Večeras se ne radi ništa, večeras je košarkaško "crveno slovo" (21h)

SSSR i SFRJ su bila dva giganta evropske košarke sve dok su te zemlje postojale. OD ove dve države rušenjem berlinskog zida i završetkom hladnog rata nastalo je preko 20 novih, ali samo dve su ostale istinkse košarkaške velesile - Srbija i Litvanija.

Srbija ima svo pravo ovog sveta da baštini sve rezultatske uspehe jugoslovenske košarke, Litvanija baš i ne može sovjetske, mada su igrači rođeni na njenom tlu izuzetno doprineli njenoj košarkaškoj slavi.

Povratak srpskih košarkaša na veliku scenu nakon ratova s početka 90-ih na prostoju bivše Jugoslavije dogodio se 1995. godine i EP u Atini.

Tadašnja SR Jugoslavija je u verovatno najboljem finalu Evrobasketa u istoriji tukla Litvaniju sa 96:90 predvođena fenomenalnim Sašom Đorđevićem koji je tada sasuo devet trojki i postigao čak 41 poen.

Bila je to utakmica za nezaborav, u košarkašim istorijkim knjigama ostaće upamćena i Danilovićeva posterizacija Sabonisa, suze litvanskog džina posle pete lične greške, kao i odlazak naših reperentativaca do litvaske klupe i njihovo urgiranje kod rivala da se vrati da igra košarku. Sadašnji selektor Srbije je uspeo da ubedi Šarunasa Marčuljonisa da vrati ekipu na teren.


Ta mitska utakmica nosila je toliko nezaboravnog da je bilo nemoguće da se iz nje ne izrodi veliki, možda i najveći rivalitet u evropskoj košarci.

Nema sumnje da su Srbija i Litvanija dve "najkošarkaškije" zemlje starog kontinenta. Uostalom, podatak da su to jedine reprezentacije koje ponosno odolevaju naturalizovanju starnih igrača u svojim nacionalnim timovima dovoljno govori. I mi i oni smo uvek i jedini svoji na svome.

Godinu dana posle pomenute epske utakmice u grčkoj prestonici, za koju valja podsetiti da su naša 'pravoslavna braća' svim srcem bila na strani Litvanaca jer smo ih eliminisali u finalu, kao i da su broznani Hrvati po političkoj direktivi sišli sa pobedničkog postolja na koje se nikada više nisu vratili, 'krnja' Jugoslavija je u Atlatni na Olimpisjkim igrama igrala protiv Litvanije meč za finale protiv američkog 'Drim tima' i ponovo bila bolja.

Nakon toga nismo se susreli sa Litvanijom ceo olimpijski ciklus, sledeći dule imali smo u na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine. Litavnija je tada bila bolja u 1/4 finalu (76:73) čime je prekinuta serija osvajanja medalja na velikim takmičenjima koja je počela od 1995. godine.

Zanimljivo, ta generacija litvanske reprezentacije imala je šut za pobedu nad SAD u polufinalu, pokušaj Šarasa Jasikevičijusa završio je na obruču, pa su 'Zeleni' na kraju morali da se zadovolje bronzom.

U jugoslovenskom pohodu na evropsko i svetsko zlato 2001. u Istanbulu i 2002. u Indijanapolisu nismo se sastajali sa Litvancima, naredni megdan imali smo na EP u Švedskoj 2003. godine, gde smo velikom rivalu predali titulu ubedljivim porazom u četvrtfialu (98:82). Litvanija je tada osvojila svoju poslednju titulu evrospkog šampiona, treću ukupno, prvu od 'nove nezavisnosti'.

Posle švedske primopredaje zlata nismo se susretali sve do Evrobasketa u Poljskoj 2009. godine. Srbija, koja je tada osvojila prvu medalju pod tim imenom, i to srebrno, u drogoj fazi takmičenja je savladala Litvaniju sa 89:70 uz fenomenalnu partiju zvezde u usponu Miloša Teodosića.


Godinu dana kasnije na Mundobasketu u Turskoj ostali smo bez medalje, najpre zbog sramnog suđenja protiv domaćina u polufinalu, ali i zbog psihičkog "ubijanja u pojam" i fizičkog premora u borbi za bronzu sa Litvancima (99:98).

Litvanci su nas tukli i na Evrobasketu 2011. godine na kom su bili domaćini, i to u drugoj fazi takmičenja sa 100:90, šutirali su trojke kao 'nenromalni' i imali čak 55% uspešnosti. Srbija je tada ostala bez plasmana na OI u Londonu, a Litvaniju je u 1/4 finalu šokirala Makedonija.

Poslednji put smo odmerli snage na velikim takmičenjima na prošlom Evrobasketu u Sloveniji, upisali smo trijumf u prvom kolu rezultatom 63:56, ali su se oni sa tog takmičenja vratili sa Srebrnom medaljom, a Srbija uhvatila poslednji voz za prošlogodišnji Mundobasket u Španiji gde je osvojeno srebro.


Sve pobrojano garantuje spektakl večeras u Lilu.

Srbija je neporažena, Litvanija ima jedan poraz iz grune faze protiv Belgije, mada je taj pobednički koš Meta Lodžeskog bio prilično diskutabilan.

Nadajmo se da ćemo nastaviti trijumfalan niz, bilo bi dobro da se "probudi" Bogdan Bogdanović, on bi trebalo da ima veliku motivaciju jer u mlađim kategorijama sa reprezetacijom nije uspeo da se okiti zlatnom medaljom na velikim takmičenjima najviše zbog prve zvezde ove generacije Litvanije, svog vršnjaka Jonasa Valančijuasa.

Kako bi samo legla neka posterizacija, ala Danilović - Sabonis u Bogdanovoj, Kalinićevoj ili Nedovićevoj režiji.

Na spoljnim pozicijama smo sigurno jači, problem će biti unutra zbog pomenutog Valančijunasa. Iako je Raduljica počeo da igra kako se od njega očekuje, protiv centra Torontno Reptorsa će imati do sada najteži izazov. Nemojte se iznenaditi ukoliko Đorđević često bude morao da menja čuvare na njemu.


Valančijunas jeste Kazlauskasova najača karta, ali ima tu još 'štihova'. Jonas Mačijulis igra kao u transu, sam je eliminisao Gruziju u 1/8 finala, ovaj ne tako atraktivan igrač odiše sigurnošću nakon osvajanja Evrolige sa Realom i bio je jedan od ključnih igrača u pobedi 'Kraljevskog kluba ' nad Olimpijaskosom u finalu.

Plejmejker Mantas Kalnietis igra veoma zrelo ovaj turnir, odlično 'vrti' pik sa Valančijunasom, to navodi protivničke odbrane da se skupe što ostavlja prostor za šutere kakvih je u Litvaniji uvek bilo na pretek, protiv Italije u dramatičnom 1/4 finalu su pokazali od čeka su satkani, pucali su van linije 6.75 neverovatnih 61%! Bitna poluga tima je sjajni Atleta Mindaugas Kuzminskas, Markovićev saigrač iz Unikahe, tu su iskuni plej Reinaldas Seibutis, prekaljeni snažni centar Robertas Javtokas, 'namazani' krilni centar Paulijus Jankunas...

Ipak, verujemo u snagu 'Orlova', u nepresušni izvor magije i čarobnjaštva Miloša Teodisića, u najboljeg 'all around' igrača Evrope u ovom trenutku Nemanju Bjelicu, u 'ludačku' energiju Stefana Markovića i pre svega u nastavak kontinuiteta fantastične timske igre koja krasi Đorđevićev tim od kako je preuzeo kormilo.

Izrazitog favorita nema, ulog je ogroman -  direktan plasman u Rio i borba sa Špnacima za evropsko zlato.

Spremite se, polećemo, kreće u 21h.


SRBIJA: Miloš Teodisić (CSKA Moskva), Marko Simonović (Po Ortez), Ognjen Kuzmić (Panatinaikos), Bogdan Bogdanović (Fenerbahče), Nemanja Bjelica (Minesota Timbervulvs), Stefan Marković (Unikaha), Nikola Kalinić (Fenerbahče), Nemanja Nedović (Unikaha), Dragan MIlosavljević (Alba), Miroslav Raduljica (Panatinaikos), Zoran Erceg (Galatasaraj), Nikola Milutunov (Olimpijakos).

LITVANIJA: Jonas Valenčijunas (Toronto), Domantas Sabonis (Gonzaga), Deividas Gailius (Lijetuvos Ritas),  Paulius Jankunas (Žalgiris), Robertas Javtokas (Žalgiris), Jonas Mačiulis (Real), Renaldas Seibutis (Žalgiris), Mindugas Kuzminskas (Unikaha), Mantas Kalnietis (Žalgiris), Antanas Kavaliauskas (Lijetuvos Ritas), Arturas Milaknis (Uniks), Lukas Lekavičijus (Žalgiris).