Da li Zvezdi nedostaje "plan B"?

Košarkaši Crvene Zvezde Telekom sinoć su odigrali verovatno najslabiju utakmicu ove sezone iako je na tribinama vladao veličanstven ambijent.

Možda je odličan početak takmičarskog dela sezone pomalo razmazio navijače crveno-belih, ali ko je pratio pripremne utakmice, posebno one na "Glorija" kupu u Istanbulu, mogao je da se uveri da Zvezda osetno zaostaje za najjačim klubovima Evrope.

Radonjićev tim je tada poražen u duelima sa moskovskim CSKA, Fenerbahčeom i Anadolu Efesom, a uprkos tome što se radilo o prijateljskim mečevima, po malo čudi velika doza optimizma sa kojom se očekivala utakmica 4. kola Evrolige protiv Olimpijakosa.

Istina, grčki vicešampion je bio oslabljen zbog povreda Printezisa i Lodžeskog, ali pravim poznavaocima košarke sinoć nije bilo potrebno mnogo vremena od kako je počeo meč da se uvere da je Olimpijakos jači od Zvezde.

Novi trener Olimpijakosa Janis Sfaropulos je apostrofirao da ključ uspeha leži u odbrani, pa je tako i postavio igru.



Mancaris je udavio Vilijamsa i naveo ga da odigra neprepoznatljivo loše, najgore od kako je stigao u Beograd. Danston i Hanter, iako su niži od Marjanovića niži po 20-ak cm, uspeli su u prvom poluvremenu da ga drže dalje od reketa, gde je on totalno bezopasan.

Kapiten Luka Mitrović nije mogao da se nosi sa Petvejom, premda je u nekoliko navrata pronašao inteligentna rešenja. Fizikalije su ipak bile presudne. Stvari nisu bolje izgledale i kada je vodio duele sa vršnjakom Agravanisom.

Sa jakim pritiskom na glavne napadačke opcije, Olimpijakos je završio "posao", jer, ruku na srce, većina Zvezdinih igrača je prilično limitirana kada su njihove ofanzivne  karakteristike u pitanju.


Primera radi, Nikola Kalinić i Jaka Blažič su pokazali najviše kuraži i želje za nadmetanjem, pa i pobedom, ali nijedan od njih dvojice nije tip igrača koji sigurno rešava napad.

Postavlja se pitanje zbog čega Čarls Dženkins nije uzeo nijedan šut u drugom poluvremenu. Istina je da je njegova osnovna uloga bila da u rotaciji igra flaster na Spanulisu (koji je i pored toga bio najefikasniji igrač utakmice), ali savremena ozbiljna košarka ne trpi igrače koji su apsolutno neangažovani u napadu: osim "Đenke", isti je slučaj bio sa Lazićem i Jovićem, koji su delovali dekoncentrisani i preplašeni.


Cirbes se sinoć načisto pogubio, ispadao je u odbrini na pick'n'roll gostiju kao "iz džipa", Radonjić je stoga žrtvovao Marjanovića i držao ga u igri više od pola sata, što za igrača njegove konstitucije može da bude i opasno. Ako je za uteu, Bobi je uhvatio 14 lopti pod obručima, što je rekord 4. kola Evrolige.

Nedopustivo je što su se Zvezdini igrači opustili kada je "Kill Bill" prvi put izašao iz igre. Tada su "braća" napravila razliku, koja je, ispostaviće se, rešila pitanje pobednika.


Na osnovu meča sa Olimpijakosom slobodno se može konstatovati da Dejan  Radonjić u timu ima malo "dvosmernih" igrača za ravnopravno nadmetanje sa velikanima. Sinoćni poraz od 5 razlike protiv najjače ekipe u grupi, na meču gde je izborena neizvesna završnica, možda zvuči pristojno, ali nedostaci u igri pod datim okolnostima Radonjićevog tima navode da se stavi prst na čelo, da se o svemu dobro razmisli i duboko proanalizira i iz toga izvuku pouke. Prostim rečima, da se što više nauči na spostvenim greškama.

Zvezdin pozicioni napad delovao je bezidejno tokom većeg dela meča i taj segment igre će morati znatno da se unapredi da bi se ostvario cilj, a to je plasman u TOP 16 fazu.

Za razliku od prošle sezone Crvena zvezda Telekom sada ima dosta "pristojniju" (čitaj lakšu) grupu, u njoj nema nijednog šampiona svoje države, i zaista bi bila šteta da se to ne iskoristi.