Partizanovo ''lavlje srce'', nova epizoda

Oni nešto stariji navijači Partizana sigurno pamte ovu rečenicu legendarnog Jordana Ivanovića na kraju utakmice u Glazgovu 1989. godine, kada su fudbaleri Partizana poraženi od Seltika sa 5:4 i prošli dalje u Kupu pobednika kupova.

Posle svega što smo sinoć videli, sličan epitet zaslužuju i košarkaši Partizana, iako su porazom od 82:78 u Beogradu od PAOK-a, eliminisani iz FIBA Lige šampiona.

Crno-beli se ovih dana suočavaju sa neverovatnim problemima, doživljavaju udarac za udarcem, od kojih je najteži bio onaj u Nišu, kada su zbog stomačnih infekcija ostali i bez prvog trenera, ali i nekolicine košarkaša, čija pomoć bi Partizanu sinoć mnogo značila.

I ne samo to. Ni oni koji su sinoć nastupili nisu bili potpuno spremni, Gordon nije mogao zbog povrede nimalo da pomogne, Ratkovica je na sopstvenu odgovornost pokušao u prvom poluvremenu, ali nije išlo.

A oni koji su izdržali do kraja i koji su tokom poslednje četvrtine ostavljali ''srce na terenu' u pokušaju da preokrenu rezultat i naprave čudesni podvig, zaslužuju sve pohvale, bez obzira na ishod utakmice.

Uroš Luković je, na primer, imao i zdravstvenih problema, a uz to je imao i smrtni slučaj, ali je i pored svega toga smogao snage da zaigra i bio jedan od najboljih na terenu.

O kapitenu Novici Veličkoviću ne treba ni trošiti reči. Kao i uvek, pravi vođa na terenu, motor ovog tima, a posle meča je baš onako, kapitenski, pružio podršku svojim saigračima, posebno tragičaru Andriću.

''Potreslo ga je, nije mu lako, kod njega se našla lopta. Svakom igraču nije lako kad ne uspe u završnici. On ima svu moju podršku kada su te stvari u pitanju. Krenuo je odlučno, nije uspeo, idemo dalje. 

Pohvalio bih Lukija, koji je danas imao tešku situaciju u porodici. Došao je, odigrao je. Momci su odigrali sa temperaturama, dijarejom...", istakao je Veličković, a prenosi ''Mondo''.

I kako onda može bilo šta da im se zameri...?