Ma, koga briga...

Presuda našem fudbalu je jasna, ne ona iz UEFA, ona će biti posledica lobiranja, komisija, švajcarskih činovnika, klanova koji će meriti opasnost po glasove na sledećim izborima. Nionski fudbal je politika, uz sve licemerje kojim je natopljena mantra da se mora proterati iz igre i odlučivanja o istoj.

Dakle, ne govorim o tome šta će biti za zelenim stolom, promašujemo poentu.

Mi smo meč sa Albanijom proglasili za utakmicu godine, napunili stadion koji zvrji prazan iz ciklusa u ciklus iz horor razloga, mi se MERIMO sa njima.

Naš fudbal, dronjav kakav jeste, ipak nije albanski bunker. Jer, ko je mogao, od njih zaigrao je za Švajcarsku, prosto patriotizam ustukne pred stomakom i to je za ove balkanske državice sasvim u redu. Ovde su reči krupne, ali se delo začas pretvori u Aladinovu lampu ličnog interesa.

U Srbiji 2014. ljude na stadion ne bi mogli da privuku ni Brazil i Argentina, ali hrle na "spektakl" sa Albanijom.

Ljudi, moja generacija nije stvarala društvo koje će ličiti na albansko, mi se nismo nadali da će naša deca slušati istu muziku kao albanska, mi smo iskali bolje. I nismo imali ništa protiv da nas komšije iz bunkera dostignu, svako zaslužuje sreću, samo ovo je ravnanje u bedi, moralnoj i svakoj drugoj, nikako u dobru.

Pa taj grobarski nesrećni Fljamurtari i Sokol Kušta su sinonim za najveći neuspeh Partizana, ne zbog toga što je neko mrzeo Albance osamdesetih, već jer je tamošnji fudbal egzotika.

To što aerodrom u Tirani čeka svoje kao heroje može da te nervira dragi moj čitaoče, ili može da ti se gadi, neko slavi prekid utakmice kao pobedu. I na malom fudbalu kad se posvađaš na terminu igra se do kraja, stvari moraju da se reše brojevima, nikako utiscima i naknadnom interpretacijom. Jeste, suludo je radovati se tome što utakmica nije završena.

Ali, Albance fudbal zanima kao Srbe tekvondo, ok, pobedi se i svi se naložimo, ali sutra vest iz tog sporta drhti kao prut hoće li završiti u novinama pre boćanja.

To da će fudbal iskoristiti za druge stvari je, ne nešto čega se ozbiljni narodi plaše, već što preduprede. Spreče na sve načine, makar tako što će igrati bez publike, ako ne može drugačije, ili utakmicu preseliti na Grenland. Ja i dalje verujem da je moj narod bolji od onoga "ako ne možeš da ga pobediš, ti mu se pridruži", odnosno "prihvati njegova pravila igre, možda ti se posreći da odneseš pobedu".

Hoćete li se takmičiti sa podjednako nesrećnim komšijom u tome čija creva lepše krče? Samo napred, pošto ste se trkali u tome ko će čijoj himni glasnije zviždati, ko će pozivati na pokolj i širiti mržnju u igri kojoj je motiv radost.

Ako se taj revanš bude, ne daj Bože, igrao u Tirani, iste ove poruke čućete sa onih sivih tribina, isti poziv da se Srbin zaljulja na vrbi, i isti aplauz sa ove strane zida ako bi "dron na srpsko navođenje" pravio "osmice" iznad stadiona. Mene to boli, neću da budem isti, to je presuda, i tu nema nikakvog "ali".

Tačno je, Albanci su želeli ovo, jer od fudbala ne očekuju ništa. Nikada ništa nisu ni dobili, pa je ta situacija podnošljiva.

Ali, mi?

Da li smo mi zamišljali da će 2014. u Srbiji neko Albaniju tretirati kao protivnika koji vredi više od tri boda što ih upišeš kad se kuglice zavrte?

Da je ovo normalna zemlja, FSS bi za takvog rivala spustio cene "za vojnike, učenike odlikaše i dame", kako bi napunio tribine. Ovde nisu ni morali da zovu, niti da snimaju one grozomorne reklame iz sovjetskog doba. Oni što nikada ne dolaze su otišli u Humsku. Zbog toga što ih ne zanima fudbal, oni su dekor jadne provokacije.

I što reče jedan pametan čovek sinoć u onom gnoju što je pokuljao društvenim mrežama, na kojima jedni krive Srbe, a drugi na fejsu oslobađaju Skadar: "Nije pitanje šta će svet reći, ovo je loše po nas".

Da, ovo je lepra za naše društvo, za nadu da ćemo se iskobeljati iz gliba premalih očekivanja od života.

Niste vi krivi, naučili su vas da svet funkcioniše kao Paralija. Ono, ringišpil je jeftin, a more baš i ne mora da bude plavo i prozirno.

Isključite aparate, makar se niko neće pretvarati da mu je stalo...