"Napred, puna srca, bistra oka, zdrave glave..." (09.30)

Najava fudbalske utakmice ne predstavlja veliku filozofiju za sportskog novinara. Čitalac treba da bude obavešten o tome ko će, kada i na kojem mestu odmeriti snage pa tipična forma nema gotovo nikakav odziv.

Ovoga puta je drugačije! Ovoga puta najavljuje se nešto posebno, nešto što će obeležiti istoriju srpskog fudbala, ovog "samostalnog" koji nam za devet godina nije dao previše razloga da se radujemo.

"Titula" viceprvaka Evrope koju je osvojila mlada reprezentacija 2007. godine, učešće na Mundijalu u Južnoj Africi, ono Lanetovo skakanje u kanal nakon gola Nemcima, titula prvaka Evrope za igrače do 19 godina 2013. godine u Litavniji, premalo za stomake Srba gladnih fudbalskih uspeha.

Sada je došao red na nešto veliko, nešto što čemu su se najveći optimisti sramežljivo nadali kada je Veljko Paunović poveo svoje izabranike na istočni kraj sveta. Za najavu polufinala Svetskog prvenstva potrebna je posebna inspiracija, jedna boja, delić zvuka ili šta drugo što bi nam dalo inspiraciju da napišemo nešto dostojno momaka koji su nas učinili najponosnijim ljudima na svetu.

Hvala momcima iz Beogradskog sindikata na inspiraciji, delovi iz citirane pesme poslužili su savršeno kao šlagvort za ono što omladinsku reprezentaciju Srbije očekuje u sredu ujutru.

U trenutku kada Paunovićevi "Orlići" otvaraju oči i kreću u novi dan i nove pobede, mi se u Srbiji lagano spremamo za počinak noseći u glavi samo jednu misao, da naši momci u novu bitku krenu "bistra oka, puna srca i zdrave glave" i da nas još jedno obraduju kako su to činili prethodnih dana.

Više nije bitan rezultat, oni su već pobedili, već su pokazali kako se bore šampioni. Sada je vreme da igraju za sebe, da uživaju u fudbalu i ne misle na sutra a Srbija će biti uz njih bez obzira na one brojke koje će posle duela sa Malijem biti ispisane na semaforu.