Vuletićeva poruka ''Crno-beloj familiji'': ''Knjige, braćo moja, knjige...''

Vuletićevo saopštenje je danas objavljeno na zvaničnom sajtu, kao njegov ''lični odgovor'' Crno-beloj familiji i u nastavku ga prenosimo u celini.

''Krijući se iza nekolicine časnih i dostojanstvenih imena, koja, na žalost, još ne shvataju ulogu trojanskog konja koja im je podlo namenjena, pravno neuki a prinudama, ucenama i pretnjama skloni dvojac Vojislav Nedić – Novak Nedić, pravi inspiratori, nalogodavci i organizatori ove amorfne tvorevine, oglasili su se u svom svom siromaštvu duha i odsustvu elementarnog znanja.

Radi istine o navodima o mojoj “samozvanosti”, kao neko ko je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao za nešto više od tri godine kao najbolji student generacije, bio stipendista svih najrelevantnijih domaćih naučnih fondova, usavršavao se u inostranstvu, magistrirao i doktorirao u svim predviđenim rokovima, kao autor brojnih naučnih članaka o ugovornom pravu, ne vidim razlog niti svrhu objašnjavanja nastavničkih univerzitetskih zvanja onima koji su fakultetsku katedru videli samo sa strane (prilično rđavog) studenta.

Međutim, svestan sam da, rečima Meše Selimovića, “ljudi mrze one koji se uspnu iznad njih, pa se navikni na prezir ako želiš mir ili na mržnju ako pristaneš na borbu.”

O kategoriji sumnjivog morala najmanje su, čini se, pozvani da govore oni koji su do diplome fakulteta došli na nedostojne načine, oni čija advokatska kancelarija zastupa sve one koji danas tuže Partizan, koji u svojim redovima imaju i takve moralne gromade koji su bivali članovi organa našeg večitog rivala, one koji su sada članovi organa ili većinski vlasnici ili finansijeri konkurentskih nam timova u Superligi, istovremeno bivajući članovi Skupštine FK Partizan (!!!) a svi skupa žele da (evo prave reči) samozvano i nasilnim putem preuzmu institucije FK Partizan.

Novak Nedić, skriveni spiritus movens ove familije, koja po svom načinu delovanja ima obrise onih familija iz knjiga Maria Puza, deli uloge potčinjenima. Tako je svome ocu, Vojislavu, dodelio ulogu (familijinog) konsiljera. Taj vrli pravnik, do čijih znalačkih visina ja nikada neću moći dopreti, treba da zna da se reč “levijatan” ne koristi u pežorativnom značenju. Tomas Hobs ju je upotrebljavao kako bi opisao svojstva države kao monopoliste sile kojoj smo svi podarili jedan deo ličnog suvereniteta. To on ne zna, jer nikada nije valjano savladao rimsko pravo, što mi takođe osiono spočitava a valja ga podsetiti da je ono temelj celokupnog građanskog prava, kao i da je čuveni profesor Mihailo Konstantinović, autor našeg Zakona o obligacionim odnosima, doktorirao baš na rimskom pravu.

Mogu im samo poručiti ono što i Dositej Obradović: “Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!”.

A sada nešto in medias res. Pravno neuki konsiljere i članovi njegove pretorijanske garde ne umeju da razlikuju situacije u kojima dolazi do zamene članova Skupštine FK Partizan.

Najpre o Ostoji Mijailoviću. Reč je o čoveku koji istovremeno obavlja funkciju člana Skupštine FK Borac iz Čačka i FK Partizan iz Beograda. Statut FK Partizan u čl. 56. st. 3. izričito predviđa da Predsednik i članovi organa Kluba, Generalni direktor i zaposleni NE MOGU DIREKTNO ILI INDIREKTNO biti angažovani u konkurentskoj organizaciji u fudbalu. Ovo ograničenje je istaknuto i u čl. 27. st. 5. Statuta FK Partizan, koji predviđa da član organa Kluba može biti lice, koje, između ostalog, NIJE AKTIVNO ANGAŽOVANO U KONKURENTSKOM FUDBALSKOM KLUBU. Ovo je belodani najteži mogući sukob interesa koji rađa osnovane sumnje o potencijalnim nečasnim radnjama u toku trajanja takmičarske sezone. Disciplinska komisija je, u pravilnikom predviđenoj proceduri, donela odluku o isključenju Mijailovića iz članstva u Klubu. Ovo automatski povlači brisanje iz evidencije članova i automatski prestanak mandata. Opaska koju daje konsiljere odnosi se na situacije razrešenja po predlogu nekog člana skupštine. Ovo nije ni nalik toj situaciji.

Igor Duljaj je podneo pisanu neopozivu ostavku na članstvo u FK Partizan koja je organima Kluba (pa i Nadzornom odboru kao organu u nesumnjivo punom mandatu) dostavljena 26. aprila. Na ovaj slučaj primenjena je odredba čl. 32. st. 5. Statuta FK Partizan, koja eksplicitno predviđa da ukoliko u TOKU TRAJANjA MANDATA Skupštine neko od njenih članova izgubi to svojstvo usled smrti, ostavke ili razrešenja, zakazuje se nadležni zbor i novoizabrani član Skupštine SE BIRA na vreme DO ISTEKA MANDATA postojećeg saziva Skupštine. Ova odredba ukazuje na KONSTITUTIVNO DEJSTVO odluke na Zboru, budući da nigde nije predviđeno bilo kakvo potvrđivanje mandata od strane Skupštine. Šta više, argumentom a contrario, u situaciji izbora novog saziva Skupštine, ako odluke Zbora nemaju konstitutivno dejstvo, postavlja se pitanje ko je nadležan za potvrđivanje tih manadata?

Najzad, nešto i o licemerju. Radna grupa FK Partizan je formirana u vanrednoj situaciji u kojoj je dotadašnji predsednik g. Zoran Popović, bivajući izložen najtežim pristiscima Vojislava Nedića i Ostoje Mijailovića podneo neopozivu ostavku. Za predsednika Radne grupe imenovan je g. Ivan Ćurković kojeg je neumerenim pohvalama i instiranjima podržavao najviše dvojac Nedić. Vojislav Nedić je učestvovao na SVIM sednicama Radne grupe do svoje ostavke, glasao ZA SVE predloge a odluke su donošene JEDNOGLASNO. Vrhunsko je licemerje odricati legitimitet nečemu čiji je neko gradivni deo bio. A i nije mnogo mudro, jer, kako Ajnštajn veli, ljudska glupost i svemir su neograničeni, s tim što za ovo drugo još nema dokaza.

Ivan Ćurković ima nesumnjive prerogative predsednika FK Partizan, jer je na taj način usvojen revizorski izveštaj, sproveden prelazni rok, UEFA se u svim svojim dopisima u tom svojstvu obraća njemu i najzad, on je potpisnik svih dokumenata na osnovu kojih će FK Partizan dobiti licencu za učešće u evropskim takmičenjima.