Da li je Novak najbolji svih vremena?

Pre samo deset godina, najbolji igrač sa ovih prostora bio je Boris Pašanski koji je otprilike u to vreme dostigao najbolji plasman karijere - 55. mesto. Janko je beležio veličanstvene pobede, ali i uglavnom igrao po sistemu toplo-hladno, a Ziki je tek ponekad igrao singl na manjim turnirima... a Novak... Novak se spremao za let u orbitu.

Kako je sve počelo?

Polovinom 2005. probio se u top 100, i počeo sa prvim ozbiljnijim rezultatima. Godinu je završio kao 78. igrač sveta, a 2006. je počela stidljivo. Polovinom godine, krenuli su najbolji rezultati.

Osvojio je Amersfoort, a dve nedelje kasnije je stigao do finala Umaga, tamo je ipak morao da preda Wawrinki. Tada je bio krhki mladić kome je prevelika vlaga i vrućina veoma smetala. Sa time se borio i narednih par godina, dok njegov tim nije otkrio da je problem u ishrani. Elem, te 2006. osvojio je i Metz a godinu je završio kao 16. igrač sveta. Rodžer je već dve godine bio neprikosnoveni broj 1. i biće to još pune 2.5 godine.

Naredna, 2007. je počela titulom - Brizbejn, i pred Australian open sve je izgledalo jako dobro. Tako je i počelo, ali je žreb hreo da u 4. kolu naiđe na Rodžera i dalje se nije moglo. Federer je uzeo titulu, a Novak je prvi put osetio kakav je vazduh u drugoj nedelji u Melburnu. Osećaj, na koji će se prilično navići narednih godina. Na prvom Mastersu sezone u Indian Wells-u stigao je do finala, ali je Rafa bio bolji. U Majamiju je bilo bolje - prva pobeda protiv Rafe, i titula u finalu protiv povratnika Canasa. Manje od mesec dana, i titula u Estorilu je bila Novakova. Narednog dana, prvi put u karijeri bio je top 5 igrač. U Parizu lako do polufinala, ali tamo preko Rafe nije moglo. U Londonu nekoliko spektakularnih mečeva do polufinala, a tamo opet Rafa, i opet predaja. Telo više nije moglo. Srećom, sledio je odmor, a ATP lista je govorila - 3. Novak Đokovic. Posle odmora, Masters u Montrealu i pobede protiv Rodika, Rafe i na kraju Federera za titulu. Poraz u 2. kolu Cincija od Moye nije previse brinuo, taman dovoljno vremena za odmor za US Open. Žreb je bio tezak, ali je Novak bio spreman... u svom prvom Grand Slam finalu namučio je Rodžera ali nije mogao do titule. Ko tada nije shvatio da je spreman za velika dela, shvatio je par meseci kasnije kada je počistio sve do prve titule na Australian openu. Imao je nepunu 21. godinu. Bila je to odlična godina... Bronza u Pekingu, dva Mastersa i završni Masters, i dva Grand slam polufinala. Čekao se korak dalje...

Sve je tu, ali nešto ipak fali...

Naredne dve godine nisu bile onakve kako smo očekivali i nadali se. Problemi sa fizičkom pripremom, značili su da se preko najbolje dvojice ne može. Bio je siguran 3. igrač sveta, ali izostale su Grand slam titule, a samo jedna Masters titula nisu nešto što takvog igrača može zadovoljiti.

US Open 2010. je trenutak preokreta... U polufinalu je pao Rodžer u pet setova, a u finalu je Rafa bio bolji u četiri...


Nedelju dana kasnije, u Beogradu, u punoj Areni Srbija je dočekivala Češku... Jankove partije života odveli su nas u finale, a mesec i po kasnije, Salatara je, u toj istoj Areni, osvojena pobedom protiv Francuske. U tom periodu je i problem sa alergijama rešen, i Novak postaje mašina.

Osvojen Dejvis kup, najaviće spektakularnu godinu u kojoj je osvojio tri Grand slam-a i pet Mastersa, a polovinom koje je posle titule na Wimbledonu, prvi put postao broj 1.

Ipak, ta godina nije važna samo zbog toga... To je najuspešnija godina srpskog muškog tenisa, tada smo imali tri top 15 igrača.

Novakova era, i 2016. pred nama:

Od tada do danas odigrano je 17 Grand slamova, na 14 je Novak bio prvi nosilac, a osvojio ih je osam, uz još šest finala. U tom periodu osvojio je i četiri uzastopna završna Mastersa, kao i 16 titula na turnirima Masters serije.

Jedan od osnovnih argumenata zbog kojih stručnjaci Novaka smatraju najboljim je činjenica da je izvanredan na svim podlogama. Istina, nedostaje mu Roland Garros titula, ali ovim tempom, ona će neminovno doći. Možda baš ove godine.

Novak je psihološki jedan od najstabilnijih sportista na svetu, a već pet godina to prati i pomenuta fantastična fizička spremnost.


U istoriji tenisa, ni jedan igrač nije osvojio toliko različitih Mastersa, a ako ove godine osvoji Cincinati gde ima šest finala, ali ne i titulu, postaće prvi koji je osvojio sve (Rafi fale Pariz i Majami, Rodžeru fale Monte Carlo i Rim).

Još jedna stvar, koja je više stvar prestiža je zlato u Riju. Ove godine Olimpijski turnir će se igrati nedelju dana pre pomenutog Cincinatija, a raspored će biti prilično paklen. Takođe, po prvi put od kad je tenis na igrama, igrači neće dobiti nikakve ATP poene za rezultate ostvarene na igrama.

Elem, postoji još jedan argument...

Ultimativni argument

Smatram da će Novak do kraja karijere oboriti većinu rekorda, i ostvariti rezultate zbog kojih će biti nedvosmisleno najbolji. Ipak, sada govorimo o tome da je on to već sada, i pored argumenata koje smo pobrojali, postoji još jedan - onaj sa početka teksta: dominantan je protiv najuspešnijih (najboljih?) tenisera u istoriji.

Da li je baš tako?

Svaka era nosi sa sobom svoje heroje. Da li je Federerov uspeh veći od Samprasovog? Protiv koga su ostvarili te rezultate? Muški tenis u prethodnih deset godina ima tri imena koja će se pamtiti sigurno. Postoji još nekoliko igrača koji će sigurno ostati u srcima onih koji vole tenis, čini se da je konkurencija ipak slabija. Uzmimo u obzir i to da nema baš mnogo "mladih lavova" koji su trebali da poljuljaju slavu starih... Povremeno neko bljesne, ali retko je to više od nekoliko turnira, i retko je to dalje od ulaska u top 30.

To nije dobro za tenis.

Odlično je za Novakovu statistiku, i on je to apsolutno zaslužio, ali, možda sa navijačkom setom, pamtim neko vreme kada je 7-8, a nekada i 10 igrača ravnopravno konkurisalo za titule. Kada je u periodu od petnaest godina više od deset različitih igrača bilo broj jedan.

Šta vi mislite, da li je Novak - the one?