni u Evropi... Niko nije bio u stanju da parira Barseloni. Daleko od toga da govorim da su oni slabi. Ne, uopšte. Imaju neverovatnu ekipu. Ali postavlja se pitanje šta bi bilo da smo u ovoj sezoni imali jak Bajern (onaj od pre Gvardiole, kako su to divna vremena bila) i jak Real (koji nije formiran na osnovu Perezovog marketinga, već po Karlovom ukusu). Dogodine očekujem Čelsi, Real i Barselonu u završnici. Cenim da će ove tri ekipe odlučivati o pobedniku. Bajern nažalost nastavlja svoju Golgotu pod Gvardiolom... Svoje ljubimce očekujem kao ozbiljnije konkurente tek od sezone 2016/17, pod uslovom da se zvezde poklope i Gvardiola ne dobije nov ugovor. ⭐🙌⭐
@stats
Kada je Bajern osvojio titulu 2013-e Real je bio slabiji nego danas,Barselona nije licila na ekipu u poredjenji sa ovom danas(bez trenera,Mesija,Nejmara,Suareza,sa Bartrom u odbrani...),Celzi te sezone nije postojao,Juve je bio slabiji nego danas,glavni konkirent je bio jednu sezonu zanimljivi Dortmund.Tada nisi pricao o konkurenciji vec o svemocnom Bajernu.Ruku na srce...
Naprednjak
Barselona je uvek jaka. Tu nema šta da se priča. Real uopšte nije bio slabiji od ovosezonskog. Imali su čak kompletniju ekipu (pre svega zbog Ćabija). Čelsi jeste bio užas, objektivno. Juventus je bio jak, kao i Junajted i Dortmund koji si spomenuo. Konkurencija je bila jača nego ove sezone, bez sumnje.
jovan1348
Bravo, mada si mogao pomenuti ucinak pojedinih igraca na terenu...ali mi se svidja tekst :)
Делија_момак
Најбољи тим у историји фудбала.
ACACHELSEA
Real sa prvih 5 titula,Ajaks i Milan devedesetih i sada Barselona su najbolji timovi.
Naprednjak
Bajern sredinom sedamdesetih? Ajaks je imao jaču generaciju pod Krojfom.
Alex DeLarge
Ajde prosvetli nas kako je Real osvajao te titule? Jesi li ti svestan da je Franko bio jedini fasisticki diktator u posleratnoj Evropi koja je mrzela Hitlera i sve njegove saradnike vise nego ista na svetu? Pa Franko je bio persona non grata u svakoj iole ozbiljnoj Evropskoj zemlji. I vi i dalje furate pricu da su oni osvajali LS na kontu njega? Shvatite to je definitivno najdominantniji tim u istoriji, da li je i najbolji to niko nikad ne moze da kaze, fudbal se toliko promenio da nema smisla porediti.
Делија_момак
Сви знају како је Реал освајао те титуле, за Ајакс и Милан се слажем али погледај колико је Барса доминанта од 2006 па до данас. Нико није био толико убедљив.
NedvedSRB
apsolutno Barca najjaci tim trenutnonali mislim da Juve i njegovi navijaci ne bi trebali da žalimo, juče smo dobili potvrdu da dolazi fenomenalno vreme po naš klub.nUzećemo mi ovo samo polako :)nFORZA JUVE
Dejan Marinkovic
Bravo
Da se nadovezem na ovu recenicu koja govori kako je ovaj tim ponekad antipatican u svom umecu.Meni je licno vecina igraca Barselone antipaticna pocevsi od Alvesa, Albe, Buskeca, Maskerana, pa pomalo i Neimara i Suareza.To sto su mi antipaticni ne znaci da mislim da su losi igraci vec naprotiv, moram reci da nisam video vise majstora fudbala na jednom mestu, jer i kad timska igra zakaze (sto se desava jako retko) tu su svi ti pojedinci koji jednim potezom resavaju meceve i to je ono sto cini Barselonu onim sto jeste.
Barça el honor
Razlikuje se igra u odnosu na pepovu barsu, igra se brze dosta. Ovo je tim koji je odusevio. Najbolji trio u napadu,kako se slazu i kako proslavljaju golove to me odusevljava, sredina odlicno uklopljena,nije to vidiljivo okom ali buskec je najbolji,igra bez greske celu sezonu,sinoc je pokidao,iniesta je bio igrac utakmice,ponovo je onaj stari, rakitic se adaptirao,odbrana je nikad cvrsca. Zao mi je sto odlaze cavi i alves. Ide sledeca sezona,bice tesko ponoviti ovo,ali ja verujem da moze.
Bojan100
Navijac sam Barse kao i ti...ali lose gledas na stvari legendo...kao prvo ova barsa je sporija od Pepove Barse da se razumijemo,drugo oba barsa je stabilnija i jaca u odbrani od Pepove...ali jedna stvar je samo veoma vazna da se istakne i Enrikeov pecat je neupitan u njoj,a to je da je messi napokon dobio resenje kako i sta sa loptom kad je 5 igraca ispred njega...vrati se na sredinu,krene u dribling naravno svi gledaju u njega,a tamo neko (alba,iniesta,neimar,suarez) utrcava ,messi salje briljantnu asistenciju i gotovo...to je razlika i nema lijek...MESSI JE BOG FUDBALA NAJVECI IKAD! ! !
Barça el honor
Ona barsa pepova je za nijansu mozda jaca od ove,a mozda je nekom ova bolja,bas su nijanse. Ali ako ti je ona barsa brza od MSN kad krenu u kontre i polukontre onda stvarno ne znam...tako smo juce dali 2 gola. Ima manje tika take,lopta ide brze i igra je raznovrsnija. Moje gledanje je takvo ali postujem tvoje vidjenje stvari. A naravno da je kljuc u Mesiju to se ne dovodi u pitanje,najbolji je na svetu ubedljivo :)