Sedam dana Lila, i deset godina pre toga - Evropsko prvenstvo u košarci iz prve ruke

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Prošlo je sedam dana. To je, verujem, minimum da realno sagledam šta se dešavalo u Berlinu i Lilu.

Sedam dana Lila, i deset godina pre toga - Evropsko prvenstvo u košarci iz prve ruke
Minimum, jer za pravi, objektivan sud, trebaće mnogo više. Ipak, pokušaću da vam prenesem utiske o prvenstvu, a pre svega, iskustvo odlaska i gledanja svega sa lica mesta.

Od Beograda 2005. do Lila 2015. (po želji, preskočiti)

Prošlo je tačno deset godina od kad sam prvi put gledao Evropsko prvenstvo uživo. To prvo, u Beogradu, trudim se da zaboravim i potisnem od tada. Bilo je mučno, teško. Predstavljalo je kraj jedne ere, a trebalo je biti kruna karijera svih onih vanserijskih igrača koji su nas deset godina do tada oduševljavali. Iz te ekipe, nikoga nije bilo u Lilu. Samo Nenad Krstić i dalje igra košarku, a Darko Miličić od koga smo tada očekivali da će obeležiti narednu dekadu, nedavno je ponovo odustao od povratka na teren. Tada, iako smo imali sve, dotakli smo dno. I trebalo je mnogo vremena da se stvari pokrenu.

Otišao je Željko, došao Šakota odveo ekipu na Svetsko, da bi nas tamo pobedila Nigerija. Ostalo sam, i ovde, potisnuo. Nije kao da nas dve godine pre toga nisu pobedili Kina i Novi Zeland (OI 2004), ali ovo je bilo baš previše. Došao je Moka. Očekivanja su bila mala, na uspeh se gledalo kao na udar groma... U reprezentaciju je stigla grupa klinaca, što je, ispostaviće se, bio odličan potez, ali sve ostalo. Tri utakmice izgubljene, i najgori plasman na nekom takmičenju ikada. Ni pre ni posle, Srbija / Jugoslavija nije završila neko takmičenje na 14. mestu, bez i jedne pobede. U finalu, Rusi su za pola koša dobili domaćine Špance. Otišao je i Moka. Po prvi put, od sankcija, Srbija je do prvenstva morala kroz kvalifikacije. Reprezentaciju niko nije hteo, a onda je došao Duda.

Te kvalifikacije su možda i bile dobra stvar. Demonstracija sile u većini utakmica (osim poraza od Finske, u Finskoj), čak osam utakmica u par nedelja, prilika da se uigra tim, da publika upozna klince. Pred odlazak na prvenstvo u Poljskoj, očekivanja su bila velika, ali uz dozu opreza. Počelo je pobedom protiv Španije, i svi smo poleteli (zvuči li poznato?). Prizemljila nas je odlična Slovenija. U borbi za medalje, osvetićemo im se posle produžetka, a u finalu Španci će iskaliti svoj bes. Ipak, srebro je bilo veliko. Naredne godine, Turci su bili domaćini Mundobasketa. Kako to obično biva, kada su domaćini, sve su oči uprte, a svi prsti upleteni da se uzme medalja. Po cenu da se otme. Iako je Teodosić trojkom "kao kap" preko Garbahose raspršio snove Furije i kandidovao Srbiju za borbu za zlato, sudije su otele pobedu u polufinalu protiv Turaka. Potpuno istrošeni, u meču za bronzu, nismo imali šta da tražimo protiv Litvanije. Upravo oni, bili su domaćini narednog Evropskog prvenstva. Došli smo spremni, ali je poraz u 1/4 finalu od Rusije sve srušio. Španci su ponovo uzeli titulu, a Rusi su pobedili fantastične Makedonce u borbi za bronzu. Mi smo završili osmi, izgubivsi obe utakmice za plasman.

Naredno veliko takmičenje, pošto do Londona nismo stigli, bilo je EP u Sloveniji. Žreb je hteo da zaglavimo u Ex-Yu grupi sa Crnom Gorom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Letoncima i Litvancima. Mučno je počelo, prolaskom grupe u krugu od četiri reprezentacije u kom smo bili najbolji. U drugom krugu, ipak, bilo je mnogo bolje. Tri pobede, poslednja protiv Francuske. Četvrtfinale je, kako kažu, najvažnija utakmica na turniru. I kako onda, kao prvi u svojoj grupi, dobijete Španiju? Epilog? 30 razlike za Gasola. U borbi za plasman, zgazila nas je Slovenija, ali smo čast odbranili protiv Italije i završili 7. Španci su izgubili polufinale od Francuza posle produžetka. Francuza koji su Litvaniji u finalu dobili 14 razlike, dok je Španiji pripala bronza, protiv Hrvata. Otišao je i Duda.

A onda je došao Sale...

Možda smo mi imali i boljih igrača, ali nikada, nikoga nismo voleli kao njega. Jednostavno, uradio je sve ono zbog čega na terenu postaješ večan. Nekoliko puta. Znali smo da neće biti lako, ali smo svi verovali da on to ima u sebi. Verujemo i danas.

France Basketball Europeans

Sada kada se prisetimo prošlogodišnjeg Mudnobasketa, pamtimo samo ono dobro. Ono neverovatno, nestvarno dobro. Ipak, podsetimo se kako je zapravo bilo. Upali smo u “grupu smrti” sa Španijom, Brazilom, Francuskom i autsajderima Iranom i Egiptom. Egipat jeste bio za potkusirivanje, ali sa Irancima i Hamedom Hadadijem nije ni malo bilo lako (dao nam je 29 poena). Posle pet odigranih utakmica, imali smo tri poraza i dve pobede. U četvrfinalu, išli smo na Grčku koja je imala pet pobeda, u ne mnogo slabijoj grupi. A onda se desilo čudo.

Tog 7. septembra 2014. godine, kao da je počelo neko novo prvenstvo. Grke smo ispratili sa +18, u utakmici u kojoj smo dominirali od prvog do poslednjeg minuta. Čekao nas je Brazil, koji je vremešne Argentince u derbiju Južne Amerike ostavio na -20. Utakmica u kojoj se očekivalo mnogo borbe, u kojoj nismo bili bez šansi, završena je sa +28 za Srbiju. Francuska je pobedila Španiju, i čekala nas u polufinalu. Na pola utakmice, vodili smo +18, na kraju, uz nestvarnih 8/12 za 3 Nikolasa Batuma, bilo je samo +5.

Srbija je bila u finalu protiv SAD. Nadali smo se čudu, ali i pored poraza od Karija, Irvinga, Hardena, Derouzena, Tompsona, Rouza, Kazinsa i ekipe, bilo je to prokleto dobro prvenstvo. Gotovo savršeno.

Znali smo – košarka se vratila kući.

Eurobasket 2015.

Najbolja posledica Mundobasketa bila je fantastična sezona naših košarkaša u klubovima. Posle nekoliko godina, prvi put naši ključni igrači su igrali važne uloge u velikm klubovima. Naši klinci kojima je falilo da porastu, porasli su konačno.

U selektiranje se Saletu nismo mešali. Iako smo to, kao i uvek, žarko želeli, verovali smo da on zna najbolje. Krle se povukao, ali smo verovali u Raduljicu i Bobija.

A onda smo ostali bez Bobija. Posledica slučajne ili namerne greške, tek jedan vredan resurs nije bio na raspolaganju. Na petici smo imali Raduljicu, koji nije igrao ozbiljnu košarku godinu dana, Kuzmića koji je uprkos dve osvojene titule (NBDL i NBA) imao sezonu traženja u kojoj je u razvojnoj ligi igrao odlično, ali se nije nametnuo treneru Voriorsa. Milutinov ili Štimac? Mladost je stavljena ispred borbenosti, i sastavljen je spisak od 12 imena za svaki respect.

Čekala nas je ponovo “grupa smrti” u Berlinu.


Prva utakmica i pobeda protiv Španije bila je nastavak sna iz Granade.
Druga utakmica i triler pobeda protiv Nemačke.
Dan pauze, a onda rutinske pobede protiv Islanda, Tuske i Italije.


Da je u tom poslednjem kolu Denis Šroder dao poslednje od tri slobodna bacanja tri sekunde pre kraja, Gasol i drugari bi se vratili kućama. Ipak, promašio je, a Španija je kao poslednja iz grupe prošla dalje.

France Basketball Europeans

Što se nas tiče, iz Berlina smo otišli srećni i naloženi. Pet utakmica, pet pobeda. Koš razlika +79, i otključan put do borbe za medalje. Projekcije su rekle – Finska pa Hrvatska, ali su Česi nadigrali pogubljene susede.

Pakujući se za put, gledali smo kako se Teo, Beli i ostali muče sa Fincima, verujući da je to samo trenutni pad… loš dan, ili šta već.

Naš put u Lil – kako je to izgledalo i koliko je koštalo?

Verujući u uspeh, sa željom da mu prisustvujemo, i da im pomognemo bodreći ih sa tribina, zaputili smo se u Lil. Do ideje smo došli polovinom avgusta, tako da je broj dostupnih smeštaja bio prilično ograničen, kao i opcije za putovanje do tamo.

Važno: Ako želite da idete na ovako nešto, idite sa ekipom. Iskustvo je neuporedivo bolje, a troškovi ne rastu linearno što vas je više. Želite da imate nekog svog uz sebe, verujte. Probao sam obe varijante, i ovakva iskustva prosto morate sa nekim podeliti.

Preko Airbnb pronašli smo dve sobe u gajbi u centru Lila. Naši domaćini, Sebastien i njegova devojka Lejla bili su apsolutno savršeni. Gajba u novoj zgradi, lepo opremljena sa dve ogromne sobe sa bračnim krevetima u kojima smo bili, koštala nas je, sa svim troškovima 360 EUR. Sve troškove ću predstavljati za obojicu.

Što se letova tiče, iako Lil ima aerodrom, letova je malo. Lil je zapravo najveće železničko čvorište u tom delu Evrope, pa je najbolja opcija da odete do nekog bližeg, jeftog aerodroma, a odatle vozom ili autobusom. Mi smo leteli Wizz-om iz Budimpešte (jer nam se to najbolje uklapalo u raspored, i budžet), za Brisel (Šarlroa). Cena dve karte je bila 180 EUR, +70 EUR za prtljag, a kombi prevoz do Budimpešte i nazad nas je koštao 80 EUR.

Alternativno, možete leteti za Brisel ili Pariz iz Beograda, ali su ti letovi obično skuplji. Za obe destinacije leti i Wizz pa je to jeftinija opcija.

Aerodrom Šarlroa je udaljen oko 110 km od Lila. Ukoliko unapred kupite (preko interneta) karte za autobus do Lila, to će vas izaći 34 EUR (Flibco) za dvoje, vožnja je oko sat i po. Neki od prevoznika imaju čak i besplatan Wifi u autobusu.

Najjeftijije karte za utakmice su koštale 30 EUR, za kasnije mečeve 45 EUR, a postojala je mogućnost i kupovine setova ulaznica za ¼, ½ finale i finale sa cenom od 180 EUR za set pa na više. Karte smo kupili pred sam polazak, jer nismo znali kad igramo, i nas su koštale 70ak EUR po meču, na relativno dobrim pozicijama, na srednjem prstenu tribina.

Lil ima fantastičan sistem metroa koji je potpuno automatizovan i vozovi idu na svaki minut. Dnevna karta za metro, sa neograničenim brojem vožnji je 4 EUR, nedeljna karta je oko 15 EUR.

Lil je prelep grad sa oko milion stanovnika, jakim univerzitetom i bogatom istorijom. Kombinacija modernog i tradicionalnog je uklopljena kao retko gde. Cene su niže značajno nego u Parizu ili Briselu, ali je i dalje prilično skupo ukoliko planirate da jedete i pijete napolju. Male prodavnice su takodje dosta skupe, ali su megamarketi izuzetno jeftini, sa cenama osetno nižim nego u Srbiji, pa ako planirate da sami spremate klopu, nećete imati značajne izdatke.

Nakon prilično lošeg iskustva u Parizu, sa krajnje neprijatnim ljudima koji ni po cenu života neće pokušati da se sporazumeju s vama ako pričate engleski, ovde je situacija neuporedivo bolja. Apsolutno svi su spremni da pomognu, a ako i ne znaju engleski, učiniće sve što mogu da se sporazumeju s vama. Zaista divan narod.

A moj saborac, nekadašnja nada Čačanske košarke, bio je uvek tu da me natera na akciju, i kad bih presedeo najradije ceo dan. Prijatelji zato služe.

Rezultat?

Srbija

Pa, trudio sam se da vas izmorim… da ne bismo o tome…

Šta reći?

Četvrtfinale je bilo rutina. Jer uprkos Satoranskom, Veselom i Šilbu, Česi nisu ozbiljna ekipa. Pustili smo Veselog da lešinari oko obruča i prikucava, ali je bilo jasno da će sve biti kako treba. Jednostavno, razlika u klasi je bila prevelika.

Ono što je mene brinulo je igra centara, koja je bila na vrlo lošem nivou. Čak i kada bi Raduljica postigao mnogo poena, to bi mahom bili poeni koje bi mu Teo servirao na tacni, a protiv ozbiljne odbrane se tako nije moglo.

U drugom četvrtfinalu koje smo gledali u divljoj utakmici Italijanima je sve stalo u poslednjoj četvrtini, i Litvanci su se provukli. Znali smo da će polufinale biti teško.

U prvom, domaćin je neočekivano izgubio od Gasola i Španije. Taj meč, gledali smo na gradskom trgu sa 5000 Francuza koji su navijali sve vreme. U predivnoj atmosferi, njihovi idoli nisu mogli. Španci su se toliko puta na prvenstvu provukli, pa i u ¼ finalu protiv Grka su bili na ivici ambisa… I eto ih u finalu.

Čekalo se naše polufinale.

Ispit generacije, ispostaviće se, nismo položili.

Na stadionu Pjer Morua bilo je oko 20.000 ljudi, a barem ¾ činili su Litvanski navijači. Naših je bilo malo, povremeno smo se i čuli, ali veći deo vremena je delovalo kao da smo u Kaunasu a ne na severu Francuske.

lil

Utakmica kao utakmica, loša za obe strane. Njihova odbrana sa preuzimanjem Teodosića zaključala je naš napad i rezultovala ispucavanjima. Ipak, ceo meč smo imali priključak. Grubi faulovi Litvanije, potpuna bezidejnost naših u napadu, ali ipak egal. Pobegnu oni, mi stignemo, I tako u krug. U poslednjem minutu odigrali smo loše i ostali bez medalje i direktnog plasmana u Rio.

Najviše boli što smo izgubili od lošije ekipe od nas, i što smo izgubili sve konce kad su nam odsekli jednog igrača. Što nam se igra toliko orijentisala na njegovu genijalnost, da je bez njegovih asistencija svaki napad bio agonija koju smo završavali, najčešće neuspešnim, šutom za tri.

Za treće mesto nismo imali nikakva očekivanja.

Obrukali se nismo, ali je jasno da su igrači bili potpuno smoždeni. Nisu ni francuzi bili mnogo bolji, ali dovoljno da nošeni pesmom 25.000 domaćih navijača ipak završe takmičenje sa medaljom.

Zbog jedne lopte, vratili smo se bez medalje, a mogli smo možda i sa zlatom.

Momci su dobri, na vrhuncu razvoja, i pred njima je još nekoliko takmičenja. Za razliku od Francuza i Španaca koji su na odlasku, kod nas je zrelo doba tek počelo. Uz par promena u timu, bićemo i jači i bolji u narednim takmičenjima… ali…

Po povratku…

Ali, ma koliko voleo Sašu i verovao mu, ljudski mi je zasmetalo sve ono što se dešavalo po povratku…

Obećanje zlatne medalje na narednom Evropskom je nešto što ne priliči nekome ko se sa drvenom vratio sa ovog.

Prebacivanje odgovornost na sudije i FIBA, u situaciji gde je krivica svakako isključivo naša. Ne Bogdanova, što se sapleo – to se dešava i najboljima. Ne Stefanova što se ispucavao, jer nije imao ko. Ne Miloševa, što nije išlo, jer i najboljima nekada ne ide.

Odgovornost je na nama. Samo ako je prihvatimo, radom na sebi možemo postati bolji.

Reputacija se dugo gradi. Mi smo je izgubili pre 10 godina. Dok smo mi bili Jugoslavija, najbolja na svetu, i nama nisu suđeni neki faulovi… recimo onaj očigledni Divca na Skonokiniju zahvaljujući čemu smo postali prvaci sveta 2002.

Bićemo opet. Samo odgovorno, vredno i radno, i sve će doći na svoje.

Da li se kajem što sam išao?

Ne, naravno. Bilo je naporno, i nije se završilo kako smo svi želeli, ali ponekad mora i tako da se završi. Ukoliko volite sport i svoju zemlji, i želite da uradite za sebe ovako nešto, uživajte u svemu, ne samo rezultatu. Rezultat nekad izostane, ali iskustvo je uvek neverovatno.

A videli ste… nije to toliko skupo i nedostižno.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari