Potresna priča Nađe Higl

Nađa Higl, svetska šampionka na 200 metara prsno iz Rima, danas je u potpunosti nestala iz bazena, posvetila se porodici, ali nikako nije očekivala da će je zadesiti bolest koja je neizlečiva.

"Od šestog razreda osnovne, kada sam operisala krajnike, pa do trudnoće, moj zdravstveni karton je bio prazan. Hiljadu puta sam se zapitala da li je moguće da se ovako nešto desi osobi koja je živela zdravim, sportskim načinom života? Ne postoje pravila u životu koja nam garantuju da ćemo biti živi i zdravi ako živimo zdravo. Ja sam teško podnela činjenicu da ću do kraja života morati da pijem lekove i da će postojati periodi u kojima ću morati da idem na biološke terapije i da ležim u bolnici", piše Nađa na svom sajtu.

O čemu se radi?

Nađa je prvu trudnoću iznela savršeno, ali je u drugoj došlo do problema. Nivo gvožđa u 6. mesecu trudnoće je bio nizak, što je povezivano sa različitim stvarima koje su se dešavale u tom periodu. Ipak, u osmom mesecu je saznala da se radi o pankreatitu.

Nakon carskog reza muke su tek počele.

"Naime, tokom čitave trudnoće sam imala krvave stolice koje smo povezivali sa hemoroidima, međutim nije bilo tako. U toalet sam trčala 20-30 puta dnevno, i za nedelju dana sam izgubila 10 kg.

Konstatovano je da sam zaradila klostridiju, međutim i nakon duge terapije, odlazak u toalet je postao svakodnevnica. Na nagovor kume, otišla sam na kolonoskopiju, gde su, čim su malo zašli u crevo, videli o čemu se radi jer je crevo bilo u katastrofalnom stanju", piše na njenom sajtu.

Dakle, nije dobro.

"Dijagnostikovan mi je ulcerozni colitis, bolest debelog creva. U prvi mah sam bila užasnuta što je to autoimuna bolest koja će me pratiti do kraja života. Počela sam sa terapijom, i nadala se poboljšanju, ali nakon nekog vremena sam opet pala jer nije bilo napretka.

Moja borba i dalje traje, još uvek nisam ušla u remisiju, ali imam dva najlepša motiva za borbu.

"Iako zbog bolesti nisam uspevala da se izborim sa dve male bebe, bila sam srećna što imam priliku da ozdravim i da ih gledam kako rastu. Zahvalna sam što je u pitanju bolest koja može da se kontroliše i sa kojom može da se normalno živi kad se uvede u stanje remisije.

Ja sam na putu ka tome i nadam se da ću uz pomoć biološke terapije doći do rezultata", završila je Nađa svoju ispovest.