OTKRIVENO - Dva su razloga zašto Abu ostaje u Humskoj!

Slavilo se u Kini pa se zaboravilo na fudbal...

AAHHAHAHAHHAHA, ponude nije ni bilo ... Ajoj tuge.

Abubakar je bolji igrač od Dina, a i prodavanjem igrača na silu smanjujete vrednosti transfera nesposobnjakovići jedni!

Super,ovo nam je mozda i najvece pojacanje.

** ja

Zato će na leto puškom da te teraju,pa će biti da od tvoje prodaje zavisi budućnost kluba

* nije

Po onome sto sam j video, Ndlovu bas i anije za Partizan koji bi bio ozbiljnije konkurentan u evropskim takmicenjima. Da smo pametni pa da na leto uparimo Djurdjica i Vlahovica u napadu, jeste da bi to mozda dovelo do gusenja Mihajlovica, ali neka NM predje na desnu stranu kao dugorocno resenje ili da zaigramo 4-3-3 kao Barselona u kojem slucaju bismo morali da se odreknemo Djurdjica, ali da klasu dovedemo da zameni Zivkovica:-) Neko je Lovernj i Ninkovic, a neko Gagic, Milutinov, Pantic i Zivkovic. Bertansa tu ipak ne racunam zato sto je nam oprostio dugove, a Radonjic je od pocetka bio vidjen kao materijal za propast...

Slobodana Santrača više nema, ali njegovi rekordi živeće večno!nMagična popularnost fudbala krije se u dve stvari: u golovima i činjenici da je jedini sport u kojem mnogo slabiji rival sa samo jednim udarcem u okvir gola može da pobedi mnogo kvalitetnijeg rivala, što ni u jednom drugom sportu nije moguće i zbog toga je rezultatska neizvesnost najveća, a majstorstvo postizanja golova najcenjenije u fudbalskom svijetu...nI upravo u tom majstorstvu i lakoći ubacivanja lopte u mrežu bio je, i ostao, neprevaziđen najbolji jugoslovenski centarfor svih vremena, Slobodan Santrač. Njegov OFK Beograd ostao je u periodu od 1968-1975. godine na 14 utakmica neporažen od Crvene zvezde, ali ni to mu nije pomoglo da dobije naklonost selektora koji su u reprezentaciju pozivali neke druge napadače, a postizali su i više nego duplo manje golova od legendarnog Sanija...nSa 218 postignutih golova u ligi SFRJ, koja su bila veoma tvrda i sa malim brojem golova po utakmici, Santrač je najbližem pratiocu na večnoj listi strijelaca jedne od pet najkvalitetnijih evropskih liga tog vremena pobegao čak 50 golova.nImao sam sedam godina kada je Santrač napokon odlučio da, iako je već zagazio u četvrtu deceniju života, dođe u klub za koji je navijao od detinjstva. Tog januara 1978.godine Santrač je iz OFK Beograda prešao u Partizan, i već tada, iako još mali, znao sam da titula ponovo dolazi na stadion JNA, da rivali mogu da zaborave na prvo mesto...nPartizan je imao granitnu odbranu, koju je te sezone predvodio fantastični Petar Borota, ali je napad „kašljucao“, pa je bilo dosta nerešenih rezultata i minimalnih pobeda, a onda je sve to Santrač iz korena promenio. Tog proleća demonstrirao je kakva je mašina za davanje golova... U 32.godini života i sa 12 golova na 16 utakmica doveo je Partizan do rekordnog broja osvojenih bodova (54) u prvenstvima SFRJ i ubedljive šampionske titule... Tog proleća njegove najveće žrtve bili su klubovi tadašnje velike četvorke Crvena zvezda (3:2), Dinamo (5:0) na JNA i Hajduk (2:1) u Splitu na Plinari! Santrač im je u mrežu spakovao polovinu od ukupno 10 golova Partizana u derbijima tog proleća.nDugo se Zvezda koprcala, nadali su se Branko Stanković i cigani da bi u večitom derbiju mogli da naprave iznenađenje i osvoje titulu, ali Santrač nije mislio tako.nSećam se da sam se nekim čudom uoči tog derbija zatekao u Beogradu sa majkom i nije bilo kud, moralo se na stadion JNA, te večeri kovala se šampionska titula kojoj sam se radovao kao nijednoj nikada kasnije...nSantračeva golgeterska serija tokom proleća davala je nadu da će još jednom da potvrdi, ovog puta u dresu Partizana, da je „crna beštija“ Crvene zvezde.nJaka kiša, koja je padala tog dana, nije pokvarila atmosferu, na stadionu se okupilo 50.000 gladalaca, koji su isčekivali da najveća fudbalska svetkovina na ovim prostorima donese odluku o šampionu, te 1978.godine. Vukotić je postigao dva gola, a Santrač jedan, i tako u večitom derbiju još pokazao da je neopravdano više od decenije izostavljan sa spiska jugoslovenskih reprezentativaca. Tog 7.maja Santrač i Vukotić bili su Bogovi svih „Grobara“, a ironija sudbine da obojica nisu mogli do reprezentativnog dresa i pored izuzetnog majstorstva jer su tako želeli moćnici iz komšiluka.nKažu da je osveta najslađa kada se servira hladna, a Santrač je uviek bio kao špricer, zbog toga verovatno i neprevaziđeni golgeter, servirao je svoju najveću osvetu Miljanu Miljaniću, i njegovom klubu tokom karijere spakovao u mrežu 25 golova, od onih 218, koliko ih je ukupno postigao u prvenstvima SFRJ...nOmalovažavan je i kao stručnjak, zbog toga su ga, valjda, Miljanić i družina za selektora postavili tokom sankcija kada reprezentacija nije mogla da igra, a kada su one ukinute, nisu mogli da nađu drugo rešenje na brzinu. Santrač je u međuvremenu nanizao nekoliko vrednih pobeda i odveo plave do osmine finala Svetskog prvenstva, gde je nesrećno poražen od Holandije (2:1) nakon promašenog jedanaesterca Predraga Mijatovića, što je ostao najveći uspeh one skraćene Jugoslavije.