Novak u trci za istoriju

Postovi autora:

---

• U susret Australijen Openu

---

Ove godine u Melburnu bilo je teže nego prethodne, što je i očekivano, jer je dobro poznato da je teže odbraniti trofej nego ga osvojiti. Iskusio je to Đoković 2009. u Australiji. Ali, ovoga puta srpski šampion bio je na visini zadatka, brži, bolji i ubedljiviji od direktnih konkurenata. Baklja najboljeg na svetu predata mu je na Vimbldonu prošle godine, a posle pet sati i 53 minuta igre u „Rod Lejver“ Areni protiv Nadala jasno je da je Novak i više nego spreman da je nosi duži vremenski period.

Imao je broj jedan dosta teških mečeva u Australiji, još od osmine finala sa Lejtonom Hjuitom, preko fantastično pripremljenog Ferera i motivisanog Mareja. Da ne govorim o finalu i Nadalu. Sve od sebe je dao Španac. Igrao je nešto drugačije nego u prethodna dva gren slem finala na US Openu i Vimbldonu, išao je na više vinera, pokušavao da bude agresivniji. Međutim, Nadal ipak nije uspeo da odigra dovoljno napadački, slajs udarci kojima je Federer stavljao Novaka u nepriliku prošle godine kod Nadala su više defanzivni i služe mu da u neugodnim razmenama obezbedi sebi poziciju za buduća prebacivanja. Naravno, teži reket kojim Španac igra u 2012. trebalo bi da mu obezbedi više agresivnosti, ali ipak je potrebno vreme da bi to profunkcionisalo. Mislim da je Nadal odigrao najbolje koliko može u ovom trenutku.

Uzalud. Novak je opet pokazao da, kada je priteran u zid, kada više nema spekulisanja, može da izađe na teren i čisti linije bez problema. Ili uprkos problemima.

Ta osobina i jeste marker između najboljih i onih malo slabijih. I Nadal i Marej su imali svoje šanse da dobiju mečeve, ali nisu mogli da ostanu dovoljno koncentrisani u trenucima kada je situacija to najviše zahtevala, kada se mečevi lome i kada zaista pada odluka o pobedniku i pobeđenom.

Novak je sebe stavio u poziciju da se već sada, u 24. godini života, osim za trofeje bori i za istoriju. Đoković je prethodne godine odigrao jednu od najboljih sezona ikada, osvojio je pored tri gren slema i pet masters turnira, što do sada nikome nikada nije uspelo.

Posle ove pobede, Novak dolazi u situaciju da uradi ono što je pošlo za rukom samo jednom igraču u istoriji igre – da osvoji trofeje na četiri vezana mejdžor turnira. Dobio je Vimbldon, US Open i sada Australiju. Ukoliko osvoji i Rolan Garos, legendarni Australijanac Rod Lejver neće moći da kaže da je jedini igrač koji je „vezao“ sve gren slemove. Doduše, Lejver je osvojio sva četiri mejdžora u kalendarskoj godini (1969) kada govorimo o Open eri, ali mislim da ni to nije nedostižno dostignuće za Đokovića.

Ključni je, naravno, sledeći Rolan Garos. To je turnir gde je Novak prošle godine zaustavljen, prekinuta je ta pobednička serija od 43 uzastopno dobijena meča, Federer je „sačuvao“ Mekinroov rekord, a Novak u svojoj kolekciji gren slemova i dalje nema samo turnir u Parizu. Međutim, ove godine Nadal i Federer neće čuvati tuđe, već sopstvene rekorde.

Novak za sada ima pet osvojenih gren slemova, a od ljudi koji su osvojili više od njega u Open eri nalaze se, između ostalih, i imena kao Boris Beker, Štefan Edberg (po šest), Džon Mekinro, Mac Vilander (po sedam), Džimi Konors, Ivan Lendl, Andre Agasi (po osam), Rafael Nadal (deset), Bjorn Borg (jedanaest), Pit Sampras (četrnaest), i Rodžer Federer (šesnaest).

Međutim, niko od ovih tenisera nije uzeo četiri gren slema za redom, a samo nekolicina u karijeri ima osvojena sva četiri mejdžora. To su Federer, Nadal i Agasi. Tri gren slema uzastopno uzimali su, pored Lejvera, samo Sampras, Federer i Nadal. Na Lejverovo dostignuće od četiri uzastopno osvojene najveće titule čeka se više od četrdeset godina. Nema sumnje da će Novak, ukoliko to uradi, već u ovoj fazi karijere steći legendarni status.

Ima simbolike što je baš Rod Lejver posmatrao finale ovogodišnjeg Australijen Opena iz svoje počasne lože. Ostareli šampion imao je prilike da u prethodnim decenijama gleda juriše na sopstveni rekord, ali se ispostavilo da niko ne igra dovoljno dobro i dovoljno dominantno da bi ga dostigao. Sada će srpski šampion imati priliku da stane rame uz rame sa legendom, i da u budućnosti, što da ne, mirno posmatra kako neki novi šampioni pokušavaju da dostignu njegove rekorde.