Vimbldon - novo poglavlje, bez kiše, sa jagodama i kremom

Vimbldon počinje novu eru. Istorija najpoznatijeg i najznačajnijeg turnira na svetu, deli se na period pre postavljanja krova na centralni teren, i posle njega. To, novo računanje vremena, počinje u ponedeljak.

Dakle, zaboravite kišu i ona silna nerviranja zbog prekinutih mečeva, ove sezone, na centralnom terenu igraće se prema utvrđenom rasporedu.

London ove sezone neće videti branioca titule, ranjeni Rafael Nadal neće braniti krunu osvojenu prošle godine u onom epskom finalu protiv Federera. Tada smo videli i smenu na vrhu, Španac je krunisan za teniskog kralja. Vimbldon bi ove godine mogao ponovo da bude tačka preokreta, ako stigne do finala, petostruki šampion, Rožer Federer će se vratiti na prvo mesto ATP liste.

Upravo Federer sutra otvara turnir, na centralnom terenu protiv Lua sa Tajvana. Naravno da je, posle osvajanja titule koja mu je nedostajala, u Parizu, Švajcarac favorit broj 1 na londonskoj travi, ali srce Britanije kuca za Endija Mareja.

Henman je nekoliko puta zagolicao maštu domaćih navijača, ali nikada nije imao realnu šansu za pobedu. Endi Marej je u najužem krugu favorita, naravno da postoji bojazan od toga kako će podneti pritisak, ali sve mu ide na ruku. Mnogo je napredovao, ima igru za travu i lakši žreb.

Osvojio je Kvins, imaće svu podršku ovog sveta na centralnom terenu, nije bez šansi da se domogne prvoh Gren Slema u karijeri.

Zar postoji bolje mesto za to od Vimbldona pred zemljacima?

Srbija kao i, pred svaki veliki turnir u poslednjih nekoliko godina ima velika očekivanja. Doduše, poslednja takmičenja su nas malo prizemljila u pogledu toga gde nam je mesto među velikim teniskim nacijama, ali niko nam ne može zabraniti nadu, pomešanu sa nerealnim ambicijama, čemu smo skloni.

Nada se zove Novak Đoković, opravdavali smo ga više nego on  sebe, u poslednje vreme, nalazili milion razloga zbog čega nije tamo gde smo projektovali da će biti. Vimbldon je šansa da vratimo taj osećaj više vrednosti, kad je tenis u pitanju.

Imamo dosta aduta, nekako smo počeli da podrazumevamo da će Zimonjić osvojiti titulu, neki od nas, poput pisca ovih redova bi dali neku godinu života da Jankela Tipsarević osvoji Vimbldon i da mu napravimo spomenik dok je još aktivan igrač, nešto kao Fiorentina Gabrijelu Batistuti.

Ove godine imamo novo lice u fontani želja, Viktora Troickog. Molimo se da Jelena i Ana vrate osmeh i formu, da zaborave povrede, trenere, loše dane, dobre signale koji se obično završe neutešnim porazima.

Da prestanu da izjavljuju kako su na pravom putu i završavaju u osmini finala. Neka budu nezadovoljne igrom, ali neka pobeđuju.

Jer one su, baš kao i naši teniseri bolje od nas kao naroda, i to mnogo bolje. Valjda je nama teže da se odreknemo mrvica njihove slave i sjaja njihovim pobeda, nego njima samima.

Pa, pobedite…znamo da je to najteža stvar na svetu, ali baš zato.