Ratko Nikolić za 'Sportske': "Gasi nam se rukomet, vratimo ga na stare staze!"

Srpskom rukometu se ne piše dobro sudeći prema trenutnim rezultatima svih muških i ženskih selekcija, ali i sudeći po radu saveza, zaključak je svetski proslavljenog rukometaša i čoveka koji je bio prvi kapiten reprezentacije Srbije, Ratka Nikolića.

Upravo je to razlog zašto će ove godine organizovati rukometni kamp za mlade, a ako uzmemo u obzir ko će sve biti prisutan i ko će sve raditi sa decom, onda dolazimo do zaključka da će ovaj kamp biti jedan od osnovnih u razvijanju jednog mladog rukometaša, možda i budućeg reprezentativca/reprezentativke Srbije.

U razgovoru u okviru etno-sela "Divljakovac" koji se nalazi u njegovom rodnom Aranđelovcu, naš proslavljeni reprezentativac je govorio najviše o pomenutom kampu koji nosi njegovo ime, ali i o svojoj karijeri, reprezentaciji Srbije, SEHA ligi i mnogim drugim stvarima.

Intervju sa njim ćemo podeliti u nekoliko celina, pa da krenemo redom.

Rukometni kamp - Ratko Nikolić

Ove godine za destinaciju na kojoj će se održati kamp Ratko Nikolić je odabrao planinu Goč, a rekao nam je i razloge zašto.

"Imamo dvoranu na raspolaganju 24 sata, tri terena, Goč je zaista odlično mesto, ima puno neiskorišćenih stvari. Imamo puno planina čiji kapaciteti nisu iskorišćeni, mislim da je Goč ove godine pravo rešenje za održavanje kampa. Želeo sam da napravim kamp koji je na našim prostorima, u centralnoj Srbiji.

Pošteno, oduševio sam se Gočom i Kraljevom, agencija Kosmopolis sa kojom radim mi je predložila ovu planinu sa koje su se sami javili, i iako sam bio skeptičan u početku sada sam oduševljen. Imaju dosta pratećih objekata, ali i neiskorišćenih stvari. Nadamo se da će ovaj kamp uspeti malo da trgne ove ljude, dolaziće ljudi iz Ministarstva, ljudi iz sveta rukometa, estrade...", počeo je priču za naš portal, Ratko Nikolić.


Rekao nam je da postoje planovi i za sledeću godinu i da će kamp naredne godine biti još bolje organizovan.

"Počeli su čak i za sledeću godinu da se prijavljuju, već imam autobus iz Slovačke od 50 ljudi.

U početku sam mislio jednu ili dve smene da organizujem na kampu, ali kako sada stvari stoje, moraću da produžim na tri imajući u vidu interesovanje. Ne interesuje me novac, želim da mi deca nešto nauče na kampu, ne samo što se tiče rukometa već i što se tiče ponašanja. Neće biti ni telefona, ustaje se u sedam, sledi futing, prvi i drugi trening, sastanci... Naravno, deca će imati i tri obroka i užinu. U suštini, ceo dan će im biti ispunjen. Ovo će, naravno, predstavljati kodeks koji će važiti samo za kampere.

Svako dete će imati svoj karton kad krene, a kada se vrati naredne godine znaćemo tačno koliko je napredovao i šta je novo naučio.

Na ostalim kampovima mi se nije svidelo što se neke stvari samo odrađuju, želim da naučim decu pravilnom ponašanju i kako se treba ponašati jedan pravi rukometaš.

Tek sledeće godine očekujem da bude još bolja organizacija nego ove, kamp ove godine je dobro zagrevanje za ono što nas očekuje. Naredne godine će doći treneri iz Španije, Danske, kao i deca iz tih zemalja, tako da ćemo i sa njima ostvariti dobru saradnju. Još uvek ne znam gde će biti održan kamp, pored Goča imam ponude iz Bajine Bašte, Kopaonika, Aranđelovca. Videćemo kako će se Goč pokazati kao domaćin, mada ne sumnjam da će to biti dobro."

Naravno, na kampu na Goču biće prisutno mnogo svetskih rukometnih zvezda, ali i ljudi iz Ministarstva, sveta džet-seta, lokalnih vlasti itd.

"Bitno je da deca žele da upoznaju te vrhunske igrače, vrhunske trenere, da vide da su to sasvim normalni ljudi, da popričaju sa  sve njima... Velika je to stvar za decu.

Znam po sebi, kada sam ušao u reprezentaciju samo sam gledao Škrbića. Sedeo sam na klupi i samo gledao šta radi, kako trči, kako vezuje patike... Sve mi je to bilo zanimljivo. Upravo zbog toga znam šta znači za svako dete kada se pojavi neko poznat na kampu. Stalno će biti neko od poznatih, ne samo iz sveta rukometa, već i iz sveta džet-seta.

Svako dete će imati zdravstveno osiguranje, sve im je obezbeđeno, hrana je odlična, deca će imati i izlete. Imamo jako dobru grupu ljudi, dobre trenere, tako da se radi o dobroj priči."

Na kampu će pored Ratka Nikolića biti prisutni Danijel Šarić, Ivano Balić, Ivan Nikčević, Nebojša Golić, Slobodan Jedoksić, Slavko Goluža, Žikica Milosavljević, Veselin Vujović, Biljana Balać, Dragana Cvijić, Arpad Šterbik, Jovica Cvetković, Danijel Anđelković, Jugoslav Ramić, Marko Isaković, Državni Sekretar i proslavljeni reprezentativac Jugoslavije, Predrag Peruničić i mnogi, mnogi drugi...



Na pitanje koliko još planira da igra rukomet, odgovorio je da je bio na pragu da završi, ali da još uvek ima volje i želje.

"U Banja Luku sam otišao na dva meseca, a ostao sam dve godine. Klub se stabilizovao, planiraju da ostanem dole i da dobijem funkciju.

Imao sam prošle godine ponudu od Bresta i još par dobrih ponuda, ipak nisam hteo da se nagađam sa njima, pa sam na kraju ostao u Banja Luci gde sam još uvek. Sada imam neku ponudu da odem u Katar"

Što se tiče mog Borca, sada su došli ljudi koji gledaju interes kluba, trgnuli smo se nakon slabog početka sezone, planiraju već za narednu sezonu da dovedu par igrača i da budu konkurentni i za SEHA ligu.

Banja Luka je rukometni grad.", zaključio je Ratko Nikolić koji nam je nekoliko puta istakao da njega, ali i njegovu ženu, privlači Banja Luka i ljudi u tom gradu i da je to jedan od razloga zašto je ostao tamo.


Situacija je veoma slaba u ovom trenutku, naši klubovi se ne kotiraju dobro čak ni u okruženju, a nekada najbolji pivotmen sveta nam je rekao da postoji nada da će se promeniti nešto na bolje, ali da je veliko pitanje hoće li se to desiti.

"Ima nekih indicija da će se promeniti nešto na bolje u srpskom rukometu, ali je pitanje šta će biti od toga. Da ne bude da sam ja opozicija, ja sam u nekom vidu "rata" sa ljudima iz saveza. Moraće nešto da se promeni u budućnosti da bi se rukomet vratio na mesto gde pripada."

Govorio je o situaciji u svom rodnom Aranđelovcu, ali i o situaciji u najboljim klubovima Srbije u ovom trenutku.

"Ovde u Aranđelovcu možeš da napraviš dobrog superligaša koji bi mogao da bude stabilan. Ljudi u opštini žele da daju novac u rukomet jer Aranđelovac je rukometni grad, ali ima tu drugih problema zbog nekih viših interesa. Recimo, Radnički iz Kragujevca je mogao da bude prvak i prošle i ove godine, uz ne toliko velika ulaganja. Ljudi nisu svesni da uz mala ulaganja imaš sjajnu promociju grada, ako ekipa uđe u Ligu šampiona imaš šest utakmica od kojih ćeš tri odigrati na strani. Za mene je to sjajna reklama za jedan grad."

"Što se tiče klubova u okruženju, Makedonci su se trgli, ušao je taj Rus, Slovenci su uvek solidni, imaju par odličnih klubova. Kada pogledamo realnu situaciju, svi sa prostora bivše Jugoslavije su bolji od Srbije. Čak je i ekipa Borca iz Banja Luke u kojoj sada igram jača od svih ekipa iz Srbije. Dovoljno je reći da smo u ekipi Borca nas trojica starijih nosioci igre, ostalo su dečaci od 22-23 godine. Da nismo imali problema sa autobusom, prvaka države, Vojvodinu, pobedili bismo i u Novom Sadu, ne samo u Banja Luci."


"Najlepši period karijere proveo sam u Španiji, u Portlandu sam proveo pet godina što dovoljno govori o tome koliko sam bio zadovoljan tamo. Grad, ljudi, klub, sve je bilo neverovatno dobro. Šteta za taj klub (Portland San Antonio) što se ugasio preko noći.

Mi smo tamo imali najbolju ekipu ubedljivo, ali bilo je puno faktora koji su uticali na to da mi ne osvojimo Ligu šampiona."

Pitali smo ga koga najviše ceni od trenera i od igrača sa kojima je imao saradnju.

"Od trenera mi je možda najlepše bilo sa jednim Špancem, Kabanasom, a ovde su Jovica Cvetković i Veselin Vujović. Vuja je ove sezone ponovo pokazao ko je i šta je, sa Zagrebom se borio se jednom Barselonom za fajnal for i nije ih Barselona nadigrala.


Od igrača moram da kažem da mi je Ivano Balić dosta pomogao. Falio im je pivot u Pamploni, tada je Ivano rekao da dovedu mene i da neće biti problema. Meni je to bila velika čast. Tek kada igraš sa njim vidiš kolika je čovek veličina. Jedino ako si nesposoban ne bi mogao da uhvatiš njegovu loptu koju ti on baci. Što se tiče reprezentacije, učio sam najviše od Škrbića, pošto je on igrao na mojoj poziciji.

Ivano stvarno jeste "čudovište" što se tiče rukometa, nije slučajno najbolji rukometaš svih vremena. Svi za njega misle da je uobražen, ali je u stvari baš druželjubiv, sasvim je normalan, dobar čovek."

Objasnio nam je zašto još uvek igra rukomet na visokom nivou iskoristivši jednu anegdotu sa Ivanom Balićem.

"Najbolje je bilo u Španiji, evo i zbog kog razloga. Znao sam da ću otići u Pamplonu, pa sam celo leto trenirao kao lud. Razmišljao sam kako odlazim u vrhunski klub, nisam izlazio uopšte. Bio sam ja poznat tada, ali u odnosu na ostale igrače sam bio anonimus. Bio je Ivano, Kjeling, Svenson, sve zvezda do zvezde. Stajao sam tamo, došao je kondicioni trener i rekao da krenemo sa zagrevanjem. Ja sam krenuo prvi, a Ivano mi je samo rekao: "Stani! Vrati se sa nama". U šest sati je počeo trening, u 6:10 kondicioni trener je ponovo rekao da krenemo sa zagrevanjem. U pola 7 ponovo je rekao: 'Momci, molim vas, hajmo na zagrevanje...' Onda smo svi ustali i krenuli najlaganijim mogućim korakom na zagrevanje. Najlakši mogući trening, a ja došao najspremniji.

Pauze između prvenstava su trajale dosta dugo u Španiji, po završetku prvenstva na odmor se ide od sredine maja do 1. avgusta. Za razliku od Nemačke, tamo je pauza dosta kraća. Pošteno, da sam bio u Nemačkoj, sada bih se raspadao.", rekao je kroz smeh.


"Što se tiče trenerskog posla, vuče me to da radim. Mislio sam da neću želeti, ali što sam stariji imam sve veću želju. Volim da pokazujem drugima ono što sam i ja naučio, volim da radim sa decom, zato sam najviše i pokrenuo kamp. Volim da pokažem ono što sam naučio i želim da to prenesem na decu.

Sport je ono što ja najbolje znam, želim da ostanem u njemu, naročito u rukometu."


"Stanje u današnjem rukometu je dosta drugačije, rekao bih da su ekipe ranije bile dosta kvalitetnije. Ako pogledamo špansku ligu, imali smo tada 7-8 ekipa koje su bile izuzetnog kvaliteta. Danas su ostali samo Nemačka i Francuska donekle. Imamo i par klubova iz Poljske, Mađarske...

SEHA liga je pravi potez za rukomet na Balkanu. Organizacija je na dosta višem nivou, od sledeće godine bi trebalo da u ligu uđe i turski predstavnik, Bešiktaš. Imaćemo Vesprem koji je dosta jak, Vardar koji će naredne sezone biti odlična ekipa, priča se da će u ligu ući Seged i Celje."


Sve o organizovanju kampa i o našem proslavljenom rukometašu možete saznati i putem njegovog sajta - ratkonikolic.com.