''Grobari'', jeste li spremni za novi spektakl?

О робу и гробу Није сваки роб исти. Постоји онај који се мири са својим положајем и коме је бити жив и постојати једини смисао, једина преокупација и највиша вредност. Такав неће учинити ништа што би угрозило постојеће стање, прихватиће своју судбину као сасвим нормалну, а онога ко га држи у заточеништву доживљаваће као природног патрона који храни, дарује живот, али и кажњава по потреби. Такав неће ни имати дилему око тога да ли је боље роб или гроб, јер практично и не постоји као биће, својим положајем је већ жив сахрањен, мртав човек који хода. Са друге стране, има и онај који се не мири са својим положајем и околностима, трпи и подноси, али се не покорава и чини све како би ставио до знања да дате околности не прихвата и не мири се са њима и без изузетка тражи начин да се домогне своје слободе. За њега постоји питање роб или гроб, али не постоји дилема, баш као што не постоји ни дилема бити заточеник или бити слободан. Да не будем погрешно схваћен, то не значи да ће такав свакако изабрати гроб, већ да ће свакако ићи у сусрет слободи, па макар и да је много извесније да га на крају тог пута чека гроб као једини могући начин да постане слободан и свој. У ствари, заблуда је то са гробом. Чак и она провалија није обавезно гроб, па чак ни у ситуацији да својевољно скочимо у њу. Урадимо ли то на нечији миг, зарад туђе воље, појешће нас мрак заувек. Положај у коме се налазимо можда није лако променљив, али начин на који подносимо тај положај може бити различит. Суштински је важно да свакоме буде јасно како не мислимо да су околности у које смо гурнути нормалне и праведне и како се томе нећемо покорити ни по коју цену, а одлуке које доносимо и поступци које чинимо морали би бити искључиво наши, чак и ако су погрешни. Многи примећују како се и некада грешило, правили нерезонски потези и пропуштале прилике, али ту и јесте главна разлика, јер су све те грешке и пропусти били искључиво наши. Ми смо грешили и брљали јер нисмо знали или нисмо умели или нам се омакло, а данас су све грешке и аутоголови туђи, изнуђени и наметнути, а једино што је наше, јесте покорно прихватање да их спроводимо као сопствене. И то и јесте највећа трагедија. Све бежећи и спашавајући клуб од околности да се тај Душко Вујошевић пита за све, стигли смо до околности да се нико наш не пита за било шта, већ да само поступа онако како му је наложено или допуштено. Немам више неких нарочитих мотива да критикујем. Шта је требало да се види, видело се. Мени је ова сезона лабудова песма наше управе. Последња игра лептира. Поштено говорећи више и не примећујем да постоји било ко од тих људи. Шта причају и где се појављују. Постоје једино тренер и то играча што имамо, таквих какви су и њихова борба да макар на паркету будемо слободни и своји. nНеко је овде недавно назвао Џилета пуковником. То је баш пригодно и у том смислу гледам и на екипу као на пук који су избрисали из живих. Сад, тај Пуковник је очито вољан да командује – Напред, јунаци, у славу.... Да ли само тако можемо до прстена АБА лиге и онога што би после тога могло да уследи, нисам сигуран. Ако они верују да је могуће, верујем и ја њима. Ако знају да није могуће, онда ће бити довољно да се боре као да јесте. А онда треба да видимо можемо ли наћи некога ко разуме шта је овај Клуб, колика је његова величина и који је то пут којим он једино сме ићи. Не буде ли таквог, а то би значило да смо баштинили много заблуда, једини начин да га сачувамо великим и вредним јесте да кренемо изнова, шта год то значило. Колико би било тешко и колико би тражило времена не знам, али би бар било бескрајно чисто. А то је већ само по себи победа.

Da ne pricam o tome da nam ovo ne donosi nikakvu prohodnost u/za EL, bas naprotiv i upravo suprotno od toga, samo cemo zestoko nagrabusiti...

Ulaznice za susret Partizan-Zjelona Gora (pobediti ne mora, a Partizan ni Buducnost ne Voli Hahaha) će se prodavati od utorka od 10.00 do 15.00 u klupskim prostorijama na stadionu crno-belih u Humskoj 1 (kancelarija 218), dok će od 15.00 do početka meča navijači po cenama od 500 dinara za tribine, a 800 za parter moći da ih nabave na biletarnicama Pionira.

Pre 15g smo Aba ligu smatrali za nazadno i beskorisno takmicenje,o domacoj ligi da se ne prica,u ovo takmicenje smo gurnuti,da li mislite da treba da se iskljucimo iz svih takmicenja

Kup trule kobile.