Vojniče Boškoviću, ODSTUPI!
Autor: Mihajlo Vidojević
sreda 16.12.2015.
17:32
Izvor: Mihajlo Vidojević
Ma koliko želeo da neuspeh ženske rukometne reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Danskoj minorizuje u pismu kojim se obratio sportskoj javnosti, rukometni vojnik, kako je sebe krstio Saša Bošković, moraće da odstupi sa dužnosti na ovaj ili onaj način.
rss.org.rs
Povezane vesti
Još uvek aktuelne vicešampionke sveta u rukometu eliminisane su u osmini finala tekuće planetarne smotre u Danskoj čime su ostale bez oreola viceprvaka sveta ali i bez mogućnosti da se posle više od četvrt veka domognu plasmana na Olimpijske igre.
Stvari u startu treba postaviti na pravo mesto. Devojkama koje je selektor Saša Bošković poveo u Dansku ne treba previše zameriti jer se čini da su u datom momentu dale svoj maksimum.
Individualni i kolektivni učinak naših rukometašica trebalo bi da analiziraju ljudi koji su kompetentni za tako nešto, a ja sebi ne mogu da dam za pravo da pravim procenu oko toga koliki je stvarni potencijal ekipe koja je u Danskoj eliminisana u osmini finala.
Ono što znam, a zna i svako od vas koji prati ženski nacionalni tim, jeste da bi reprezentacija izgledala totalno drugačije da su put Danske krenule četiri igračice koje su otkazale poslušnost selektoru Saši Boškoviću.
Jasno, najlakše je biti general posle bitke, ali ako ćemo iskreno, malo ko je očekivao da će reprezentacija bez Katarine Tomašević, Andree Lekić, Sanje Damnjanović i Dragane Cvijić uspeti da dogura daleko u ozbiljnoj konkurenciji.
Teško da bih posle svega pisao na ovu temu da se selektor Saša Bošković nije oglasio pismom koje, u najmanju ruku, vređa inteligenciju svakoga ko prati sport i podržava srpske reprezentacije.
Vojnik Bošković postupno nam je objasnio kako još jedan izostanak sa Olimpijskih igara nije neuspeh već neostvareni cilj koji je ekipa sama sebi nametnula!
Da se odmah razumemo, gospodin Bošković je taj koji je tokom minulih meseci potencirao da je plasman na Olimpijske igre glavni cilj ženske reprezentacije pa mu današnji pokušaj da obmane javnost ne može proći jer o svemu postoje elektronske zabeleške koje ovom prilikom neću navoditi.
Samo zahvaljujući minulom uspehu koji je ostvaren na Svetskom prvenstvu u Srbiji nacionalni tim je dobio "vajld kard" za planetarnu smotru u Danskoj i to je ujedno bila poslednja šansa da rukometašice "izvade vizu" za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.
Podsetiću vas samo da je ženska rukometna reprezentacija Jugoslavije poslednji put učestvovala na Igrama davne 1988. godine, dok samostalna Srbija nije imala tu čast, a tokom minule dve nedelje olako je propuštena idealna prilika da se to promeni.
Sa rukometašicama koje su na Svetskom prvenstvu mogle da predstavljaju Srbiju naš nacionalni tim bi bio više nego konkurentan u Danskoj i, premda u sportu ne postoje garancije, verovatno uspeo da obezbedi plasman na Olimpijske igre.
Krivicu za neuspeh koji vojnik Bošković pokušava da gurne pod tepih snose njegovi poslodavci i on sam! Rukometni savez Srbije nije smeo da dozvoli da sukob četiri najbolje rukometašice i selektora reši tako što će Boškovića uzeti u skute.
Ako je Saša Bošković, bez namere da vređam njegov minuli rad, vredniji od plasmana na Olimpijske igre posle 27 godina čekanja, onda Rukometni savez Srbije komotno može da mu ponudi novi ugovor jer vojnik očito nema nameru da odstupi sam.
Mene kao Srbina i ljubitelja sporta boli to što smo još jednom pali na jednostavnom testu i što će, po ko zna koji put, neka reprezentativna selekcija ispaštati za loše poteze pojedinaca koji na sva usta propagiraju kako rade za opšte dobro.
Treba li podsećati da na sličan način stvari funkcionišu i u Fudbalskom savezu Srbije, da je svojevremeno zbog samovolje jednog čoveka, ma kakav stručnjak bio, iz reprezentacije izopšten jedan Nemanja Matić?!
Mala je Srbija zemlja da bi sportski potencijal koji neki godinama kroz sistem stvaraju olako bacala u blato i odrekla se makar i učešća na jednom velikom takmičenju kakvo su Olimpijske igre.
Posle svega, ostaje gorak ukus u ustima koji se neće isprati čak ni odlaskom Saše Boškovića, rukometnog vojnika koji je iz velike ljubavi pucao reprezentaciji u noge.
Stvari u startu treba postaviti na pravo mesto. Devojkama koje je selektor Saša Bošković poveo u Dansku ne treba previše zameriti jer se čini da su u datom momentu dale svoj maksimum.
Individualni i kolektivni učinak naših rukometašica trebalo bi da analiziraju ljudi koji su kompetentni za tako nešto, a ja sebi ne mogu da dam za pravo da pravim procenu oko toga koliki je stvarni potencijal ekipe koja je u Danskoj eliminisana u osmini finala.
Ono što znam, a zna i svako od vas koji prati ženski nacionalni tim, jeste da bi reprezentacija izgledala totalno drugačije da su put Danske krenule četiri igračice koje su otkazale poslušnost selektoru Saši Boškoviću.
Jasno, najlakše je biti general posle bitke, ali ako ćemo iskreno, malo ko je očekivao da će reprezentacija bez Katarine Tomašević, Andree Lekić, Sanje Damnjanović i Dragane Cvijić uspeti da dogura daleko u ozbiljnoj konkurenciji.
Teško da bih posle svega pisao na ovu temu da se selektor Saša Bošković nije oglasio pismom koje, u najmanju ruku, vređa inteligenciju svakoga ko prati sport i podržava srpske reprezentacije.
Vojnik Bošković postupno nam je objasnio kako još jedan izostanak sa Olimpijskih igara nije neuspeh već neostvareni cilj koji je ekipa sama sebi nametnula!
Da se odmah razumemo, gospodin Bošković je taj koji je tokom minulih meseci potencirao da je plasman na Olimpijske igre glavni cilj ženske reprezentacije pa mu današnji pokušaj da obmane javnost ne može proći jer o svemu postoje elektronske zabeleške koje ovom prilikom neću navoditi.
Samo zahvaljujući minulom uspehu koji je ostvaren na Svetskom prvenstvu u Srbiji nacionalni tim je dobio "vajld kard" za planetarnu smotru u Danskoj i to je ujedno bila poslednja šansa da rukometašice "izvade vizu" za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.
Podsetiću vas samo da je ženska rukometna reprezentacija Jugoslavije poslednji put učestvovala na Igrama davne 1988. godine, dok samostalna Srbija nije imala tu čast, a tokom minule dve nedelje olako je propuštena idealna prilika da se to promeni.
Sa rukometašicama koje su na Svetskom prvenstvu mogle da predstavljaju Srbiju naš nacionalni tim bi bio više nego konkurentan u Danskoj i, premda u sportu ne postoje garancije, verovatno uspeo da obezbedi plasman na Olimpijske igre.
Krivicu za neuspeh koji vojnik Bošković pokušava da gurne pod tepih snose njegovi poslodavci i on sam! Rukometni savez Srbije nije smeo da dozvoli da sukob četiri najbolje rukometašice i selektora reši tako što će Boškovića uzeti u skute.
Ako je Saša Bošković, bez namere da vređam njegov minuli rad, vredniji od plasmana na Olimpijske igre posle 27 godina čekanja, onda Rukometni savez Srbije komotno može da mu ponudi novi ugovor jer vojnik očito nema nameru da odstupi sam.
Mene kao Srbina i ljubitelja sporta boli to što smo još jednom pali na jednostavnom testu i što će, po ko zna koji put, neka reprezentativna selekcija ispaštati za loše poteze pojedinaca koji na sva usta propagiraju kako rade za opšte dobro.
Treba li podsećati da na sličan način stvari funkcionišu i u Fudbalskom savezu Srbije, da je svojevremeno zbog samovolje jednog čoveka, ma kakav stručnjak bio, iz reprezentacije izopšten jedan Nemanja Matić?!
Mala je Srbija zemlja da bi sportski potencijal koji neki godinama kroz sistem stvaraju olako bacala u blato i odrekla se makar i učešća na jednom velikom takmičenju kakvo su Olimpijske igre.
Posle svega, ostaje gorak ukus u ustima koji se neće isprati čak ni odlaskom Saše Boškovića, rukometnog vojnika koji je iz velike ljubavi pucao reprezentaciji u noge.
1 Komentara
Amar Zornic
Nazalost slicna situacija je i u muskom , ni tamo ne igraju najbolji