Gotova je prva faza - Srbija ima mnogo razloga za optimizam i zadovoljstvo

Gotova je prva faza Evrobasketa, a ljubitelji košarke u Srbiji, kad se sve sabere i oduzme, mogu da budu jako zadovoljni do sada viđenim.

"Orlovi" su takmičenje završili sa četiri pobede i jednim porazom, ali ono što više od svega hrabri njihove navijače su stav i napredak forme, koji su očigledni. Srbija je danas, sasvim rutinski, pobedila Belgiju sa 20 poena razlike, a partija u tom meču dobila je pohvale selektora Đorđevića kao najbolja do sada na šampionatu. Mi bismo dodali i najzrelija do sada na šampionatu.

Posle dobre pobede nad Letonijom u pomalo "divljoj" utakmici, usledio je poraz od Rusije. Nije se malo puta čulo "nepotreban poraz", jer bi nam makar jedna pogođena trojka ili uobičajen šut sa penala doneli bar produžetak, ali se ispostavilo da je taj poraz imao blagotvorno dejstvo na Srbiju. Nije bilo šutiranja patika, udaranja rukama u zid, očajavanja, teatralnosti, izliva besa, niti bilo čega sličnog. Igrači su posle toga ostali do duboko u noć i razgovarali o svemu – o tom porazu, o svojim igrama, o budućim protivnicima, o greškama, manama, kvalitetima.

I to je urodilo plodom. Pobeda nad domaćinom Turskom, u prepunoj i bučnoj Ulker areni, bila je, kako selektor kaže, prava muška. Mi bismo rekli, pobeda koja šalje poruku: tu smo, živi smo, zdravi smo i spremniji nego ikad da vas pobedimo. Bilo je posle trijumfa nad Turcima osmeha, ali nikakve euforije. Igrači su u razgovoru sa novinarima delovali zadovoljno, ali i zauzeto, jer su bili u poslu, poslu pobeđivanja.

Nakon toga su usledila dva meča sa autsajderima i rutinske pobede nad Britanijom i Belgijom. To jeste treća liga evropske košarke i nećemo sada da se bavimo njima, jer nam ionako ne biste verovali da to nisu naivne reprezentacije, pogotovo Belgija. Uglavnom, Srbija je u tim mečevima delovala prilično samouvereno i uigrano, bez praznih minuta, bez ponavljanja grešaka koje utiču na tok meča i bez ikakvih oscilacija u pristupu utakmici.

Đorđević i igrači nam stalno pričaju, pa hajde da ih slušamo - ova ekipa jeste tim, to je njen najveći kvalitet, i to nam stalno pokazuje. Možda im je trebalo nekoliko utakmica na šampionatu, ali sada deluje da je Srbija pronašla svoju timsku hijerarhiju. Kada kažemo "hijerarhija", ne mislimo na klasično značenje te reči, da se zna ko šta sme da radi, nego na značenje da je svaki igrač shvatio otprilike šta može da radi na terenu da bi tim pobedio. Selektor je govorio i posle prve dve utakmice da, recimo, Bogdanović mora da se rastereti i da se ne opterećuje poenima. To je konačno i usledilo – protiv Britanije je imao sedam skokova i sedam asistencija, a protiv Belgije devet asistencija. Nisu falili poeni u tim mečevima, a Bogdanović, ubedljivo prva zvezda ovog šampionata, doprineo je trijumfu jednom zaokruženom igrom.

To je samo jedan primer. Timski duh Srbije vidi se u svakom kontaktu medija sa igračima – momci su čvrsto na zemlji, posvećeni su svom zadatku i vidi se da dišu jedan za drugog, od prvog do poslednjeg. Cela zemlja se plašila kako će to izgledati bez sedmorice prvotimaca, bez Teodosića, Raduljice, Kalinića i drugih, ali posle prvih pet mečeva možemo da zaključimo – to je to. Ovaj tim Srbije je najbolje što imamo, a sada znamo da i ovaj tim radi najbolje što zna da će ispuniti svoj potencijal, sa kim god da bude igrao u nokaut fazi.

I još dve crtice, o selektoru i kapitenu. Đorđević je odavno pokazao da je vrhunski lider, da apsolutno zna da komunicira sa igračima i iz njih izvuče najbolje što može. Selektor ima i sjajan stručni štab (Nikolić, Antonić, Minić) koji se odlično priprema za svakog protivnika, što se u svakoj utakmici i vidi. Ne bi trebalo da više postoje skeptici kada je Đorđević u pitanju, ali ako je bilo preostalih, "Sale nacionale" ih je ućutkao, jer je pokazao i da znatno oslabljen tim Srbije igra najbolje što može i da je ravnopravan takmac za medalju.

A kapiten Milan Mačvan zaslužuje samo aplauz i duboko poštovanje. Znali smo od ranije da je "Maki" ozbiljan igrač i čovek, da je posvećen sportu, timu i porodici, ali smo sada videli i da je pravi lider. On izvodi ekipu na zagrevanje, izvodi je i sa zagrevanja, u stalnoj je komunikaciji sa selektorom, sa kojim vodi dugačke razgovore, a onda isto radi i sa svojim saigračima. Mnogi će reći da se zalećem, ali ja ću ovde slobodno konstatovati da Srbija ima novog lidera.

Prerano je, naravno, podvlačiti konačnu crtu i davati krajnju ocenu ove generacije Srbije, ali pripremni mečevi i prvih pet utakmica na kontinentalnom šampionatu nam daju razlog za solidan optimizam, ali i veliko zadovoljstvo.