Tužna priča "Princa Filadelfije" ili kako je geto progutao jednu NBA karijeru

Svojevremeno je bio kotiran u top 20 najtalentoavnijih košarkaša u Sjedinjenim Državama, i to u generaciji Endjua Viginsa i Džabarija Parkera, bio je dečko koji obećava, protoptip modernog plejmejkera koji rešeta koš rivala i čini svoje saigrače boljima, smešila mu se NBA karijera, stekli su se svi uslovi za bekstvo iz geta i osvarenje "američkog sna", a onda je jednog dana sve palo u vodu.

Ovo je priča o Rišidu Džordanu, momku iz Filadaelfije, koji je kao student Univerziteta Sent Džon zbog svojih odličnih partija bio projektovan za NBA igrača, a koji sada čami u debeloj tami kaznene ustanove na čijoj kapiji stoji natpis Mogućnost da se promeni dostojanstvo, u leglu siledžija, ubica, bandita i narko dilera, gde samo jedan pogled može da bude koban i opasan po život.

Tu je dospeo zbog pokušaja ubistva, tu leži već neko vreme dok slučaj ne bude rasvetljen.

Već prvog dana mogao je da se uveri u kakav je pakao došao, na putu od ulaznih vrata do svoje ćelije video je čoveka kome šiklja krv iz vrata, sa malim izgledima da preživi.

Njegov advokat je više puta pokušao da ga izbavi i da izdejstvuje da bude u pritvoru do presude u nekom iole pitomijem okruženju, ali bez usepha. Argumenti da je reč o momku koji se brine o šestoro braće i sestara jer samohrana majka mora da radi nekoliko poslova da bi ih prehranila, kao i da se radi o vanserisjkom košarkaškom talentu, nisu prošli kod sudija kojima je poveren ovaj slučaj.

Maksimum 'dobiti' koji je mogao da izvuče je da dobije posao čištača kruga zatvora u jutarnjim satima, posle koga bi mogao da ugrabi nešto vremena za trening, održavanje kondicije i šutiranje na koš. Al, teško je to u tako stresnim okolnostima, depresija i nesananica uzimaju danak, dobio je 10 kilograma viška za godinu dana pod ovakvim okolnostima.

"Svaki dan je sve gori. Nekad mi teško padne i što sam uopšte ujutru otvorio oči, nekad mi se desi da noćima ne mogu da ih sklopim. Molim se Bogu da srce moje majke ne pukne od bola, užasno se osećam što ne mogu da joj pomognem, molim se Bogu da mi pruži još jednu šansu." jada se Rišid.

Urbana legenda kaže da je Džordan deo istorije košarke u Filadelfiji, da je jedan od onih igrača koji je na koledž doneo fore sa uličnog basketa, sa istih onih terena na kojima je nekada gospodario veliki Vilt Čemberlen. Oni koji su ga gledali govorili su da je veći talenat od Kajla Laurija, koji je takođe svoje prve korake napravio na ulicama Filadelfije. Priča se je bio na nivou Kobija Brajanta kada je basket u pitanju, da je imao taj ubilački "mamba" momenat. Jednostavno, biser kakav se retko rađa.

Druga strana medalje je beda, odrastanje bez oca, u porordici u kojoj samohrana majka brine o sedmoro dece, i on, kao njena desna ruka i najstariji sin. Pržio je mlađoj braći i setrama piletinu, pravio im sendviče, pratio na autobus, sačekivao na stanici u večernjim satima.

Posle srednje škole, dakle neposredno pre koledža, stručnjaci i ESPN su ga kotirali kao 'prospekta' u nivou Džoela Embida i Zeka LaVina, predviđali su mu još tada  visoku pozicju na NBA draftu.

Da li zbog okolnosti u kojima je odrastao ili je nešto drugo u pitanju, tek treneri sa kojima je radio nisu mogli da veruju koliko je žilav. Do kojih granica je spreman da kida u odbrani iako se dosta troši u napadu, jer je lopta najčešće bila baš u njegovim rukama. U srednjoj školi je bio tolika "faca" da je stotinak ljudi išlo za njim čak i kada je išao da trenira bez lopte u terenatni! Kao srednjoškolac je vodio skoju školu do titule pvaka Pensilvanije i bio izabran za najboljeg košarkaša Filadelfije u svom uzrastu. Čaršija je brujala da ima dečka koji će jednog dana biti u 'Kući slavnih'.

Kažu da je stilom igre u napadu najviše podsećao na Derika Rouza, međutim, oni koji su ga vrbovali nisu nikako uspevali da ga odvedu iz ozloglašenog kraja. Pričao je da mu ne pada napamet da ide iz Severnog Filija, jer on tu pripada, jer je tu njegova porodica kojoj je potreban. Zato je i izabrao koledž na stotinak kilometara od svoje kuće, premda je imao daleko boljih ponuda.

Kao student je imao priliku da putuje u Pariz, ali mu je to putovanje preselo. Javljeno mu je da mu je ubijen rođak, ni kriv, ni dužan, dok je policija jurila 'loše momke'. Nedugo potom majka mu je operisana zbog srčanih problema, a tokom jedne utakmice u predusnom delu sezone saznao je da mu je ubijena tetka.

Svi ti nemili događaji izazvali su haos u njegovoj glavi, na terenu je bio fokusiran na košarku, ali van utakmica i treninga misli su mu bile zaoukupljene drugim stvarima. Treneri i pojedini profesori sa koledža su na sve načine pokušavali da spreče njegove česte odlaske u Filadelfiju, ali što su se oni više trudili, on je sve češće odlazio. Nekada i po pet puta sedmično.

Problemi su počeli da se gomilaju kada je ulica uzela pod svoje njegovog mlađeg brata Najima Edvardsa. Njemu je Rišid bio uzor, pikao je basket, ali zbog onižeg rasta nije bilo moguće da ga sledi. U odstusvu starijeg brata bio je pod velikih uticajem 'krimi džimi' stihova lokalnih rerpera ih kraja, koji su bili 'velike face'. Neke od tih faca su stradale u lokalnim pucnjavama u obračunima bandi, a te teške priče nisu mogle da obiđu ni Rišida. Koliko god on bio vezan za svoj kraj, i koliko god često dolazio kući, nije mogao da spreči uticaje ulice na situaciju u svojoj kući, a velike teškoće zadavala je sve nestabilnija situacija na samim ulicama.

"Kada odrasteš u Filiju moraš da navikneš na smrt. Moj rođak je poginuo u svom stanu, zalutao je metak kroz prozor. Opasno je." rekao je jednom prilikom Rišid, očito svestan cele situacije.

Njegov kraj mu je na kraju "došao glave". Bilo je nemoguće zaobiči loše društvo i pogubne uticaje. Razvoj talenta nije trpeo, a to što je bio toliko dobar ga je malo i ušuškalo, pa umesto da se još više posveti sebi, odvajao je vreme i za 'blejanje'. Naročito od trenutka kada je došlo do promene na mestu trenera na 'Sent Džonu', kada je sa kormila ekipe otišao kouč Lavin, u kom je Rišid, prema rečima njegovog dede, video očinsku figuru.

Jedne junske večeri prošle godine, Rišid Džordan je sa drugovima kolima krenuo na "šemu"  -  da kupe marihuanu. Došlo je do sporečkanja sa dilerima, eskaliralo je tako što je jedan od njih je upucan u rame. Rišid je nagazio papučicu za gas, prošao na crveno na semaforu, a potom pobegao iz kola.

Uhapšen je za pokušaj ubistva, iako još nije dokazano da li je on pucao. Po svedočenjima njegovog blađeg brata Najima, komšiluk ga je 'montirao'.

"Ovde ne možeš nikome da veruješ. Jednostavno je tako. Rišid voli Severni Fili, ali Severni Fili je takav da mu nikada ne bi oprostio uspeh. Ima onih koji bi sve uradili da to spreče."