Milan Stojanović – Ljubav prema košarci i biznis

  • Autor: Aleksandar Obrenović

  • 05. mart 2016.

  • 13:33

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jedan od istaknutih košarkaških radnika u Srbiji, Milan Stojanović – Miško (u košarkaškim krugovima poznat kao Bucko – prema svom ocu, takođe dugogodišnjem košarkaškom radniku), govorio nam je o svom putovanju kroz košarku u Srbiji, sticanju iskrenih prijatelja, poznanstvima koja su mu donela priliku za sjajan biznis, kao i o tome kako mu se sve što je pružio košarci vratilo možda čak i više nego što je očekivao.

Milan Stojanović – Ljubav prema košarci i biznis
Čovek koji je u košarci već preko 30 godina (kao igrač, sudija, kontrolor suđenja, komesar B ženske lige, član takmičarske komisije KSS-a i delegat) govorio je za "Sportske" o tome kako je uspeo da spoji lepo i korisno, koliko je košarka pružila njemu i on košarci, ali i o svom biznisu koji je pokrenuo sasvim slučajno.

Radi se o Milanu Stojanoviću, trenutno delegatu na utakmicama KLS, ali i grafičkom i veb dizajneru i marketing menadžeru.

Pored toga što je istaknuti sportski radnik, Milan se bavi i dizajnom, tvorac je jedne od aplikacija na internetu za vođenje takmičenja koju trenutno koristi KSS-a koja je jedna od najboljih u Evropi i Svetu. Idejni je tvorac logotipa KSS i KLS…

Nakon što nam se predstavio kao košarkaški radnik, pričao je o pomenutoj aplikaciji.

"Odgovorno tvrdim da taj sistem vođenja takmičenja nema niko u Evropi, pa i u Svetu. Ovako nešto kvalitetnije ima FIBA, ali njihovi resursi su daleko veći od naših. Ovaj program je primenjiv na sve ostale sportove, ali je jako kompleksno da se to implementira", rekao je nam je Milan o toj aplikaciji pod nazivom "e-score".

Ono što je poenta cele priče, jeste njegov biznis koji je započeo sasvim slučajno. U pitanju su trenerske i sudijske magnetne table. Priča je veoma zanimljiva, posebno ako imamo u vidu kako je celokupan biznis započet.

kosarkaske table
foto: Facebook/TabooSport

"U pitanju je bio košarkaški kamp za sudije na Kopaoniku još 2003. godine, bila je tu poznata ekipa košarkaških sudija, plus par stranaca koji su došli u Srbiju. Na kamp sam otišao kao gost, na poziv mog velikog prijatelja, mentora i košarkaškog roditelja Radeta Petrovića. Na pauzi između dva predavanja seli smo da ručamo, a spletom okolnosti Alan Ričardson, tada instruktor Eurolige, je seo pored mene. Upoznali smo se, Rade Petrović me je predstavio Alanu. Pričao sam mu na lošem engleskom čime se bavim pored toga što sam nekada bio sudija. Pokušao sam da mu objasnim da se bavim grafičkim i veb dizajnom.

Ipak, u jednom trenutku me je pitao: "Je l' ti radiš magnetne table?"

Razmišljao sam šta li sam to lupio na tom mom engleskom jeziku, te kako je on povezao grafički i veb dizajn sa magnetnom tablom. Nasmejao sam se i pitao: "Kakve magnetne table?"


Objasnio mi je, radi se o mehanici i tehnici suđenja, kakav je položaj sudija u odnosu na loptu i podela odgovornosti na terenu, da je u pitanju nacrtani košarkaški teren i magneti na njemu koji asociraju na sudije i loptu. Prvo nisam mogao da verujem šta me pita, a onda sam ga pogledao i uz osmeh rekao:

"Pravim!"

Onda me je on pogledao i rekao: "Ne mogu da verujem! Mi smo iz Evrolige poslali na pet adresa različitih kompanija upit da nam rade magnetne table, ali nam niko nije odgovorio. Došao sam u Srbiju, na tamo neku planinu, sreo tebe prvi put u životu i baš si ti taj koji pravi table."

Već sam skontao kako ću to da napravim (srpska snalažljivost), trebala mi je tabla i magneti koji se lepe na tu tablu. Do kraja nedelje sam mu obećao magnetnu tablu. Kada sam se vratio u Kragujevac, otišao sam kod limara od koga sam tražio da mi iseče tablu od lima i zaobli ivice, nabavio sam tabletice magneta, a nakon toga sam Alanu servirao proizvod za koji se on jednostavno oduševio. I tako je sve počelo…

Naručio mi je kasnije table za svoj sudijski kamp u Engleskoj, zatim mi je naručila nemačka Bundesliga na njegovu preporuku 20 tabli, usledila je Hrvatska nacionalna federacija koja je naručila 20 tabli…


kosarkaske table
foto: Facebook/TabooSport

Usledila je preporuka Alana Ričardsona Euroligi da 'tamo neko u Srbiji pravi magnetne table' pa mi je ta organizacija naručila 100 tabli. Zatim je došla dojava do FIBA Europe koja je prvo naručila 300 tabli, a onda za dve naredne sezone 500 tih tabli.

I ovde po čaršiji se pročulo da pravim te magnetne table, pa su treneri tražili od mene da napravim i za njih tzv. Whiteboard – piši briši taktičke table. U početku nisam hteo, jer sam se bavio dizajnom, izbegavao sam ih, ali sam kasnije i morao. Jedan od mojih dragih prijatelja, trener Srđan Ivanović, ostao je bez table. Bila mu je potrebna nova i zamolio me je da mu napravim.

sudijske table
foto: Facebook/TabooSport

Pre svega toga, prvo je počelo sa strelicom naizmeničnog poseda lopte (kada je uvedeno to pravilo) koju sam napravio za celu Srbiju od medijapana koje i dan danas stoje za zapisničkim stolovima. Nakon toga je krenulo dalje, otvorila se priča za sve ostalo što treba za zapisničkim stolom. Napravljen je set pokazivača za zapisnički sto koji se sada koriste po gotovo svim terenima širom Srbije.

Nastavio sam sa košarkaškim tablama koje nije bilo jednostavno „osvojiti“ i napraviti, ali veoma brzo se o kvalitetu tabli pročulo po Srbiji, zatim i Crnoj Gori, odmah sam napravio i sajt. Na internetu je tržište neograničeno. Table se sada prodaju širom Evrope, ali i Sveta. Najponosniji sam što su moje table stigle i Kinu, Šangaj. Ubrzo su se zahtevi za taktičke table proširili i na ostale sportove, prvo rukomet, futsal, odbojku, čak i tenis (iako mi nije bilo jasno zašto), zatim sam radio i tablu za badminton, a jednom me je zvala devojka da napravim tablu za vaterpolo koja je kao poklon otišla u Kanadu. Taj trener koji je nosio tu tablu za vaterpolo je bio u Holandiji na nekom turniru, pa su mi odmah i iz Holandije naručili table za vaterpolo.

magnetne table
foto: Facebook/TabooSport


Jedna zanimljivost koja mi se desila jeste da je danski košarkaški klub (Danska nije poznata kao košarkaška velesila) naručio 60 tabli sa različitim imenima trenera. Jedan danski klub ima 60 svojih trenera što je impozantno."

Nije hteo da govori o košarci iz prostog razloga što je delegat - službeno lice i to mu po kodeksu KLS nije dozvoljeno da radi, ali nam je istakao jedan podatak za koji nas uverava da je u potpunosti tačan.

"Košarka je i dalje, a mislim da će biti još dugo daleko najorganizovaniji sport među svim sportovima u Srbiji.", rekao je on.

Pitali smo ga i o šansama naše reprezentacije.

"Očekujem da se plasiramo na Olimpijadu i verujem prvo u Saleta Đorđevića, a drugo i u sve ove momke. Mislim da su vratili priču i značaj nacionalnoj reprezentaciji. Za košarku je to jako važno, Sale je to jako dobro uspeo da uradi. Plašim se samo prevelikih očekivanja, setim se uvek 2005. godine  kraha na EP. Ipak, Sale i Muta su napravili atmosferu koja je jako dobra i pobednička, naša reprezentacija ima toliko pozitivne energije da plasman na Olimpijadu ne bi trebalo da dolazi u pitanje. Na sve to nam ide i sastav grupa, iako danas svi igraju dobru košarku. Ljudi koji vode Košarkaški savez Srbije ulažu ogromne napore da obezbede sve uslove da naša srpska košarka ostane u Svetskom vrhu. Pre svih mislim na Dragana Đilasa!"

Kao neko ko prati dosta i mlađe kategorije kao službeno lice, rekao je da naša reprezentacija ne treba da strahuje za budućnost kada se radi o košarci.

"Toliko imamo talentovane dece, uvek se oduševim kada odem službeno na utakmice mlađih kategorija. Savršeno rade, prelep igraju, to je praznik za oči, naša juniorska i kadetska liga Srbije su lige koje stvaraju šampione. Imamo jako dobar trenerski kadar, iako oni nemaju uslove za rad kao recimo na zapadu. Kada bi ova država ulagala u sport koliko sportisti zaslužuju, onda ne smem ni da zamislim kakva bismo sila bili."

kls kss logo
Logotipi koje je dizajnirao Milan Stojanović

Imao je šta da nam kaže i za kraj.

"Meni je košarka mnogo pružila, toliko poznanstava, prijateljstava, dragih ljudi itd. U košarci su intelektualci, imao sam priliku da sretnem puno različitih ljudi od kojih sam puno naučio. Dosta sam naučio o poslu, načinu rešavanja problema, ali i o uživanju u tome što radim. Mogu slobodno da kažem da koliko god da sam ljubavi i rada uložio u košarku, možda mi je ona i više vratila.
", završio je priču za naš portal Milan Stojanović.

Nešto više o proizvodima Milana Stojanovića možete saznati i na FB stranici njegove firme, kao i na sajtu.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari