NATO uzrok potresa u crnogorskom sportu!
Autor: Boban Filipović
subota 13.06.2015.
19:17
Izvor: Sportske.net
Odbojkašica Ksenija Ivanović je žestoko reagovala na stav košarkaša Suada Šehovića da bi Crna Gora zbog Ukrajine trebalo da hitno se pridruži Severnoatlanskom paktu.
intermagazin.rs
Povezane vesti
Blog košarkaša podgoričke Budućnosti i repezantacije Crne Gore imao je snažan odjek, a jednu od glasnijih kritika povodom istog izrekla je crnogorska odbojkašica Ksenija Ivanović.
Ona se Šehoviću čudi što je u prvi plan istakao loše iskustvo koje je imao u Ukrajini iako je boravio u Kijevu, na preko 200 kilometara daleko od ratne zone, naspram bombardovanja Murina od strane NATO pakta 1999. godine, koje je svega 30-ak kilometara udaljeno od njegovog rodnog Bjelog Polja.
Zamera mu i što je kao kapiten košarkaške reprezentacije nematnuo svoj lični stav ostalima, kao što se slikao sa NATo zastavom.
Pismo Ivanovićeve prenosimo vam u celosti:
Listajući dnevnu štampu, zapala mi je za oko Vaša slika pored zastave NATO pakta, koja u meni budi suprotna osećanja jer sam, kao što ste Vi imali to loše iskustvo i strah za bezbednost u Ukrajini, i ja sam imala neuporedivo lošije, tragično iskustvo, ovde u Crnoj Gori 1999. godine, što me je navelo da reagujem na Vaš tekst.
Poštujem Vaše pravo da imate stav, ali u najmanju ruku čudi da ste se potpisali kao kapiten reprezentacije što javnosti nameće dilemu da li i ostatak nacionalnog tima deli vaše mišljenje.
Navodite da ste imali loše iskustvo u Ukrajini gde ste strahovali za vašu bezbednost zbog dešavanja u istočnom delu te zemlje, na udaljenosti od nekih 200 kilometara od Kijeva, pa je važno postaviti pitanje: da li ste se osećali ugroženo kada je taj isti NATO na 30 kilometara od Vašeg Bijelog Polja sejao smrt, tu, u Murinu?
Kažete da ste se 2013. godine vratili u Crnu Goru kako biste sklonili Vašu porodicu od bezbednosnih rizika u Ukrajini, pa se pitam, poštovani kapitenu, šta biste rekli roditeljima Olivere Maksimović i Julije Brudar koje su roditelji isto tako sklonili sa Kosova u Murino, računajući da NATO savez neće bombardovati tu varošicu. Ipak jesu: usred dana, neposredno nakon završene školske nastave, tokom pazarnog dana, u momentu kada se najviše ljudi nalazilo u okolini i na mostu koji je bio meta bombardovanja.
Šta biste rekli roditeljima Miroslava Kneževića kojem biste, s obzirom na njegove sportske talente, možda baš Vi bili kapiten (ili on Vama?!) u reprezentaciji jer je on, da Vas podsetim, rođen dve godine pre Vas? Ubijen je na mostu.
Šta biste rekli porodicama Milke Kočanović i Vukića Vuletića, kako im objasniti da je jedan tako miroljubivi savez učinio da odrastaju bez podrške svojih najbližih?
Šta biste rekli mojim ujacima i mojoj majci, kojima je 30. aprila 1999. godine, u Murini, ubijen otac?
Šta biste rekli meni, čiji je pokojni đed, strahujući za našu bezbednost u Podgorici tražio od majke da nas pošalje u Murino, kako bismo se zaštitili od bombardovanja? Ona, srećom, nije stigla da ga posluša.
Kao što vi, kako vidim, dobro pamtite lepote Kijeva, tako i ja pamtim lepotu Murine, starokamenog mosta i hotela pored mosta u kojem je radio moj deda, Mano, a ispred koga me je svakog raspusta dočekivao.
Od svega navedenoga od 30. aprila 1999. više nema ni starog murinskog mosta, ni hotela, ni mog dede, ni ostalih pet nevinih žrtava, a sve zasluge za to idu, kako Vi kažete „timu bez alternative, NATO-u”.
Umesto svega toga ostala je jedna spomen česma sa šest fotografija nevino stradalih, koja nas seća na taj dan.
Iako sve ovo pišem iz ličnog iskustva, isti stav bih imala i da nam se Murino nije dogodilo jer širom sveta postoje stotine Murina i stotine hiljada Olivera, Julija i Miroslava…
S obzirom da ste profesionalni sportista, baš kao i ja, trebalo bi da znate da svaka medalja ima dve strane, tako i medalja NATO pakta ima mnogo mračniju stranu o kojoj Vi ne pišete.
Murino je tek delić te strane.
Od nas, kao profesionalnih sportista, očekuje se da propagiramo sport, zdrav način života te da ne stvaramo podele, već da se na sportskom terenu, fer igrom, borimo za grb naše države. Imajući u vidu da smo uzori velikom broju dece i mladih – treba da ih usmeravamo ka tome da biju bitke na sportskim terenima, a ne pod okriljem vojnih saveza, bilo koje vrste”.
Ona se Šehoviću čudi što je u prvi plan istakao loše iskustvo koje je imao u Ukrajini iako je boravio u Kijevu, na preko 200 kilometara daleko od ratne zone, naspram bombardovanja Murina od strane NATO pakta 1999. godine, koje je svega 30-ak kilometara udaljeno od njegovog rodnog Bjelog Polja.
Zamera mu i što je kao kapiten košarkaške reprezentacije nematnuo svoj lični stav ostalima, kao što se slikao sa NATo zastavom.
Pismo Ivanovićeve prenosimo vam u celosti:
Listajući dnevnu štampu, zapala mi je za oko Vaša slika pored zastave NATO pakta, koja u meni budi suprotna osećanja jer sam, kao što ste Vi imali to loše iskustvo i strah za bezbednost u Ukrajini, i ja sam imala neuporedivo lošije, tragično iskustvo, ovde u Crnoj Gori 1999. godine, što me je navelo da reagujem na Vaš tekst.
Poštujem Vaše pravo da imate stav, ali u najmanju ruku čudi da ste se potpisali kao kapiten reprezentacije što javnosti nameće dilemu da li i ostatak nacionalnog tima deli vaše mišljenje.
Navodite da ste imali loše iskustvo u Ukrajini gde ste strahovali za vašu bezbednost zbog dešavanja u istočnom delu te zemlje, na udaljenosti od nekih 200 kilometara od Kijeva, pa je važno postaviti pitanje: da li ste se osećali ugroženo kada je taj isti NATO na 30 kilometara od Vašeg Bijelog Polja sejao smrt, tu, u Murinu?
Kažete da ste se 2013. godine vratili u Crnu Goru kako biste sklonili Vašu porodicu od bezbednosnih rizika u Ukrajini, pa se pitam, poštovani kapitenu, šta biste rekli roditeljima Olivere Maksimović i Julije Brudar koje su roditelji isto tako sklonili sa Kosova u Murino, računajući da NATO savez neće bombardovati tu varošicu. Ipak jesu: usred dana, neposredno nakon završene školske nastave, tokom pazarnog dana, u momentu kada se najviše ljudi nalazilo u okolini i na mostu koji je bio meta bombardovanja.
Šta biste rekli roditeljima Miroslava Kneževića kojem biste, s obzirom na njegove sportske talente, možda baš Vi bili kapiten (ili on Vama?!) u reprezentaciji jer je on, da Vas podsetim, rođen dve godine pre Vas? Ubijen je na mostu.
Šta biste rekli porodicama Milke Kočanović i Vukića Vuletića, kako im objasniti da je jedan tako miroljubivi savez učinio da odrastaju bez podrške svojih najbližih?
Šta biste rekli mojim ujacima i mojoj majci, kojima je 30. aprila 1999. godine, u Murini, ubijen otac?
Šta biste rekli meni, čiji je pokojni đed, strahujući za našu bezbednost u Podgorici tražio od majke da nas pošalje u Murino, kako bismo se zaštitili od bombardovanja? Ona, srećom, nije stigla da ga posluša.
Kao što vi, kako vidim, dobro pamtite lepote Kijeva, tako i ja pamtim lepotu Murine, starokamenog mosta i hotela pored mosta u kojem je radio moj deda, Mano, a ispred koga me je svakog raspusta dočekivao.
Od svega navedenoga od 30. aprila 1999. više nema ni starog murinskog mosta, ni hotela, ni mog dede, ni ostalih pet nevinih žrtava, a sve zasluge za to idu, kako Vi kažete „timu bez alternative, NATO-u”.
Umesto svega toga ostala je jedna spomen česma sa šest fotografija nevino stradalih, koja nas seća na taj dan.
Iako sve ovo pišem iz ličnog iskustva, isti stav bih imala i da nam se Murino nije dogodilo jer širom sveta postoje stotine Murina i stotine hiljada Olivera, Julija i Miroslava…
S obzirom da ste profesionalni sportista, baš kao i ja, trebalo bi da znate da svaka medalja ima dve strane, tako i medalja NATO pakta ima mnogo mračniju stranu o kojoj Vi ne pišete.
Murino je tek delić te strane.
Od nas, kao profesionalnih sportista, očekuje se da propagiramo sport, zdrav način života te da ne stvaramo podele, već da se na sportskom terenu, fer igrom, borimo za grb naše države. Imajući u vidu da smo uzori velikom broju dece i mladih – treba da ih usmeravamo ka tome da biju bitke na sportskim terenima, a ne pod okriljem vojnih saveza, bilo koje vrste”.
9 Komentara
Milos Popovic
To je sve tacno ! Ali mi Crno Gorci tacnijie Srbi iz Crne Gore moramo takodje znati da smo najveci Srbi medju Srbima, a ne da se stidimo svojega porekla i ovako se brukamo pustajuci da nam politicari brisu istoriju i namecu nove indentitete.
indija durot
Pa sto ste pustili
Gorčilo
Bravo Ksenija! Ja sam iz Crne Gore i protiv sam NATO-a! Da je sreće da se o tome ne komentariše na portalima sportske sadržine i što je još važnije da se sportisti ne uključuju u ovakve kampanje, jer svjedok sam da se u Crnoj Gori vodi jedna agresivna kampanja da je Nato Bogom dan za nas i neki ovdašnji sportisti su uključeni u tu prljavu kampanju što je za moj pojam dno dna. Stoga moramo reagovati na stavove ovakvih maloumnika kao što je ovaj dotični gospodin (ako se tako može nazvati).
Alexander Stonsky
Malo kasnite ali poruka je jasna. I mi koji zivimo u CG trpimo veliku NATO propagandu, koja je veoma ofanzivna.
Milan Mihajlovic
Neka mu je rekla. Alal joj vera!
Don Andres
svaka cast..
-Fear The Beard #13-
Nikad u NATO!
realandecko1989
dobro mu je rekla, ali ja ipak mislim da mu je neko platio da to kaze
ale fcv
Bravo Ksenija!