Šaljivdžija iz Lestera

Njegov otac je te 1999. godine oboleo od raka i Markovo poslednje sećanje na čoveka koji ga je i “zarazio“ snukerom je bilo upravo u tim teškim trenucima za obojicu.

„ Sećam se da sam mu rekao da mogu da postignem neke sjajne stvari i da mogu da ga učinim ponosnim i srećnim. Na to mi je odgovorio: „Voleo bih da postaneš svetski šampion“.  Rekao sam mu da ću to i postati samo je pitanje kada.“

Markova priča o uspehu je u stvari pokazatelj kako posvećenost i naporan rad mogu da vas dovedu do najvećeg uspeha. Kako jedna tragedija (smrt njegovog oca) može da bude dodatan motiv da ostvarite sve ono što ste zacrtali pred sebe.

Prvi sto za snuker je dobio kada je imao pet godina. To je bio rođendanski poklon od njegovih roditelja. I možda već tada naznaka čime će se Selbi i baviti u svom životu. Sam ističe da ga otac nikada nije primoravao da igra i da je samo želeo da bude srećan, ali da je još od tada znao da je snuker nešto čime želi da se bavi. Kada je imao samo osam godina, roditelji su mu se razveli i majka ga je napustila. Ostao je da živi sa ocem i starijim bratom.

„ Možda je i dobro što vam stvari nekada nisu date na srebrnom tanjiru. Što morate da se dokazujete i krenete od samog dna. Svi ovi momci danas žele da pobeđuju i osvajaju titule, ali pitanje je samo ko je zaista spreman da ide do pakla i nazad kako bi postigao najveći uspeh“. Ovo su reči Bila Herna predsednika svetske snuker asocijacije, koje bi mogle i da odslikaju početak karijere Marka Selbija. Nikada nije smatran najtalentovanijim igračem, ali je bio svestan da upravo taj manjak talenta može da nadomesti jedino napornim radom. Što se na kraju ispostavilo kao tačnim.

Snuker je kao i većina njegovih kolega počeo da igra kao klinac u lokalnom klubu čiji je član bio njegov otac. Pošto je bio previše mlad da bi i sam postao član, morali su da malo promene pravila kako bi Mark mogao da dolazi i vežba. U početku je vikend za njega bio rezervisan za snuker, da bi već posle nekih godinu dana otrpilike počeo da pobeđuje odrasle članove.

Kada je imao devet  godina otišao je u snuker klub legende ovog sporta Vilija Torna. Sam Selbi je isticao koliko je porodicaTorn, konkretno Vili i njegov brat Malkolm, imala veliki uticaj na njegov razvoj. Ipak Vili u Marku, na samom početku, nije video potencijal za neke velike rezultate. No njegov brat je imao  drugačije mišljenje. Plaćao mu je učešće na boljim turnirima, omogućavao da igra protiv boljih igrača.

„ Moja procena je bila da će biti dobar amaterski igrač, ali da budem iskren nikada nisam mislio da može da dogura do profesionalaca. Kod njega je neverovatno koliko voli da trenira. Ja nikada nisam to voleo. Svega četiri sata možda tokom dana. Mark? On je bio u sali od deset sati ujutru do devet sati uveče. I sve što bi pojeo bilo bi supa i sendvič. Potom ponovo za sto. Pa ubacivanje kugli. Neverovatno. Najposvećeniji igrač snukera kojeg sam ikada video“– rekao je svojevremeno Vili Torn.

Prvi trocifreni brejk je zabeležio kada je imao jedanaest godina. Dovoljan pokazatelj koliko je nagoveštavao još u tim godinama. Kao posledica sve veće želje za igranjem snukera, škola je morala da trpi. Na kraju je i sa svojim profesorom Džonom Vornerom odlazio u klub da igra. Vorner je posle namolio direktora škole da Marka oslobodi redovnih obaveza, što mu je pružilo mogućnost da još više trenira.

Jesen 1999. godine je verovatno najteži period u životu momka iz Lestera. Njegovom ocu je otkriven rak i sve je na nesreću išlo jako brzo. Bolest je napredovala i bilo je jasno koji će biti krajnji ishod. Upravo u tim momentima Mark je i dao obećanje svom ocu da će postati svetski šampion. Dva meseca nakon smrti Dejvida Selbija, Mark je postao profesionalac. Najmlađi igrač na pro turu u tom trenutku.

Prvi veći uspeh u svojoj karijeri je zabeležio 2002. godine na China Openu. Na putu do polufinala uspeo je da pobedi jedne od najvećih legendi ovog sporta, Stivena Hendrija i Ronija O’Salivena. U tom polufinalu zaustavio ga je Entoni Hamilton.

Prvo finale na Svetskom prvenstvu Selbi je odigrao 2007. godine i to, protiv tada, najboljeg na svetu, Džona Higinsa. Nije uspeo da se domogne pobedničkog trofeja, ali je pružio odličan otpor. Džon Higins je tada postao šampion sveta.

Već iduće godine došao je do svog prvog velikog trofeja. Masters, jedan od tri najprestižnija turnira u svetu snukera je osvojio pobedivši vrlo ubedljivo u finalu Stivena Lija sa 10:3. Ovaj trofej Selbi će osvajati još dva puta. UK Championship je osvojio 2012. i 2016. godine.

Najvažniji momenat u karijeri Marka Selbija desio se 2014. godine. Svetsko prvenstvo. Nova šansa za titulu. Nova šansa da ispuni obećanje koje je dao svom ocu. Na tom putu morao je u finalu da pobedi jednog od najboljih svih vremena, Ronija O’Salivena. Gubio je 8:3. pa 10:5. Nije delovalo dobro. Malo ko je verovao u preokret. Ipak Selbi je uspeo da uradi ono u čemu je najbolji. Da igra najbolji snuker kada je najpotrebnije. Da bude uporan i da traži svoju šansu. Na kraju, rezultat toga je bila titula svetskog šampiona. Pobeda u finalu rezultatom 18:14.

„ Svome ocu sam obećao pre nego što je preminuo da ću sigurno postati šampion sveta, samo je pitanje vremena. Taj dan je došao“ , kroz suze je ovo rekao Mark Selbi nakon završetka velikog finala. Ovaj uspeh je ponovio i prethodne godine i tako postao jedan od šetorice igrača koji su osvajali svaki od  trofeja „Tripl krune“ barem dva puta.

“ On poseduje mirnoću u svojoj igri, čak iako stvari ne idu kako treba. Sve to nekako stavi u drugi plan i prosto nastavlja da deluje optimistično. Igra kao da se rezultat ne računa. Ako želite da naučite mlade igrače kako treba da igraju, onda im recite da ne gledaju rezultat, da ne brinu kako njihov protivnik igra, samo da gledaju naredni frejm, kao optimistični start, čak iako ne ide sve kako treba. To radi Mark Selbi i zato je najbolji na svetu”- izjava koju je dala još jedna legenda ovog sporta Stiv Dejvis.

Kada se podvuče crta Selbi je već sada sebe svrstao u najbolje igrače snukera u istoriji ovog sporta. Trofeji o tome svedoče. Sve što može da učini je da nastavi u istom stilu i da pokuša da već na narednom Svetskom prvenstvu u maju mesecu odbrani trofej koji je osvojio prošle godine.

Nadimak Marka Selbija je „Šaljivdžija iz Lestera“, ali kako je Denis Tejlor rekao:“Mark je sjajan momak koji voli da se šali kada ste sa njim u društvu. Ali nije šaljivdžija kada je za stolom i kada se takmiči protiv vas“.

Šaljivdžija iz Lestera. Mark Selbi. Najbolji na svetu. Jedan od najboljih ikada.

Vladimir Janković

Snuker savez Srbije