Murinjov Čelsi – Vaš omiljeni fudbalski zlikovac

Ima tome više od decenije. Džon Teri je nasledio kapitensku traku od Marsela Desaija, već na startu svog kapitenskog staža impresionirao je Murinja, svog tutora, mentora, učitelja, prijatelja.

528 utakmica kasnije, čovek koji svoj profil i karakter koristi kako bi na terenu dešavanja usmeravao kako su to nekada činili Roj Kin, Patrik Vijera i Alan Širer, postao je kanal, provodnik preko koga Murinjov karakter dospeva na sam teren, u centar zbivanja.

Teri razume šta njegov menadžer želi.

Naravno, osim neosporno kvalitetnih igara, to uključuje i vatru na sudije, pritisak koji smo videli protiv Pari Sen Žermena nad arbitrom Kujpersom. Napujdao je Teri krdo beba na sudiju i Zlatana Ibrahimovića, na kraju dobio šta je i želeo.

Gvardiolina Barselona je znala da preteruje. Murinjov Inter sa Tijagom Motom u centru pažnje takođe, ali niko kao Serhio Buskets nije umeo da vas uveri u to koliko je bolan udarac koji je dobio.

Čelsi je tu negde, ima i sam Teri trenutaka kojima može da se pohvali. Zna to i Tom Hening Overbo najomraženija osoba plave porodice, koji je kasnije i priznao svoju grešku, rekao jasno i glasno da je upropastio londonski klub 2009. godine.

Zna i Čakir, nakon onog crvenog zbog isključenja zbog starta nad Sančezom tri godine kasnije, zbog čega Teri nije igrao u finalu Lige šampiona.

Odbijanje da se stvari sagledaju iz perspektive nezadovoljne javnosti samo pojačavaju animozitet. kapiten Čelsija je rezonova i onaj start Ibrahimovića, našao opravdanje u napadima na Kujpersa, čitali ste OVDE.

Ipak, Čelsi je u sredu preterao. Uspeo je da uvredi razum. Uspeva, čak i u trenucima kada imate toliko stvari na kojima mu se možete diviti. Grejem Sunes bi rekao da to nije 'engleski manir', ali tradicionalni sportski integritet je odavno izbledeo.

Pobeda je ono što se vrednuje.

Sezona u kojoj je Murinjov Čelsi sve bliži trofeju, kao u Golumu pojačava glad za 'prekrasnim' iz zveri izazivajući ono najmračnije.

Koliko god ga voleli i svojatali, i naš Bane se našao u centru pažnje iz istog razloga. Mračna strana je i njega povukla na trenutak, taj mračni trenutak kada je za vrat zgrabio Mekartija, a Čelsijevi fudbaleri okružili sudiju Mosa zbog starta Gareta Berija.

Pre toga, Dijego Košta je isključen i kažnjen zbog gaženja Emrea Čana tokom okršaja u polufinalu Liga Kupa. Sećanje na prošlu sezonu donosi crne uspomene, takođe – dva crvena protiv Aston Vile, erupcije nezadovoljstva Murinja i Rui Farije pokraj aut linije.

Eto, i Nemanja Matić je dospeo na scenu ove sezone.

Opravdavali njegov potez ili osuđivali, Srbin je odgurnuo Ešlija Barnsa nakon što je pretrpeo užasan start. U trenutku kada je Martin Etkinson krenuo rukom u džep, Bane ga je uhvatio za ruku, pokušao da ga zaustavi da Matiću pokaže crveni karton.

Nusprodukt arogancije čoveka koji orkestrira čitavu kampanju svojim dobro osmišljenim nastupima u javnosti i pritiscima na medije jeste upravo to, uticaj na svoje igrače koji su, više nego u bilo kom drugom timu, postali ogledalo svog menadžera.

Slika i prilika osobe koja bi učinila sve, pregazila svakog, pobunila se i za najmanji razlog kako bi na semaforu nakon 90 minuta videla rezultat koji joj ie u korist.

No, da li cilj uvek opravdava sredstva?