Premijer Liga: Deveti vikend
Autor: Miloš Marković
ponedeljak 27.10.2014.
11:37
Izvor: Sportske.net, Vuk Bošković
Naš prijatelj, Vuk Bošković, donosi vam pregled devetog kola Premijer Lige, svoje viđenje najzanimljivijih događaja u najatraktivnijoj fudbalskoj ligi na svetu.
Beta/AP Photo/Jon Super
Povezane vesti
ČELZI JE POBEDIO 1-1
Derbi mečevi su užasno bitni za popularnost Premijer Lige.
Najveći klubovi i najveći igrači su na terenu, kvalitet fudbala je najbolji, utakmice često mogu da budu fenomenalno uzbudljive i gledanost je najveća, jer navijači svih klubova gledaju (neki gledaju samo iz mržnje). Svaki derbi meč u Premijer ligi je kao neko mini finale kupa u kome je važnije pobediti nego u ostalim, „običnim“ mečevima.
Ali takođe, derbi mečevi su gotovo potpuno nebitni za osvajanje titule. Ili bi barem trebalo da budu.
Ako su „pobede u derbi mečevima“ važan deo vašeg plana za osvajanje lige, nešto mnogo nije u redu sa vašim planom. Murinjo to zna i zato je toliko uspešan. Čelzi je ove sezone izgubio samo četiri boda. 1-1 prvo protiv Sitija, i juče protiv Junajteda. Oba puta u gostima. I oba puta su bili bliži pobedi od protivnika. Čak su i oba meča ličila jedan na drugi. Napeto prvo poluvreme sa nekoliko šansi, nakon čega Čelzi preuzima kontrolu, postiže gol i zatvara meč, samo da bi trenuci dekoncetracije i nasumičnosti fudbala sprečili pobedu. Razumna kritika ovde je „Murinjo je trebalo da juri drugi gol“, ali opet, zašto bi to radio? Utakmica protiv npr. Stouka u gostima je mnogo bitnija od ove juče: pobediti kada to treba da uradiš (što Čelziju nije uvek uspevalo, zbog čega je i izgubio titulu). Derbi mečeve je najvažnije ne izgubiti.
Što se tiče „Učitelj vs Učenik“ narativa kojim su se svi bavili cele prošle nedelje, ispostavio se i više nego tačan.
Van Gal je jako lepo postavio svoj tim, tako da razbije fluidnost Čelzija. Felaini je konačno dobio svoju svrhu. Učitelj je verovatno trebalo da ode sa 1-0 na poluvreme, ali pošto nije, Učenik se pregrupisao, približio linije, sabio prostor i preuzeo loptu i utakmicu. Golovi su bili kopije jedan drugog: proistekli su iz toga što ne postoje „tajm auti“ u fudbalu. Matić je poslužio kao mamac za Felainija, koji je trebalo da preuzme Drogbu kada je postalo jasno da Matić neće ići na loptu, ali nije stigao/mogao/shvatio i to je stvorilo izolaciju u kojoj Rafael protiv Drogbe nije mogao ništa: kao kada plejmejker čuva centra pod košem. Felaini je dobio svoju osvetu pri golu Junajteda. Ivanovićev crveni (dobijen zbog akumulacije sitnih, taktičkih faulova i konstantnog lajanja na sudiju) je stvorio ozbiljan problem u markiranju.
Najbolja šansa za Čelzi je bila da Di Marija, kao i tokom celog meča, pošalje lošu loptu. Ali on je pogodio Felainijevu mikrofonku. Sa „tajm-autima“ i Učenik i Učitelj bi mogli da se prilagode, ali kada se dvojica menadžera tako dobro poznaju, do te mere da se praktično potiru, ovakvi trenuci su jedino što može da stvori razliku između njih. Junajtedu i Van Galu je bod mnogo bitan u stvaranju tima, ali i praktično potvrđuje ono što smo već svi znali: oni se neće boriti za titulu. Murinjo je sa druge strane, prevazišao svog učitelja. Van Gal i dalje igra na pobedu. Murinjo je od njega preuzeo sve što je dobro, a onda unapredio za još jedan korak: postaviti celu stvar tako da je i nerešeno pobeda.
SITIJEVI PROBLEMI
Najveći gubitnik meča na Old Trafordu je Siti.
Da, Čelzi im je pobegao samo bod, umesto sva tri, ali sada mančesterski derbi ove nedelje dobija novi značaj za oba tima. Junajted će biti ohrabren rimejkom „Fergijevog vremena“ sinoć, a Siti mora da vadi fleke koje je napravio za vikend protiv Vest Hema. Ponekad izgleda kao da sve probleme koje imaju, sami prave. Već tri godine ne mogu da nađu partnera za Kompanija iako su potrošili mnogo novca na tu poziciju (a ni Kompani ne igra nešto preterano dobro već neko vreme). Pelegrini je iz nekog razloga od kada je došao u hladnom ratu sa Hartom i kao da svake nedelje traži izgovor da ga stavi na klupu. Džangrizavost i nezainteresovanost Jeje Turea je hronična.
Aguero nikada nije 100% zdrav. Silva iz nekog razloga i dalje igra po strani iako je uvek bolji kroz sredinu (što je i jedini gol Sitija pokazao). Uvek ima „nešto“ sa ovim timom. Dve titule u tri godine i opšti utisak je da su mogli i morali više. Ako isti utisak bude i posle meča sa Junajtedom, umesto borbe za titulu sa Čelzijem, do kraja sezone će verovatno morati da se bore da ih Junajted, Liverpul, Arsenal (i Sautmepton i Vest Hem) ne uvuku u igru „muzičkih stolica“ za tri mesta koja vode u Ligu Šampiona.
ZONA ISPADANJA
Sanderlend se brani kao tim na PS4 koji kontroliše početnik i verovatno je trebalo da ispadne prošle sezone (i sezone pre toga).
Oni su nova reinkarnacija Vigana koji je nekoliko godina za redom igrao loše cele sezone da bi se onda postali nepobedivi u poslednjih mesec dana. Ali ta priča se završila tako što je Vigan ispao. Isto će se desiti i Sanderlendu, i to verovatno ove godine. Pitanje je ko će im se pridružiti. Saznaćemo kakav je KPR kada postave novog menadžera, pošto Rednap možda ni vikend neće sačekati, ali već znamo nešto o Lesteru i Barnliju: pali su na žvaku o tome „kako treba igrati“. Umesto da urade ono što je logično i praktično za nove timove u ligi sa ograničenim budžetima i ograničenim talentom: da budu čvrsti, oštri, zatvoreni i toliko uvežbani u prekidima da svaka odbrana u ligi strepi kada treba da brani njihov korner, oba tima su odlučila da treba da igraju „pozitivno“. To će im doneti tapšanje po ramenu od strane svih, ali ne i opstanak u ligi.
Dovoljno je da pogledaju Blekpul. Oni su bili „hit“ pre tri godine u Premijer Ligi. Sada su zakucani u „Čempionšipu“ i nemaju dovoljno igrača da popune klupu.
FERGUSONOVA KNJIGA
Prošle nedelje je izašlo drugo, dopunjeno izdanje Fergusonove autobiografije.
U njemu, Ferguson kao da Pontiju Pilatu daje lekcije iz higijene ruku: nije sam odabrao Mojesa, o njegovom otkazu je saznao iz novina, tokom cele sezone je držao distancu i davao je savete samo kada je pitan. Neke tvrdnje izgledaju više, neke manje uverljivo, ali opšti utisak je da Ferguson ne želi da ima ikakve veze sa prethodnom sezonom Junajteda. I to je razumljivo. Ali izgleda nepotrebno.
Izbor Mojesa neće ukaljati njegov ugled i nasleđe. Bazbi je napravio mnogo veće probleme sa svojim naslednicima, pa je opet najveća legenda kluba. A Ferguson je uspešniji i od njega.
Derbi mečevi su užasno bitni za popularnost Premijer Lige.
Najveći klubovi i najveći igrači su na terenu, kvalitet fudbala je najbolji, utakmice često mogu da budu fenomenalno uzbudljive i gledanost je najveća, jer navijači svih klubova gledaju (neki gledaju samo iz mržnje). Svaki derbi meč u Premijer ligi je kao neko mini finale kupa u kome je važnije pobediti nego u ostalim, „običnim“ mečevima.
Ali takođe, derbi mečevi su gotovo potpuno nebitni za osvajanje titule. Ili bi barem trebalo da budu.
Ako su „pobede u derbi mečevima“ važan deo vašeg plana za osvajanje lige, nešto mnogo nije u redu sa vašim planom. Murinjo to zna i zato je toliko uspešan. Čelzi je ove sezone izgubio samo četiri boda. 1-1 prvo protiv Sitija, i juče protiv Junajteda. Oba puta u gostima. I oba puta su bili bliži pobedi od protivnika. Čak su i oba meča ličila jedan na drugi. Napeto prvo poluvreme sa nekoliko šansi, nakon čega Čelzi preuzima kontrolu, postiže gol i zatvara meč, samo da bi trenuci dekoncetracije i nasumičnosti fudbala sprečili pobedu. Razumna kritika ovde je „Murinjo je trebalo da juri drugi gol“, ali opet, zašto bi to radio? Utakmica protiv npr. Stouka u gostima je mnogo bitnija od ove juče: pobediti kada to treba da uradiš (što Čelziju nije uvek uspevalo, zbog čega je i izgubio titulu). Derbi mečeve je najvažnije ne izgubiti.
Što se tiče „Učitelj vs Učenik“ narativa kojim su se svi bavili cele prošle nedelje, ispostavio se i više nego tačan.
Van Gal je jako lepo postavio svoj tim, tako da razbije fluidnost Čelzija. Felaini je konačno dobio svoju svrhu. Učitelj je verovatno trebalo da ode sa 1-0 na poluvreme, ali pošto nije, Učenik se pregrupisao, približio linije, sabio prostor i preuzeo loptu i utakmicu. Golovi su bili kopije jedan drugog: proistekli su iz toga što ne postoje „tajm auti“ u fudbalu. Matić je poslužio kao mamac za Felainija, koji je trebalo da preuzme Drogbu kada je postalo jasno da Matić neće ići na loptu, ali nije stigao/mogao/shvatio i to je stvorilo izolaciju u kojoj Rafael protiv Drogbe nije mogao ništa: kao kada plejmejker čuva centra pod košem. Felaini je dobio svoju osvetu pri golu Junajteda. Ivanovićev crveni (dobijen zbog akumulacije sitnih, taktičkih faulova i konstantnog lajanja na sudiju) je stvorio ozbiljan problem u markiranju.
Najbolja šansa za Čelzi je bila da Di Marija, kao i tokom celog meča, pošalje lošu loptu. Ali on je pogodio Felainijevu mikrofonku. Sa „tajm-autima“ i Učenik i Učitelj bi mogli da se prilagode, ali kada se dvojica menadžera tako dobro poznaju, do te mere da se praktično potiru, ovakvi trenuci su jedino što može da stvori razliku između njih. Junajtedu i Van Galu je bod mnogo bitan u stvaranju tima, ali i praktično potvrđuje ono što smo već svi znali: oni se neće boriti za titulu. Murinjo je sa druge strane, prevazišao svog učitelja. Van Gal i dalje igra na pobedu. Murinjo je od njega preuzeo sve što je dobro, a onda unapredio za još jedan korak: postaviti celu stvar tako da je i nerešeno pobeda.
SITIJEVI PROBLEMI
Najveći gubitnik meča na Old Trafordu je Siti.
Da, Čelzi im je pobegao samo bod, umesto sva tri, ali sada mančesterski derbi ove nedelje dobija novi značaj za oba tima. Junajted će biti ohrabren rimejkom „Fergijevog vremena“ sinoć, a Siti mora da vadi fleke koje je napravio za vikend protiv Vest Hema. Ponekad izgleda kao da sve probleme koje imaju, sami prave. Već tri godine ne mogu da nađu partnera za Kompanija iako su potrošili mnogo novca na tu poziciju (a ni Kompani ne igra nešto preterano dobro već neko vreme). Pelegrini je iz nekog razloga od kada je došao u hladnom ratu sa Hartom i kao da svake nedelje traži izgovor da ga stavi na klupu. Džangrizavost i nezainteresovanost Jeje Turea je hronična.
Aguero nikada nije 100% zdrav. Silva iz nekog razloga i dalje igra po strani iako je uvek bolji kroz sredinu (što je i jedini gol Sitija pokazao). Uvek ima „nešto“ sa ovim timom. Dve titule u tri godine i opšti utisak je da su mogli i morali više. Ako isti utisak bude i posle meča sa Junajtedom, umesto borbe za titulu sa Čelzijem, do kraja sezone će verovatno morati da se bore da ih Junajted, Liverpul, Arsenal (i Sautmepton i Vest Hem) ne uvuku u igru „muzičkih stolica“ za tri mesta koja vode u Ligu Šampiona.
ZONA ISPADANJA
Sanderlend se brani kao tim na PS4 koji kontroliše početnik i verovatno je trebalo da ispadne prošle sezone (i sezone pre toga).
Oni su nova reinkarnacija Vigana koji je nekoliko godina za redom igrao loše cele sezone da bi se onda postali nepobedivi u poslednjih mesec dana. Ali ta priča se završila tako što je Vigan ispao. Isto će se desiti i Sanderlendu, i to verovatno ove godine. Pitanje je ko će im se pridružiti. Saznaćemo kakav je KPR kada postave novog menadžera, pošto Rednap možda ni vikend neće sačekati, ali već znamo nešto o Lesteru i Barnliju: pali su na žvaku o tome „kako treba igrati“. Umesto da urade ono što je logično i praktično za nove timove u ligi sa ograničenim budžetima i ograničenim talentom: da budu čvrsti, oštri, zatvoreni i toliko uvežbani u prekidima da svaka odbrana u ligi strepi kada treba da brani njihov korner, oba tima su odlučila da treba da igraju „pozitivno“. To će im doneti tapšanje po ramenu od strane svih, ali ne i opstanak u ligi.
Dovoljno je da pogledaju Blekpul. Oni su bili „hit“ pre tri godine u Premijer Ligi. Sada su zakucani u „Čempionšipu“ i nemaju dovoljno igrača da popune klupu.
FERGUSONOVA KNJIGA
Prošle nedelje je izašlo drugo, dopunjeno izdanje Fergusonove autobiografije.
U njemu, Ferguson kao da Pontiju Pilatu daje lekcije iz higijene ruku: nije sam odabrao Mojesa, o njegovom otkazu je saznao iz novina, tokom cele sezone je držao distancu i davao je savete samo kada je pitan. Neke tvrdnje izgledaju više, neke manje uverljivo, ali opšti utisak je da Ferguson ne želi da ima ikakve veze sa prethodnom sezonom Junajteda. I to je razumljivo. Ali izgleda nepotrebno.
Izbor Mojesa neće ukaljati njegov ugled i nasleđe. Bazbi je napravio mnogo veće probleme sa svojim naslednicima, pa je opet najveća legenda kluba. A Ferguson je uspešniji i od njega.
0 Komentara