Bajerne, "dvojka" si, Kardif zarađuje više!
Autor: Boris Jovanović
subota 27.09.2014.
12:12
Izvor: Sportske.net
Kako je moguće da tim koji je ispao iz Premijer lige zaradi više od TV prava nego jedan od najvećih klubova na svetu? Kako sistem raspodele donosi prevagu Premijer ligi, šta je različito u Španiji i zbog čega kaskaju Italijani. Znate li da je JSL gledanij
Beta/AP Photo/Sang Tan
Povezane vesti
Podatak za nevericu, ali je tačan, Kardif koji je prošlog maja ispao iz Premijer lige je od TV prava zaradio oko 70 miliona evra. To je dva puta više od minhenskog Bajerna koji je i po broju navijača i po svemu drugom mnogo veći klub od engleskih premijerligaša, ako izuzmemo one vodeće.
Ali, upravo sistem raspodele garantuje moć i globalnu dominaciju Engleza. Na ostrvu se 50% od TV prava deli ravnopravno klubovima, 25% je raspodela koja se tiče mesta na tabeli na kraju sezone, a još jedna četvrtina zavisi od toga koliko je puta tim na televiziji.
To drugim rečima znači da je prošle godine Siti zaradio od TV prava 110 miliona evra, oko 40 više od Kardifa, ali Velšani, niti bilo koji drugi klub Premijer lige nemaju razlog da se bune.
Upravo ovakva raspodela omogućava novac manjim klubovima u engleskoj eliti da budu itekako konkurentni u Evropi kada su transferi u pitanju i da plaćaju igrače neuporedivo više nego španski i italijanski klubovi.
Uz to, globalna dominacija engleske lige je povećala cenu TV prava koja su kolektivno prodata za 1.7 milijardi dolara, dok prava za Seriju A vrede više nego duplo manje, oko 800 miliona evra.
U Italiji traje stalni rat velikih klubova sa severa, pojačanih Romom oko raspodele od TV prava. Taj front koji predvodi Juventus veruje da bi velikim klubovima sa mnogo više navijača moralo da pripadne još više novca, dok se manji bune tvrdeći i da je sadašnji sistem neravnopravan.
Juventus od TV prava za domaću ligu zarađuje 87 miliona evra, što je svakako mnogo više od Bajerna i svih španskih klubova, izuzimajući Real i Barsu, ali je to opet manje od recimo onoga što su zaradili Everton ili Totenhem prošle sezone, da ne pominjemo one najveće. No, procentualno, Juve uzima lavovski deo kolača u odnosu na to za koliko se prodaju prava za "kalćo".
Italijani toliko ne kaskaju u TV prihodima (oni najveći klubovi), njihov problem je slaba zarada od prodaje dresova, ulaznica, veliki troškovi iznajmljivanja stadiona. Zbog toga gube globalnu bitku, a tržišta su već podeljena. Nije ni za zanemarivanje da Premijer liga ima prednost zbog jezika, a isto se može reći i za Primeru kada je u pitanju kompletan američki kontinent.
Real i Barselona su sistem napravili kako njima odgovara. Tačnije, u Primeri nema sistema raspodele, svaki klub pojedinačno ugovara TV prava što izaziva ljutnju manjih španskih klubova. Tako na primer Almerija svoja prava prodaje za 14 miliona evra, a Real i Barsa za oko 150 miliona.
Upravo je to osnova njihovih prihoda, jer u ostalim marketinškim "disciplinama" ne mogu da se mere sa engleskim klubovima koji dominiraju na azijskom tržištu i u SAD.
Ali, Liga pokušava da zaključi kolektivni ugovor po uzoru na Engleze koji bi i ostalim klubovima doneo pravedniju raspodelu. To bi olakšalo život drugih klubova, a ne bi smanjilo prihode Realu i Barsi. Oni bi ostali isti, ali bi liga bila kompetitivnija. Jer, u Engleskoj je zanimljivije, imate pet ili šest klubova koji se bore za titulu, u Španiji su Real i Barsa trijumfovali 10 puta u ovom veku. Uz to, u poslednjih deset godina, samo je Atletiko prošle sezone uspeo da prekine dominaciju. Atletiko zarađuje od TV prava manje od svih klubova Premijer lige i od vodećih italijanskih, oni su na oko 70 miliona evra po sezoni.
Kakva je situacija kod nas?
TV prava su u začetku, klubovi nemaju nikakve značajne prihode, iako je liga gledana. Podaci unazad kažu da su mečevi JSL na kablovskim TV i ranije na RTS bili gledaniji od mečeva stranih liga, izuzev velikih derbija PL ili "El Klasika".
Dakle, interesovanje za srpski fudbal postoji, i to ne samo za mečeve Zvezde i Partizana već i ostalih klubova, ali je problem što neorganizovanost, loši termini, infrastruktura za večernje mečeve odnose priliku da se zaradi ozbiljnije. Tim problemom bi trebalo neko da se pozabavi, ali kada imate u vidu relikte sovjetskih vremena koji vladaju u srpskom fudbalu, kombinovano sa odsustvom ozbiljnog marketinga i velikih oglašivača, jasno je zbog čega je ovakva situacija.
Ali, upravo sistem raspodele garantuje moć i globalnu dominaciju Engleza. Na ostrvu se 50% od TV prava deli ravnopravno klubovima, 25% je raspodela koja se tiče mesta na tabeli na kraju sezone, a još jedna četvrtina zavisi od toga koliko je puta tim na televiziji.
To drugim rečima znači da je prošle godine Siti zaradio od TV prava 110 miliona evra, oko 40 više od Kardifa, ali Velšani, niti bilo koji drugi klub Premijer lige nemaju razlog da se bune.
Upravo ovakva raspodela omogućava novac manjim klubovima u engleskoj eliti da budu itekako konkurentni u Evropi kada su transferi u pitanju i da plaćaju igrače neuporedivo više nego španski i italijanski klubovi.
Uz to, globalna dominacija engleske lige je povećala cenu TV prava koja su kolektivno prodata za 1.7 milijardi dolara, dok prava za Seriju A vrede više nego duplo manje, oko 800 miliona evra.
U Italiji traje stalni rat velikih klubova sa severa, pojačanih Romom oko raspodele od TV prava. Taj front koji predvodi Juventus veruje da bi velikim klubovima sa mnogo više navijača moralo da pripadne još više novca, dok se manji bune tvrdeći i da je sadašnji sistem neravnopravan.
Juventus od TV prava za domaću ligu zarađuje 87 miliona evra, što je svakako mnogo više od Bajerna i svih španskih klubova, izuzimajući Real i Barsu, ali je to opet manje od recimo onoga što su zaradili Everton ili Totenhem prošle sezone, da ne pominjemo one najveće. No, procentualno, Juve uzima lavovski deo kolača u odnosu na to za koliko se prodaju prava za "kalćo".
Italijani toliko ne kaskaju u TV prihodima (oni najveći klubovi), njihov problem je slaba zarada od prodaje dresova, ulaznica, veliki troškovi iznajmljivanja stadiona. Zbog toga gube globalnu bitku, a tržišta su već podeljena. Nije ni za zanemarivanje da Premijer liga ima prednost zbog jezika, a isto se može reći i za Primeru kada je u pitanju kompletan američki kontinent.
Real i Barselona su sistem napravili kako njima odgovara. Tačnije, u Primeri nema sistema raspodele, svaki klub pojedinačno ugovara TV prava što izaziva ljutnju manjih španskih klubova. Tako na primer Almerija svoja prava prodaje za 14 miliona evra, a Real i Barsa za oko 150 miliona.
Upravo je to osnova njihovih prihoda, jer u ostalim marketinškim "disciplinama" ne mogu da se mere sa engleskim klubovima koji dominiraju na azijskom tržištu i u SAD.
Ali, Liga pokušava da zaključi kolektivni ugovor po uzoru na Engleze koji bi i ostalim klubovima doneo pravedniju raspodelu. To bi olakšalo život drugih klubova, a ne bi smanjilo prihode Realu i Barsi. Oni bi ostali isti, ali bi liga bila kompetitivnija. Jer, u Engleskoj je zanimljivije, imate pet ili šest klubova koji se bore za titulu, u Španiji su Real i Barsa trijumfovali 10 puta u ovom veku. Uz to, u poslednjih deset godina, samo je Atletiko prošle sezone uspeo da prekine dominaciju. Atletiko zarađuje od TV prava manje od svih klubova Premijer lige i od vodećih italijanskih, oni su na oko 70 miliona evra po sezoni.
Kakva je situacija kod nas?
TV prava su u začetku, klubovi nemaju nikakve značajne prihode, iako je liga gledana. Podaci unazad kažu da su mečevi JSL na kablovskim TV i ranije na RTS bili gledaniji od mečeva stranih liga, izuzev velikih derbija PL ili "El Klasika".
Dakle, interesovanje za srpski fudbal postoji, i to ne samo za mečeve Zvezde i Partizana već i ostalih klubova, ali je problem što neorganizovanost, loši termini, infrastruktura za večernje mečeve odnose priliku da se zaradi ozbiljnije. Tim problemom bi trebalo neko da se pozabavi, ali kada imate u vidu relikte sovjetskih vremena koji vladaju u srpskom fudbalu, kombinovano sa odsustvom ozbiljnog marketinga i velikih oglašivača, jasno je zbog čega je ovakva situacija.
0 Komentara