Raport - Đura će im oprostiti što ih je tukao...
Autor: Boris Jovanović
utorak 10.11.2015.
10:52
Izvor: Sportske.net
Ponižavanje igrača ispod tribine nije, kao što tvrdi Ljubinko Drulović, srpski specijalitet. Ali, Srbija, Italija ili Tunguzija, problem je uvek isti, "navijači" su se osetili bitnima...
partizan.rs
Povezane vesti
Kada društvo proglasite za utočište ponavljača i loših đaka, jasno je da će, pre ili kasnije, oni oteti dnevnik i sami sebi pisati ocene.
Srpski fudbal je dugo u tom zavisničkom odnosu od huliganske batine, to se pretvorilo u "Stokholmski sindrom", žrtva se divi krvniku.
Svedočenja nekih fudbalera pokazuju da se ta "ljubav" između mutnih što žive od kluba i one nevine dece na terenu rađa na inicijativu igrača.
Oni su ti koji jure za "navijačkim idolima" kao u urnebesnom skeču, oni žele da se slikaju kraj svojih junaka. Znate da klinci posle utakmica u srpskom fudbalu ne traže autogram od fudbalera, već od navijača? E, ta vrsta divljenja je prisutna između igrača i "pevača".
Takav fudbalski incest završava loše, raportom ispod tribine, prećutkivanjem i aminovanjem od strane čelnika, nikada ne znaš kad će ti prljava motka zatrebati, a ne bi baš da osetiš njen kraj na sopstvenim leđima.
Igrači ne dolaze dobrovoljno pod tribinu, strah ne može da bude legitiman motiv za pristajanje na poniženje.
Jer, ono je upravo to, navijačke grupe, ili bolje da ih nazovem "firmama" nisu bankari, niti određuju uslove kredita. Ne postoji hipoteka na emociju, niti licenca za podršku klubu.
Nije to nastalo preko noći, niti je srpska ekskluziva, ovakva estradna iživljavanja viđaju se u Italiji i u još nekim zemljama koje su streljale fudbal zabijanjem glave u pesak.
Nikada neću zaboraviti priču Paola Maldinija od koga je neka golobrada bitanga tražila "da se izvini" posle onog epskog poraza u Istanbulu od Liverpula. Jasno, delikvent je dobio odgovor kakav zaslužuje, pa je Paolo zvižducima sa južne tribine "San Sira" odšetao u legendu.
Nije zaboravio da pomene da je ponosan što je toliko različit od "njih", neformalne grupe koja je sebi dodelila institucionalna ovlašćenja. Samo, oni su i dalje tu, truju na "Curvi Sud", a za njega je Milan zabranjena teritorija.
U tome je problem, ne u njima, već osećaju da su bitni. U Srbiji, Italiji, Tunguziji, svejedno.
Sad, neka moralna gromada će primetiti da fudbaleri ne moraju da pristanu na takav odnos.
Pa ne, ali ni kasirka ne mora da radi za 15 000 mesečno, to je uzročno-posledični odnos, moranje.
Jer, ta deca čekaju da ih prebace preko granice, oni su neka vrsta migranata na rođenom terenu, nevoljni prolaznici na putu za bolje.
Nije lako preskočiti tu žicu, ako me razumete. Tešiš se da je još i dobro, dok ovi sa druge strane ne preskoče ogradu.
Tada će Đura oprostiti igračima što ih je tukao...
Srpski fudbal je dugo u tom zavisničkom odnosu od huliganske batine, to se pretvorilo u "Stokholmski sindrom", žrtva se divi krvniku.
Svedočenja nekih fudbalera pokazuju da se ta "ljubav" između mutnih što žive od kluba i one nevine dece na terenu rađa na inicijativu igrača.
Oni su ti koji jure za "navijačkim idolima" kao u urnebesnom skeču, oni žele da se slikaju kraj svojih junaka. Znate da klinci posle utakmica u srpskom fudbalu ne traže autogram od fudbalera, već od navijača? E, ta vrsta divljenja je prisutna između igrača i "pevača".
Takav fudbalski incest završava loše, raportom ispod tribine, prećutkivanjem i aminovanjem od strane čelnika, nikada ne znaš kad će ti prljava motka zatrebati, a ne bi baš da osetiš njen kraj na sopstvenim leđima.
Igrači ne dolaze dobrovoljno pod tribinu, strah ne može da bude legitiman motiv za pristajanje na poniženje.
Jer, ono je upravo to, navijačke grupe, ili bolje da ih nazovem "firmama" nisu bankari, niti određuju uslove kredita. Ne postoji hipoteka na emociju, niti licenca za podršku klubu.
Nije to nastalo preko noći, niti je srpska ekskluziva, ovakva estradna iživljavanja viđaju se u Italiji i u još nekim zemljama koje su streljale fudbal zabijanjem glave u pesak.
Nikada neću zaboraviti priču Paola Maldinija od koga je neka golobrada bitanga tražila "da se izvini" posle onog epskog poraza u Istanbulu od Liverpula. Jasno, delikvent je dobio odgovor kakav zaslužuje, pa je Paolo zvižducima sa južne tribine "San Sira" odšetao u legendu.
Nije zaboravio da pomene da je ponosan što je toliko različit od "njih", neformalne grupe koja je sebi dodelila institucionalna ovlašćenja. Samo, oni su i dalje tu, truju na "Curvi Sud", a za njega je Milan zabranjena teritorija.
U tome je problem, ne u njima, već osećaju da su bitni. U Srbiji, Italiji, Tunguziji, svejedno.
Sad, neka moralna gromada će primetiti da fudbaleri ne moraju da pristanu na takav odnos.
Pa ne, ali ni kasirka ne mora da radi za 15 000 mesečno, to je uzročno-posledični odnos, moranje.
Jer, ta deca čekaju da ih prebace preko granice, oni su neka vrsta migranata na rođenom terenu, nevoljni prolaznici na putu za bolje.
Nije lako preskočiti tu žicu, ako me razumete. Tešiš se da je još i dobro, dok ovi sa druge strane ne preskoče ogradu.
Tada će Đura oprostiti igračima što ih je tukao...
17 Komentara
ppera 1
Ne kaže se 'prljava motka', nego 'fekalno obrađena motka'... :-)
Dragan Tomovski
Izvanredan text....bravo za autora.
gosfkcz
Hmmm...
Grobari Kanada
sve dok su placeni navijaci na tribini, tu ljubavi nema..
baldekeita
Da li sam ja jedini koji je primetio da je u nasoj delegaciji u avionu za Bilbao bilo i nekoliko lica sa tribine sa podebljim dosijeima?Da li je moguce da stede na svima i svemu,ali besplatno putovanje za huligane je normalna stvar!?
Prevrcem se u grobu!
moraju da idu zna se zasto brate. neki od njih objavljaju poslove telohranitelja cak i bozinovu po gradu
baldekeita
Upravo taj na koga mislis ima najvece povlastice.
Lasana
Zato ovi iz Zagreba i bojkotuju Mamica...pa nije covek lud da placa put na Island, Kazahstan, Estoniju za 200 navijaca, pa to ce ga izaci 100 hiljada eura. nGrobari su postali najobičniji plaćenici, ponekad kazu uprava napolje i to je to a nisu stali u odbranu Stanojevica i Krstajica kad je trebalo a da je Stanoje ostao, Paritzan bi garantovano igrao LŠ sve ove godine.nZato oni treba da ćute, ne ovi poluamataeri od igraca.
REVOLT SEMPRE PER TE
* legendama
bagra
tacno je to sto si napisao, ali fudbaleri partizana ne treba da idu na raport, nego navijaci treba da ih sve redom isprebijaju, naravno ne sala ilica, ali ove ostale da. Ti isti navijaci dodju u pionir, pa kada kk izgubi, ne ide nikome na raport, jer se vidi da su dali sve od sebe, a ovi slepci, u stvari najobicniji amateri, se raspadaju po terenu, 2 pasa ne mogu da sastave, plus ih boli uvo, momci se slikaju na klupi i tvituju! Mucenici!nNaravno i uprava u isti kos sa igracima!
REVOLT SEMPRE PER TE
Cuj, od Maldinija to da zatraze, a covek onakva gromada i legenda nad legendam, jos je dao i gol u finalu u prvom minutu meca! Problem je u tome sto ovi navijaci Partizana, a bogami i Milana, ne zele dobro klubu bezuslovno, a svi znamo koji su njihovi uslovi za podrsku! Lepa slika:-D
Dača
Ovoj sadašnjoj upravi podršku je pružio i Dule Vujošević a one koji skandiraju protiv iste nazvao pučistima. Što se same tribine tiče, južnom upravljaju plaćenici i oni se ne bune, njima je sve ok.
REVOLT SEMPRE PER TE
Cekaj, to sa pucistima je bilo tamo pre nepune cetiri godine sa proslom upravom i Djuricem, a sta god da je radio, Vujosevic je radio da zastiti klub- ne mogu potpuno da mu zamerim jer je gledao da dobije neke pare od FK, a kad je bila ona frka sa Stanojevicem i Krstajicem, ocigledno je znao nesto vise jer je menadzerska sprega ta koja je doprinela da se tako odredi u toj situaciji. Sa jedne strane politika, sa druge braca, kumovi i ostali tazbinsko-srodnicki odnosi...
jv
Nije samo u Partizanu, u mojoj Zvezdi je to najvise bilo izrazeno u vreme Vladana Lukica kada su rezultati bili ocajni, uprava nas je zaduzila 24 miliona za 2 godine, a upravi se davala podrska dok su igraci postrojavani.