Sve u svemu - Saša Ilić

Kada me je prijatelj, koji nije mogao da gleda utakmicu, pitao za utisak sa derbija, rekao sam mu - ­ Bilo je gusto.

Pogledao me je onako čudno...

Da, gusto. Prvo na istočnoj, pa potom na severnoj tribini nekadašnje "Marakane". U drugom poluvremenu bilo je gusto i na južnom delu, već mu ništa nije bilo jasno. Neću sad pisati o sukobima navijača, sukobima "Delija" sa policijom. Nema svrhe.

Još jednom smo poslali "pravu" sliku u svet. Nekako su ljudi koji režiraju prenos pokušali da "ispeglaju" stvar sa slikama dva druga i starijeg muško-ženskog para, kako u bojama crvenih i crno-belih sede jedni pored drugih.

To jeste bilo lepo videti, ali se bojim da je nakon onih nemilih scena to bila samo jedna pozitivna stvar u moru ludila koji se iznova i iznova ponavlja, i teško da će u skorije vreme biti rešeno.

Gusto je bilo i kod "Grobara", nakon bakljade. Svuda je bilo gusto osim tamo gde je trebalo ­ na terenu. Praznik fudbala u Srbiji će mnogo izgubiti odlaskom Saše Ilića u penziju. Možete ga vizvati svakakvim imenima, nazivati ga "Čaša" umesto Saša, govoriti da iz njega isparava vinjak, on je umetnik na terenu za sve večerašnje učesnike fudbalske predstave, koja jesvake godine sve siromašnija i siromašnija.

Čovek drži fudbal u malom prstu, svaki njegov pas ima oči, svaki kontakt sa loptom je smiren, staložen, lagan... Fudbal, kao igra, deluje vrlo prost i jednostavan kada ga Sale igra. Sve to uliva sigurnost i čvrstinu injegovim saigračima, koji su svesni toga da je vođa tu. Razlika je u klasi. Ilić, Brašanac, Drinčić, pa čak i Babović, koga lično ne volim preterano, su dominirali terenom.

Uz dužno poštovanje prema Cvetkoviću, Stojanoviću i Kovačeviću, mislim da je ključ Partizanovog boda ležao u činjenici da su veznjaci "Parnog valjka" odigrali mnogo bolje od svojih suparnika na sredini terena.

Kvalitetniji su, jednostavno, svako ko se bar malo razume u fudbal to vidi. Ako ništa drugo, znaju kako se igraju ovakve utakmice. Trener "crno ­belih", Zoran Milinković je nadmudrio Nenada Lalatovića, ovo je i njegova velika pobeda.

Ne znam da li ste primetili, kad god su kamermani stavljali u prvim plan stratega Partizana, na kojima su se videle sugestije koje je upućivao svojim igračima, u pozadini se nalazio i Lalatović, koji je pažljivo "prisluškivao" Milinkovića i kreirao taktiku na osnovu suparničkih ideja i planova.

Pomalo zbunjen, pokušavao je da doskoči, upropasti planove protivnika ­ jalovo. Još je on mlad, ima vremena za njega, možda jednog dana od njega postane dobar trener. Trenutno ­ meni je delovao jako nervozno, valjda ta smirenost i samopouzdanje dolaze sa iskustvom.

Pozitivne stvari derbija?

Navijači, od trenutka kada su shvatili da u centru pažnje treba da budu igrači a ne njihove međusobne bitke na tribinama. Tada su pokazali da ovaj derbi, ta draž, napetost i uzbuđenje oni održavaju u životu. Jer nam je fudbal odavno pao na najniže moguće grane. To bi bila jedna sasvim prosečna utakmica da nije njih, i još par igrača koji su na trenutak budili u nama nadu da će jednog dana biti bolje...

Uz pomenutog Sašu Ilića, igrač za velika dela je Andrija Živković, to je bilo jasno i prošle godine, a sada je ta tvrdnja upotpunjena. Slovenački internacionalac Gregor Balažić jeisto tako neko ko će nas, nažalost, u skorije vreme napustiti. Verujem da će Partizan za njega uzeti nekoliko miliona evra.

Stamen, smiren, čvrst i inteligentan štoper. Pun pogodak čelnika iz Humske 1.

Što se tiče druge strane Topčiderskog brda, sigurno je da smo dobili golmana na duživremenski rok, Rajković je ono što nam je trebalo godinama. Drzak, hrabar, a opet veomadobar čuvar mreže, kada ga pogledate čini vam se da brani godinama a tek mu je 19 leta.

Malo me je razočarao Darko Lazović, više se od njega očekivalo, ali to je još jedan dokaz kako je Milinković nadmudrio svog kolegu Lalatovića. Budući fudbaler Đenove se nije video na ovom meču, tek ponekad je pokazivao da u njemu ima šlifa, onim probacivanjem kroz noge Saši Iliću i u još par situacija.

Skromno, za nekoga ko je trebalo da odluči derbi. Znam, reći ćete da je Zvezdin tim veoma mlad, da za njih ima vremena. Nisam pripadnik te teorije, te priče slušamo godinama. Ili imaš "cojones" ili nemaš.

Perica Ognjenović, a pogotovu Dejan Stanković, su isto tako bili golobradi mladići, pa se "Marakana" tresla par sezona, dovodili su Partizanovu odbranu do ludila.

Jednostavno, ili si rođen kao pobednik, ili te "pojede mrak", stopiš se u sivilo sa ostalima.

Opstaju samo najjači ­ u glavi. Vreme će pokazati ko će od ovih Zvezdinih dečakanapraviti odličnu karijeru.Ono što je sigurno ­ fudbal nam je spao na najniže grane.

Nekada se derbi sa pravom očekivao nedeljama, mesecima. Živelo se za jedan fantastičan potez pojedinca, za partiju koja će se prepričavati danima. Ne može se nikome zameriti da se nije borio, da nije izgarao na terenu, da nije ostavio srce na "zelenom tepihu", ali, čast izuzecima, sve je to jako slabo u odnosu na to koji i čiji dres nose.

Koliko para toliko muzike, kaže ona naša stara­ narodna. Od derbija je ostala samo "muzika". Sa tribina.